Ulazak u menopauzu obično donosi dodatne zdravstvene probleme
Svaka žena, prije ili kasnije, ulazi u period menopauze. To obično znači dodatne zdravstvene probleme.
Često o svom trošku kupuju lijekove koje su im preporučili ljekari, jer se ne izdaju o trošku države. Nerijetko ih nabavljaju i ilegalno, jer nisu registrovani na našem tržištu.
"Žena je stub svake porodice, ukoliko se žena loše oseća, onda će i porodica patiti. I raspoloženje, i zdravlje, u određenim godinama počinje da kvari menopauza. Kod svake žene tegobe su specifične. Tek, struka poručuje, menopauza počinje sa poslednjom menstruacijom i traje do kraja života. Kako je životni vek produžen, to je nekada i trećina života žene. U mom slučaju rano, sa 46 godina. Bilo je osrednje teško, u smislu nesanice, promene raspoloženja, relativno blagih valunga“, navodi Ankica Lazarević, prenosi RTS.
Sa padom hormona, otvaraju se vrata mnogim bolestima, ne bolestima starenja, već nečinjenja da se isprave hormonski poremećaji i nedostaci.
Kako prepoznati i uticati na smanjenje simptoma
"Kada dođe osoba koja počinje da oseća neke promene sa možda 45 godina ili 50, mi ćemo ovde u Nacionalnom centru za endokrinologiju da uradimo sve analize u jednom danu, i tačno ćemo saznati, individualno, šta se dešava u telu te osobe, kojih hormona nema dovoljno, ili čega ima previše, usaglasićemo ih i daćemo individualnu terapiju, uz prethodno isključivanje kontraindikacija", kaže prof. dr Svetlana Vujović, direktorka Klinike za endokrinologiju pola i Nacionalnog centra za endokrinologiju UKCS.
Aleksandra Kostić, ginekolog-endokrinolog u DZ "Simo Milošević" na Čukarici navodi da ako žena uđe u ranu menopauzu i ne bude joj predočena opcija hormonske terapije, to se smatra ljekarskom greškom.
"Zato što su to osobe sa visokim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja u budućnosti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti", dodaje Kostićeva.
Prof. dr Ana Mitrović, načelnica Dnevne bolnice GAK Narodni front kaže da inicijalni pregled počinje od ginekologa, koji će napraviti dobru anamnezu, jedan temeljni razgovor sa pacijentkinjom.
"Oslušnuti šta je njoj dominatan problem, ukazati na probleme, jer ona često nije svesna da su uzrokovani tim prelaznim periodom, menopauzom, onda će je ginekolog uputiti, da li je npr. psihijatar sledeća adresa, jer nekada i primenom određenih antidepresiva naše pacijentkinje rešavaju mnogo problema", dodaje Mitrovićeva.
Lijekove kupuju po savjetu ljekara, nekada i na preporuku prijateljice o svom trošku.Ipak, nerijetko su žene prepuštene same sebi. Neke lijekove ili suplemente kupuju po savjetu prijateljice, zato što su čule ili vidjele reklamu, ilegalno one neregistrovane u našoj zemlji, ali, najčešće ono što im preporuči ljekar – o svom trošku.
"Trenutno o trošku države postoji jedan hormonski preparat koji žene mogu da koriste, ali je upotreba ograničena na uzrast od 50 godina života, ali postoje, dostupni su drugi preparati u vidu spreja, flastera, nažalost pacijentkinje ih još uvek same kupuju, ali bolje da koristi hormonsku terapiju, a da ostavi sve druge lekove koje koristi i za smirenje, tahikardiju, nesanicu, i da jednim lekom reši sve svoje probleme", kaže prim. dr Aleksandra Kostić, ginekolog-ednokrinolog u DZ "Simo Milošević", prenosi RTS.
Prof. dr Svetlana Vujović, direktorka Klinike za endokrinologiju i Nacionalnog centra za endokrinologiju pola UKCS navodi da oni treba da budu o trošku države.
"Brojne žene treba da ih koriste i bez obzira što im cijena nije jako visoka, nekome to ne odgovara, a treba da budu o trošku Fonda. Kako ide dalje medicina i stalno se razvija na dnevnom nivou endokrinologija tog perioda u životu posle pedesete, i tako treba i Fond zdravstva da to prati", dodaje Vujovićeva.
Snažnija podrška zdravstvenog sistema
Prema riječima Ane Mitrović, načelnice Dnevne bolnice GAK Narodni front ne mora svako da bude na terapiji.
"Svako različito doživljava različite životne periode, nekada je dovoljan stil života, pravilna ishrana, suplementi i da bez problema prođe kroz taj period", kaže dr Mitrović.
Nijedna žena ne može da izbjegne menopauzu. Ipak, o ovoj temi i dalje se ne govori ni dovoljno često ni otvoreno, a podrška i društva i zdravstvenog sistema za slabiji pol, mogla bi da bude snažnija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.