Zvonimir Đukić Đule, frontmen sastava “Van Gogh” za “Glas Srpske”: Smjernost i posvećenost korijen velikih promjena

Svet je paralisan, ali čovek ne sme biti demoralisan. Pravo je vreme za promene na svim nivoima kako svesti tako i stvarnosti. I u umetnosti treba krenuti od nule, prepustiti se čulima i hrabro iskoračiti ka novoj percepciji, inspiraciji i kreaciji.

Ispričao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” frontmen benda “Van Gogh” Zvonimir Đukić Đule, osvrnuvši se na doba pandemije virusa korone, te na trenutke kroz koje svijet sada prolazi. “Van Gogh” će ove godine u avgustu nastupiti na “Nektar OK festu”, koji će od 14. do 16. avgusta biti održan na Tjentištu.

- Ko zna, možda se sve na ovoj planeti toliko umorilo od ljudi, da se temelj smisla pod teretom muke raspao. Možda smo stigli do tačke usijanja u kojoj su se stari postulati prepali, a pred nama se postavio izazov da preostalom mudrošću zdrave odnose uspostavimo i poštujući prave vrednosti probamo da novi svet sagradimo, da postanemo brižni Ljudi, posvećeni porodici, da budemo solidarni i saosećajni jedni prema drugima. Ovaj virus ili stanje, ili šta god i kako god da se zvalo ili se još zove, dogodio se kao svojevrsna opomena i podsetnik, da dragocene sekunde života, pametnije trošimo. Dogodio nam se “Rest'ART”, kao poslednji poziv da sebe obnovimo i ispravno posvetimo umetnosti življenja - rekao je Đukić.

GLAS: Kako ste Vi provodili vrijeme u izolaciji i kako je čitava ova situacija koja je iza nas uticala na Vas?

ĐUKIĆ: Kako, pa kao i svi, kombinovano! Sudar sa slobodnim vremenom, između četiri zida, u nikad glasnijoj tišini i pod nikad većim znakom pitanja, suočen sa mislima i pomislima, pokrenuo je šaku i stavio mi prst na čelo. Nama su dani izolacije proticali i u komunikaciji sa ljudima koji prate naš rad. Komunicirali smo sa njima putem društvenih mreža. Vežbao sam gitaru kao lud, nisam ni znao gde sam sa sviranjem utanjio, ponavljao sam neke pesme do besvesti, sve dok mi prsti od žica nisu zavrištali. Činjenica da je “Van Gogh” ponovo trio, probudila je u meni želju da se vratim gitari na neki drugačiji način. Kako je vreme proticalo, upoznao sam i komšije, divni neki ljudi, žive tu pored mene godinama, a onako u stalnoj žurbi, samo smo prolazili jedni pored drugih na zdravo zdravo. Kroz razgovor sa njima nije bilo teško osetiti da su se svi preko noći okrenuli zaboravljenim potrebama i hedonizmu. Nikad se više nije čitalo, pričalo sa ukućanima, deca su nam se uželela zagrljaja, kućni ljubimci igre, a “Flojdi” i “Cepelini” su treštali sa komšijskih prozora.

GLAS: Tokom trajanja izolacije održali ste onlajn svirku u trajanju od 12 časova. Kako ste se pripremali za to, koliko ste zadovoljni gledanošću i kakva su Vaša očekivanja bila?

ĐUKIĆ: Iskreno, nismo imali nikakva očekivanja, koliko nas je vozila želja da se povežemo sa ljudima iz celog sveta, i da im to sedenje kod kuće, učinimo podnošljivijim i makar malo prijatnijim. Vodio nas je instinkt, nismo razmišljali o tome šta ćemo sve svirati od 17 časova popodne do 5 časova ujutru, samo smo uzeli instrumente u ruke i muzika je krenula da izlazi iz nas. Da smo kojim slučajem analizirali zamisao, možda bi i odustali od nje. Sve je delovalo neizvodljivo, a opet s druge strane inspirativno, niko pre nas ništa slično nije uradio. Osetili smo dobro raspoloženje preko pola miliona ljudi koliko nas je pratilo širom sveta. Kad se sve završilo, preleteli smo pogledom materijal i izbrisali ga. Posvetili smo tu noć ljudima koji su je proveli sa nama, bez želje da sadržaj postavimo na naš “Jutjub” kanal i monetizujemo ga.

GLAS: Prema Vašem mišljenju, kakav efekat na svijest pojedinca će imati cjelokupna situacija koja se desila čitavom svijetu? Kakve promjene će da se dese i kakve promjene su se već desile?

ĐUKIĆ: U glavi jednostavnog čoveka, postoji želja da svi “efekti” iz stvarnog života nestanu. Postoji želja da se sačuva porodica, da se ponovo probudi smisao života, da svim bahatostima dođe kraj, da prestane trka s vremenom i zastane klima s promenom, da se leti kupamo, zimi sankamo, a ne obrnuto. Ovo sve kao da je bila samo opomena, pred isključenje. Posle ovoga, nudi nam se opcija da poštujemo svaki sekund koji prolazi kroz nas i pored nas, ili će vreme brzinom vetra proleteti, a da to i ne primetimo.

GLAS: Koliko je svijet i dalje inspirativan i koliko je moguće u moru sadržaja odskočiti i isplivati kvalitetom?

ĐUKIĆ: Svet manje-više, ali inspirativne su sve one situacije i trenuci u kojima se naše emocije dotaknu. Sama činjenica da do sad najbolja pesma nije napisana, u kreativnom biću budi stalnu potragu sa željom da upravo on bude taj koji će najbolje delo svojom energijom potpisati. Nema pravila, ali jasno je da čovek maksimalno posvećen svom delu, ne može, a da na svom kreativnom putu ne rezultira zadovoljštinom i uspehom, pa sve i da je u deficitu s talentom, rad i iskrena posvećenost cilju, uvek potpisuju autentičnost i smisao svakog dela.

“OK FEST”

GLAS: Za nekoliko mjeseci nastupićete na “Nektar OK Festu”. Šta pripremate za taj nastup, kakva su Vaša očekivanja i šta publika na Tjentištu može da očekuje od “Van Gogha”?

ĐUKIĆ: “Van Gogh” jedva čeka nastup na OK Festu na Tjentištu. Publika od nas umesto socijalne distance, može da očekuje emotivnu konstantu, bićemo tu na notu i stih jedni od drugih. To je jedan od prvih koncerata posle pošasti koja se razgalamila. Nastupamo kao trio, a zvuk sa albuma “Strast”, “Hodi”, “Opasan ples” ponovo čini okosnicu naše energije. Radujemo se susretu s publikom. Odličan je lajnap festivala. Nadam se da će vremenski uslovi biti na našoj strani i da ćemo se svi posle posle skoro puna dva meseca izolacije između četiri zida, prepustiti čarima muzike i prirode. Verujem da svi to čekamo više nego ikada pre, a posle svega i imamo pravo na to, zar ne!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.