Srpska glumica koju su upoređivali sa Sofijom Loren cijeli život provela je voleći jednog čoveka

Glumila je u velikom broju filmova i televizijskih serija, a reklo bi se da je najveću popularnost stekla ulogom Jelene Teodorović u seriji filmova "Žikina dinastija".

Pored glumačke karijere, njen život obilježio je brak i ljubav sa glumcem Stevom Žigonom, sa kojim je provela cijeli svoj vijek i sa kojim je dobila ćerku Ivanu i sina Nikolu.

Ljepotica kraljevskog porijekla

Prelijepa glumica, koja je rođena 3. novembra 1933. godine u Beogradu, nije mnogo pričala o svojoj porodici i porijeklu, ali je opšte poznato da je bila unuka crnogorskog divizijara Mitra Martinovića, koji je kasnije postao divizijski general Jugoslovenske vojske i predsednik vlade Kraljevine Crne Gore.

Njen sin Nikola, inače rođen u Ljubljani, jednom prilikom otkrio je porijeklo svoje majke.

- Ja sam pola slovenačkog, pola crnogorsko-srpskog porijekla. Prezime Žigon vuče francuske korene. Navodno je neki Žerar Žigon, Napoleonov vojnik, ostao da živi u glavnom gradu Ilirske provincije, Ljubljani… Moja majka je od oca Jovanovića iz Bajine Bašte, a njena majka od Martinovića sa Cetinja, bila je u srodstvu sa kraljem Nikolom, po kome sam dobio ime – ispričao je svojevremeno u jednom intervjuu, kako je preneo "Espresso".

Glumu je upisala već sa 16 godina, ali se pre toga, u veoma kratkom periodu bavila manekenstvom. To, pak, nikoga ne čudi s obzirom na to da je važila za jednu od najlepših žena u jugoslovenskoj kinematografiji. Zapravo, mediji su je zvali "srpska Sofija Loren".

Međutim, samo što se upustila u manekenstvo upoznala je svog budućeg supruga Stevu Žigona, ali kako je on završio glumu u Petrogradu, tadašnjem Lenjingradu, morao je da ide u vojsku i tu su im se putevi razišli. On je otišao u Mostar, a ona kod tetke u Pariz.

- U Parizu sam provela godinu dana. Bavila sam se manekenstvom. I naravno vratila sam se zbog ljubavi i porodice u Beograd - ispričala je Jelena Žigon u jednom intervjuu.

Najpoznatija po ulozi u "Žikinoj dinastiji"

Jelena je svoju prvu ulogu ostvarila 1950. godine u filmu "Opštinsko dete", a pored uloge Jelene Teodorović u seriji filmova "Žikina dinastija", glumila je i ostvarenjima kao što su "Obračun", "Jutro", "Prvi građanin male varoši" i u drugim delima.

Glumila je čak i u Australiji, gde je snimila dva filma "Obećana žena" i The picture show man", dok je u legendarnoj seriji o Vinetuu, koja je ostala zabeležna u svetskoj kinematografiji, imala je zapaženu ulogu sa poznatim holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.

Tokom svoje karijere dramatizovala je poeziju Dušana Kostića, Desanke Maksimović, Dragana Kolundžije, radeći i scenario scensko-muzičke poeme o Simonidi koja se izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Čuvena glumica laureat je i nagrade publike "Zlatni prsten" za najbolju glumicu 1961. godine, kao i plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu 2006. godine.

Pred kraj života dobila je na forumu "Zlatni vitez" u Rusiji i nagradu za životno delo u oblasti filma po imenu filmskog stvaraoca Sergeja Bondarčuka - kao najveće priznanje koje se dodeljuje na ovom festivalu.

Sa ćerkom Ivanom Žigon osnovala je 2004. godine ansambl "Kosovski božuri".

Logorska violina kao štit

Stevo Žigon i Jelena Jovanović upoznali su se 1950. godine, kada je ona imala 17, a on 24 godine. Kako se priča, simpatije među njima su buknule odmah. Jelena je bila šarmirana time koliko je Steva bio poseban mladić. Njegovo prvo upoznavanje sa Jeleninim roditeljima prati anegdota da je u njihov porodični dom došao je s violinom "koja mu je ranije spasila život".

Stevo Žigon je, kako je napisao u svojim memoarskim zapisima, proveo dane u logoru Dahau, gde je svirao u orkestru i zimi je, krijući ispod robijaškog, nosio još jedno odelo – svečano, orkestarsko. Kasnije, iako smrtno zaljubljen u Jelenu, pomislio je kako bi ta violina mogla ponovo da mu spase život, jer je smatrao da njihova ljubav mora da ostane tajna, pa je u kuću njenih roditelja došao kao muzičar, i to pošto je na njenu adresu u prehodnih godinu dana anonimno poslao desetine ljubavnih pisama.

Sva ova opreznost je bila posledice njegovog straha od opasnosti od osude okoline ukoliko asistent otvoreno iskazuje ljubav studentkinji.

- U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent - prisećala se Jelena te romanse.

Nakon što je prošlo osam godina od njihovog upoznavanja, tačnije 1958. godine Stevo i Jelena su jedno drugom rekli sudbonosno "da".

Ljubav za ceo život

Ispostavilo se da je brak bio i više nego njihova ispravna odluka jer su u njemu ostali do kraja života.

- Ja sam se oženio u 31. godini, dakle kad sam u svemu bio stasao, kad sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija, a i dobit. Njeno poreklo od Katuna i od Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, i duše i tela, to je bila oživotvorena bajka… i ja sam toj predivnoj ženi, a i majci, mnogo zahvalan. Brak sa njom bila je moja najveća sreća – pričao je kasnije Stevo o svom braku i ljubavi koju je doživeo sa svojom suprugom, prenosi "Hypetv".

Jelena i Steva izrodili su dvoje dece. Ćerka Ivana je postala glumica kao i njena majka, a sin Nikola je postao slikar, koji je svoja dela izlagao širom Evrope i Amerike. Deo života su provelil u Ljubljani, odakle su se preselili u Beograd i uselili u kuću na Senjaku, gde su njihova deca i odrasla.

Sa Stevom je bila do njegovog poslednjeg daha 28. decembra 2005. godine. Ćerka Ivana je u svojim memoarima opisala poslednju noć kraj postelje oca, iz čega se vidi koliko su njeni roditelji bili posvećeni jedno drugom i koliko je porodica bila bliska.

- Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće, on, mama, ja i pas Bimbo. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, nepomičniji od Steve, a ja sam čitavu noć pevala svom tati - napisala je Ivana Žigon u svojim memoarima.

Kraj života

Glumica neponovljive lepote preminula je na današnji dan (10. aprila) 2018. godine u Beogradu, posle kraće bolesti. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Pored fotografija iz najranije mladosti na kojima izgleda savršeno, ljepota je nije napuštala ni u kasnijim godinama. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina plenila je harizmom i posebnom energijom.

- Ja zaista ništa ne radim na tome. Skoro su isto pitanje postavili jednoj italijanskoj književnici, a ona je rekla "zaboravite kad ste rođeni i počnite da živite u sadašnjem trenutku", tada sam i ja shvatila da je to možda recept za mladolikost i dugovečnost - otkrila je svoju tajnu jednom prilikom.

(Ona.rs)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.