Прекопавају гробове Срба у Сарајеву

Малобројни Срби у Сарајеву истичу да у томе предњаче у градском и највећем гробљу "Баре". Ти поступци засновани су на одлуци о уређењу и одржавању градских гробаља, коју је донијела Скупштина града Сарајева. Одлуком је дефинисано да се гробно мјесто или гробница могу прекопати десет година послије сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада.

Одлука највише погађа српску популацију, јер је из Сарајева током рата и послије њега протјерано око 150.000 Срба. Они су данас расељени по свијету и многи од њих ријетко свраћају у Сарајево и не знају за одлуку коју је донијела сарајевска Скупштина.

Бивши Сарајлија који данас живи у Србији каже за "Глас Српске" да је прекопан гроб његовог оца у гробљу "Баре".

- За ту страшну вијест сам сазнао од познаника. Када ми је јавио да је гроб прекопан отишао сам и једва дошао до посмртних остатака оца који су били склоњени. Отац је ту сахрањен осамдесетих година прошлог вијека, а моја породица и ја смо током рата и етничког чишћења истјерани из тог града. Због даљине нисам могао редовно да идем на гроб оцу, а ваљда би требало да буде разумијевања за ситуацију у којој су се нашли сарајевски Срби, а не да они буду најчешће на мети одлуке за коју многи и не знају. Шта ће бити са посмртним остацима преминулих чије су породице расуте широм свијета - каже наш саговорник, који због страха од нових непријатности у Сарајеву није желио да му откривамо идентитет.

Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да се ради о великом броју гробних мјеста и гробница и да је међу њима највећи број оних у којима су посмртни остаци Срба.

- Одлука највише погађа Србе јер њих више и нема у Сарајеву, па како онда неко може очекивати да се неко брине о гробовима њихових предака и чланова породица. То је још једно етничко чишћење, овога пута мртвих Срба, чиме се постепено бришу сва знамења која показују вјековно битисање Срба у Сарајеву - рекао је Мандић.

Портпарол кантоналног јавног комуналног предузећа "Покоп" Најда Вранић-Беширевић је казала да је евидентирано између 12.000 и 13.000 гробних мјеста којима се не знају власници или најближи сродници, ко се за њих брине или је за њих непотпуна документација. "Покоп" управља с девет гробаља на подручју Кантона Сарајево - "Баре", "Лав", "Стадион", "Свети Јосип", "Свети Марко", "Свети архангели Георгије и Гаврило", "Свети Миховил", "Обад" и "Влаково".

- Нажалост током ратних година дио наше документације је уништен, поготово када је ријеч о градском гробљу "Баре". Већина тих гробних мјеста је запуштена и девастирана и у великој мјери нарушава и изглед и безбједност гробља. Имамо законску основу за прекопавање гробних мјеста након десет година неплаћања накнаде, али ни на који начин не желимо да оштетимо нити повриједимо грађане. Позивамо грађане да се јаве у неку од гробних канцеларија да би употпунили документацију, јер уводимо географску информациону евиденцију гробних мјеста - навела је Вранић-Беширевић и додала да годишња такса за одржавање гробних мјеста износи 8,5 КМ и да дуговања због њеног неплаћања износе неколико милиона марака.

Прекопавање гробног мјеста или гробнице обавља се након што се о намјераваном ископавању објави обавјештење у "Службеном листу" и у једном од дневних листова, а у случају да се у року од два мјесеца од објављивања обавјештења нико не јави.

У Градском гробљу Бањалука кажу да не посежу за прекопавањем гробних мјеста, иако има много гробница за које више од десет година није плаћена накнада.

- Таквих радњи до сада нисмо имали - рекли су у том предузећу.

Прекопавање гробних мјеста регулише Закон о гробљима и погребној дјелатности РС. У том закону је наведено да се гробно мјесто, односно гроб који није одржаван и за који нису плаћани трошкови одржавања гробља најмање десет година сматра напуштеним, али погребна предузећа због осјетљивости тих случајева избјегавају да га примјењују.

Пракса погребних предузећа у Европској унији је да странка може уплатити накнаду за одржавање гробља до 13 година унапријед, док се у Сарајеву то може учинити само за годину.

Сарајевске Србе узнемирили су и вандали који су протеклог викенда оборили и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у насељу Бријешће.

Тројно копање

Ексхумације ради продубљења гробног мјеста без захтјева сродника рађене су у од 1992. до 1995. године на гробљима у кошевској долини, јер "Покоп", како тврде, није имао на располагању других гробљанских површина за сахрањивање погинулих и умрлих особа. То је рађено тако што су послије ексхумација посмртни остаци прелагани и спуштани на такозвано дупло или тројно копање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.