Sagorjeli ste na poslu? Koliko je vaš šef kriv za to, a šta je do vas?

Sagorevanje ili „burnaut“ jedna je od autentičnih boljki savremenog sveta, a posebno njegovog korporativnog podsistema.

Može imati različite uzroke i može se desiti ljudima na potpuno različitim pozicijama, ali simptomi su uvijek slični. Mnogi smatraju da se „burnout“ ne dešava preko noći, već kroz kontinuirano zanemarivanje brige o sebi.

Međutim, ono što se rijetko priznaje jeste da postoji odgovornost i poslodavaca.

Naime, svaki sedmi radnik je iskusio ovaj problem u poslednjih godinu dana. To je pokazala studija koja je uključila više od 10.000 radnika u okviru Asana izveštaja o anatomiji rada.

Istraživanje je takođe naglasilo negativan uticaj koji sagorevanje može da ima na organizaciju, pri čemu 70 odsto tzv. C-sjut lidera (direktori na raznim pozicijama) - kaže da izgaranje utiče na njihovu sposobnost da donose odluke.

Pored toga, nalazi su pokazali da svako ko na radnom mestu pati od sagorjevanja ima veći rizik od niskog morala (35 procenata); manje je angažovan (30 procenata); pravi više grešaka (27 procenata); i napušta kompaniju (25 procenata).

Da li je „burnaut“ posljedica nerealnih zahtjeva poslodavca, loših odnosa u kolektivu, loše organizacije posla, nedostatka samopouzdanja ili je nešto drugo uzrok pojave ovog sindroma?

Dr Tamara Tomović, koja je psihoterapeut i biznis kouč kaže da to zapravo može biti mješavina svega toga.

- Pokazano je da nerealni i nejasni ciljevi, previše posla, neorganizovanost, loši međuljudski odnosi, nedekvatna organizaciona kultura, nejasni kriterijumi nagrađivanja, postojanje privilegija za pojedince, nemogućnost napredovanja pospješuju mogućnost za nastanak sindroma izgaranja - kaže nam dr Tomović.

Prema njenim riječima, pojedinci koji imaju niže samoprihvatanje koje nadoknađuju kroz postignuća, perfekcionizam, nedovoljna kompetentnost za izvršavanje zadataka koje obavljaju i nerealna očekivanja mogu da pospješe nastanak sindroma izgaranja.

I svjetski stručnjaci apeluju da timovi moraju biti pravilno popunjeni da bi se suprotstavili ovom problemu; kompanije treba da se bolje pozabave ravnotežom između posla i privatnog života. Na zdraviju radnu atmosferu, kažu, utiče i povećanje broja zaposlenih.

Pored toga, lideri imaju centralnu ulogu i mogu da modeliraju zdravu ravnotežu između posla i privatnog života tako što odlaze u 17 sati, da pokupe svoju djecu, na primer. Dodatno, preporuka je da zaposleni, rukovodioci i menadžeri timova rade zajedno, kako bi se osiguralo da se kulture prekomjernog rada ne šire.

Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da se više od polovine (51 odsto) radnika ne osjeća prijatno da razgovara sa svojim menadžerom o sagorjevanju. Smatramo da je važno da govorimo o sagorjevanju na poslu, kao i da naučimo da prepoznamo simptome i odgovorimo na uzroke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.