Ljekovito bilje nije samo za čajeve i meleme, već i odlična hrana

Za tušt se kaže da je korov, ali ne mora svaki korov da bude loš. Naprotiv, mnoge biljke koje se ubraju u korov su u stvari ljekovite, napominje Momčilo Antonijević.

„Veoma je teško iskoreniti na njivama pirevinu, ali je njen koren fantastično sredstvo protiv upale bešike, mokraćnih kanala. Tušt zapravo zavlada svakom njivom i svakim dvorištem u ovim letnjim mesecima. I vrlo često prolazimo pored njega, ne samo na njivama, već i u žardinjerama, gradskim zelenim površinama“, ističe gost Jutarnjeg programa RTS-a.

Malo ljudi zna da je u pitanju jedna nevjerovatna biljka koja sadrži velike količine omega tri masnih kiselina koje su izuzetno korisne za naše krvne sudove i naše srce. Pored toga, sadrži mnogo mikroelemenata, vitamina. Tušt je zapravo superhrana u pravom smislu, naglašava narodni travar.

Cvjeta krajem leta žutim sitnim cvjetićima i stvara seme koje je izuzetno klijavo. Čak 30 godina može da zadrži svoju klijavost. Tako da se tušt, obično kada druge kulture posustanu, pojavi u punom sjaju.

Tušt u kulinarstvu

U Kini se tušt prvenstveno preporučuje protiv kandide i gljivičnih infekcija kao veoma ukusno povrće koje se priprema na pari sa malo bijelog luka.

Inače, tušt se posebno preporučuje ljudima koji pate od visokog holesterola, triglicerida, povišenog nivoa šećera u krvi. Preporučuje se srčanim bolesnicima kao i onima koji pate od autoimunih bolesti.

U salatu od tušta se mogu dodati i neke druge biljke kao što je dragoljub ili potočarka. To su biljke koje sadrže sumporna eterična ulja, zahvaljujući kojima djeluju snažno bakteriostatski i baktericidno.

„Posebno se preporučuju pušačima dragoljub i potočarka zato što čiste disajne organe od nagomilane sluzi. I ovo je vrlo ukusna salata koju treba često koristiti“, preporučuje Antonijević.

Jedino što je vrlo bitno, to je da pre upotrebe tušt treba dobro oprati. Jedu se listovi, mada mogu i crvene stabljike.

Dragoljub

Važno je napomenuti da se kada se jede dragoljub povećava osjetljivost na alkohol.

Ova biljka ima narandžaste i žute cvjetove i oni su jestivi. Seme dragoljuba je takođe jestivo i sadrži veliku količinu etarskog ulja. Tako da ga obavezno treba koristiti. Ova biljka je porijeklom iz Meksika, ali smo joj mi dali lijepo srpsko ime, dragoljub.

Često se sreće u seoskim baštama, ali nažalost kod nas se ne koristi kao jestiva i ljekovita biljka, već više kao ukrasna. Trebalo bi da bude zasađena iz jednog i drugog razloga, ističe travar.

Kopriva

Čuveni francuski travar savjetuje da ako iz šume treba da donesemo jednu jedinu biljku, neka to bude kopriva. Kopriva sadrži mravlju kiselinu i sitne dlačice u svojoj stabljici koje nas žare, što je pak izuzetno korisno za zdravlje naših zglobova, jer su je i Rimljani koristili u te svrhe.

Kopriva je i vrlo jestiva i široko se može upotrebljavati u kuhinji. Od nje može da se prave čorbe, različita variva, može da se dodaje u proje, u pite.

„Kada je berete, važno je da je berete na čistim mestima i samo berete mladu koprivu i vrhove biljke. Nemojte ih prati hladnom vodom jer onda kopriva postane tvrda. Odmah je prelijte ključalom vodom i onda tu vodu posle kada kopriva baci dva-tri ključa, odbacite ili je sačuvajte. Pa kada se malo prohladi njome perite kosu. To je izuzetno zdravo za zdravlje našeg vlasišta. Može se koristiti i za zalivanje drugih biljaka“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Recept za zeleni hljeb i domaći kvasac

Milijana Šekler sa Golije dobro se razume u biljke i ona pravi zeleni hleb u koji stavlja i koprivu, i brašnjak, odnosno divlji spanać, lobodu, zečju šapu, različite zelene biljke.

Na Goliji prave zeleni hljeb, a na Staroj planini prave domaći kvasac od biljaka.

Većina ljudi zna da se hmelj stavlja u pivo, ali mnogo manje zna da čaj od hmelja može da riješi probleme sa nesanicom, a od hmelja može da se napravi i kvasac.

Božana Vidanović iz Gostuše sa Stare planine otkriva kako uz pomoć hmelja i nekih drugih biljaka može da se napravi kvasac za hljeb, jer nekad nije bilo kvasca da se kupi pa su se ljudi dovijali.

Zagrije se litar vode i stavi se jedna šaka pasulja. Stavi se suva paprika, crni luk i šaka hmelja. Kada se pasulj skuva, procijediti vodu i kada se voda prohladi, u nju dodati pivo. Sa tom tečnošću i projinim brašnom se zakuvava kvasac dok ne upije svu tečnost. Kad se taj proces završi ostavi se da se stvrdne kao hljeb. Kad treba da se mijesi hljeb, ugreje se voda, rastopi se kvasac i sprema se za miješanje, ali pšeničnim brašnom.

Džem od drenjina

Plodovi drena se sakupljaju u jesen i od njih se prave sokovi, džem, ali i rakija. Džem od drenjina je izuzetno zanimljiv zato što se priprema bez kuvanja, napominje Antonijević. Dakle, samo se pulpa od drenjina pomiješa sa šećerom i to se miješa. Međutim, to je prilično zahtjevan fizički proces zato što ne smije da se miješa mikserom jer pravi pjenu.

Potrebno je na četiri kilograma drenjina dodati kilogram šećera. Preporučljivo je prvo drenjine zamrznuti jer kada se odmrznu, lakše se odvajaju od koštica. Vrlo je ukusan i odličan je narodni lijek za zaustavljanje proliva. Generalno je veoma dobar za zdravlje čitavog našeg sistema organa za varenje, ali i za jačanje čitavog organizma, dodaje travar.

Zova

Zova je takođe vrlo zanimljiva biljka, a od nje se koriste cvjetovi, ali i plodovi. Pored čuvenog sirupa, odnosno soka od zove, pripremaju se čaj i džem od plodova zove.

„Iz nemačke travarske tradicije dolazi nam upotreba zove u lečenju gripa i različitih virusnih infekcija. I tu se koristi prvenstveno plod zove koji se sakuplja krajem avgusta i početkom septembra. On se kuva, mogu mu se dodati neke druge biljke, recimo đumbir koji takođe ima antivirusno delovanje. A od njega može da se kuva i džem“, navodi Momčilo Antonijević.

Pošto zova u sebi nema pektina džem ne može da se zgusne, zato je dobro dodati neko voće koje sadrži pektin. Ovaj džem se prvenstveno koristi u zimskim mjesecima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.