Holesterol mogu da podignu i četiri namirnice od kojih se to ne očekuje

Holesterol je supstanca koja se nalazi u krvi i ključna je za izgradnju ćelija i proizvodnju vitamina i drugih hormona. Ali, previše holesterola u krvi predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Zbog toga lekari apeluju da je veoma važno kakvu hranu jedemo s obzirom na to da su brojne namirnice, koje koristimo u svakodnevnoj ishrani, obogaćene zasićenim mastima koje podižu nivo holesterola.

Visok holesterol potiče od mlečne i hrane životinjskog porekla

Holesterol nastaje iz dva izvora – količine neophodne za funkcionisanje organizma proizvodi jetra, a ostatak potiče od hrane životinjskog porekla koja je bogata zasićenim i trans mastima. Te masnoće uzrokuju da jetra proizvodi više holesterola nego što je telu potrebno i tako nastaje visok nivo holesterola. Kardiolozi podsećaju da crveno meso i mlečni proizvodi spadaju u najrizičniju hranu, koja podiže nivo holesterola jer je sama po sebi bogata zasićenim mastima.

U ovu grupu namirnica, pored govedine, svinjetine i jagnjetine, kao i prerađenog mesa poput kobasica, spadaju i puter, mleko, mlečni namazi, mešeni i pekarski proizvodi, pržena hrana, slatkiši, kao i pojedina ulja za kuvanje, kao što su palmino ili kokosovo. Međutim, lekari savetuju da treba imati u vidu da holesterol podižu i neke namirnice koje često koristimo u ishrani. Neke od njih su:

Krem sir

Krem sir se često koristi kao namaz za doručak, ali treba imati u vidu da je ovaj mlečni proizvod veoma bogat mastima i dosta je kaloričan. Nije posebno bogat hranljivim sastojcima, ali sadrži malo vitamina A neophodnog za imunološku funkciju i zdravlje kostiju, kao i manje količine kalcijuma, B vitamina, gvožđa i magnezijuma. Oko 30 grama krem sira sadrži 100 kalorija a skoro 90 procenata kalorija u krem siru potiče od masti, a većina masti u ovoj namirnici je zasićena. Ova nezdrava masnoća štetna je za srce, jer povećava lipoprotein niske gustine – LDL ili loš holesterol koji zapušava arterije.

Puter

Puter ili maslac je namirnica koja je svakodnevno zastupljena u ishrani – kao namaz za doručak ili večeru i kao sastavni deo slanih mešenih i pekarskih proizvoda, u kolačima i drugim dezertima. Ali, problem je što samo jedna kašika putera sadrži 31 g holesterola i dosta zasićenih masti, koje ne samo da podižu nivo „lošeg“ LDL holesterola, već i snižavaju količinu „dobrog“ ili HDL holesterola. Smatra se da je maslac ipak bolja opcija nego margarin jer sadrži manje trans-masnoća.

Sladoled

Iako za sladoled nikada ne biste pomislili da je rizičan za status holesterola, ova hladna poslastica uvrštena je na listu namirnica koje podižu nivo holesterola. I to pre svega što se sladoled pravi od mleka. Na primer, porcija od samo 85 g može da sadrži čak 45 mg holesterola. Sladoled često sadrži visok procenat zasićnih masti i šećera, što doprinosi visini lipoproteinskog statusa – kako LDL holesterola, tako i triglicerida – masnoća koje mogu da zapuše arterije. Takođe, sladoled je visokokaloričan što za posledicu ima nakupljanje viška kilograma koji su poznati faktor rizika za visok holesterol.

Iako spada u živinsko meso, koje se često preporučuje, pačetina spada u masno meso karakterističnog ukusa. Sadrži velike količine proteina, gvožđa i vitamina B. Nažalost, sadrži i velike količine holesterola. Pačje meso je dobar izvor proteina, niacina, fosfora, riboflavina, gvožđa, cinka, vitamina B-6 i tiamina… ali sadrži visok nivo holesterola, posebno ako se jede s kožicom. Porcija od 85 grama kuvane pačetine sa kožom sadrži 70 miligrama holesterola što je oko 25 procenata preporučene granice od 300 miligrama holesterola dnevno za zdrave odrasle osobe.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.