Kako promjena temperature utiče na zdrave osobe i hronične bolesnike

"Kod nekog ko ima povišen krvni pritisak, veliko zahlađenje može da izazove dodatni skok krvnog pritiska. Ako je pritom neko konzumirao hranu sa više soli i nije vodio računa, to može da izazove dodatni skok, i ukoliko postoji problem sa cirkulacijom može da dovede do komplikacija krvnih sudova srca, mozga i drugih organa", objasnio je on za Tanjug.

Stojić kaže da hronični bolesnici i ljudi koji poznaju svoj organizam i znaju kako reaguju na vremenske promjene treba da vode računa koju hranu će unositi tih dana, da uzimaju više tečnosti, da konzumiraju lakšu hranu, voće, povrće i da izbjegavaju veće fizičke napore.

"Može da pomogne i tuširanje neizmenično toplom i hladnom vodom gde radimo gimnastiku krvnih sudova", dodao je kardiolog.

Stojić smatra da svaka fizička aktivnost tokom zime, posebno kada je temperatura u minusu, mora da ima i adekvatnu pripremu.

"Sve zahteva pripremu. Običan čovek koji želi da započne sa treninzima mora pravilno da se pripremi. Nikako ne bi trebalo odmah izlaziti i trčati na -15 stepeni. Uvek preporučujem vežbanje na otvorenom prostoru, ali ukoliko uslovi nisu pogodni, teretana je takođe opcija", rekao je on.

Na praznik Bogojavljenje, koje se obelježava sutra, tradicionalno će se održati plivanje za časni krst, a Stojić naglašava da učesnici ovog rituala prolaze kroz adekvatne pripreme kako bi bezbjedno učestvovali u njemu.      

"Osobe koje učestvuju u plivanju za časni krst intenzivno se pripremaju, kako psihički, tako i postepeno prilagođavajući svoje telo niskim temperaturama. Nisu samo sedeli danima u toplom prostoru i ođednom skočili u ledenu vodu. Ključno je sprovesti mentalnu pripremu uz istovremeno fizičko treniranje, omogućavajući organizmu potpunu prilagodljivost na ovu vrstu ekstremnog izazova", naveo je on za K1.

Stojić je preporučio i da ukoliko neko planira bilo kakvu ekstremnu aktivnost, obavezno uradi  kardiološki pregled.

On je ukazao da je Vin Hofov metod odličan za jačanje imuniteta i pojasnio da se sastoji od tri osnovna principa - svijesnog disanja, izlaganja hladnoći i terapiji hladnom vodom, dok se treći sastoji u posvećenosti oba ova principa.

"Svesno disanje ima pozitivan uticaj na jačanje imuniteta, povećava nivo energije i dovodi u red nivoe hormona, što je od suštinskog značaja za očuvanje imunološkog sistema. Hlađenje vodom trebalo bi da se sprovodi postepeno, počevši od nogu i postepeno se penjući ka stomaku i grudima. Dvadeset sekundi hlađenja je dovoljno, nakon čega se prelazi na toplu vodu. Tokom ovog procesa, možete postepeno produžavati vreme provedeno u hladnoj vodi, pri čemu se približavate Vin Hof metodi", naveo je on.

Stojić je pojasnio da nakon  pripreme organizma, izlaganje hladnoći, a potom i izlaskom iz hladnog, dovodi do konstrikcija krvnih sudova i povećava lučenje žlijezda koje doprinose imunološkom sistemu a tako se i usporava metabolizam.

"Nakon toga, organizam počinje da širi krvne sudove po koži i unutrašnjim organima, čime se povećava metabolizam. Ovaj proces eliminiše štetne, nakupljene produkte metabolizma i donosi značajne benefite za celokupni imunološki sistem", objasnio je Stojić.

Dodao je da zahvaljujući vježbanju ovih tehnika ljudi postaju snažniji, stiču volju, mentalnu snagu, podižu nivo energije i značajno poboljšavaju opšte stanje zdravlja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.