Saša Furunović, gitarista sastava “Popečitelji”, za “Glas Srpske”: Vrijeme je za nadu
Bina nam je bitna, bez tog direktnog kontakta sa publikom gubi se možda i najbitniji deo onoga što radimo. Pandemija je dovela u pitanje mnoge stvari i stavila na test mnoge ljude. Branša je bila dovedena u zadnji plan, a pokazalo se koliko muzika i koncerti znače ljudima, koliko ne mogu bez njih.
Rekao je ovo za “Glas Srpske” kaže Saša Furunović, gitarista sastava “Popečitelji”, jednog od najkvalitetnijih i najcjenjenijih bendova srpske rok scene, koji su nakon sedam godina diskografske pauze izdali novi album “Uvek”. Trojka trenutno radi u sastavu bubnjar Dušan Lazić, basista Goran Furunović i Saša Furunović na gitari, koji dodaje da su protekli period najteže podnijeli zbog prekida kontakta sa publikom.
- Kreativnost nije prestajala, naravno. Mi smo čekali izdavanje albuma, a došla je pandemija. Tu je došlo do zasićenja. Napravio sam puno muzike kao “CD Ministar” što me je i održavalo u kreativnom smislu. Zahvalni smo što smo imali priliku da nastupamo na festivalima i održimo koncerte. Nadamo se da ćemo imati priliku i da promovišemo album na jesen - kaže on.
GLAS: Nakon sedam godina od “Sijalice” izašao je album “Uvek” i sudeći po dijelu naslova numera, bili ste prilično proročki nastrojeni?
FURUNOVIĆ: Album nosi energiju kao da je napravljen za vreme pandemije, a nije. Završen je pre, a nosi težinu bliske budućnosti. Numera “Vreme nade” je najbolji primer. Ne bismo se odlučili za takav naziv pesme u nekom drugom trenutku u vremenu. Album otvara “Udarna vest” i to dovoljno govori.
GLAS: Ko je sve osim vas i Gorana učestvovao u snimanju novog albuma, bila je u međuvremenu nova bubnjarska promjena i saradnja sa diskografskom kućom “Odličan hrčak”?
FURUNOVIĆ: Album je napravljen u vreme kada je bubnjeve u bendu svirao Ivan Cvetković. On je i snimio bubnjeve na ovom albumu, što je zanimljiv sticaj okolnosti. Ivan je bio prvi bubnjar benda u devedesetim kada je Goran prešao na bas gitaru i nikada nije snimio nešto sa nama. Vratio se posle 18 godina da zameni Radeta Vulića i da radimo par godina i eto sada je i zabeležen na zvaničnom izdanju. To nam je drago. Sada je za bubnjevima Dušan Lazić koji već ima ozbiljan koncertni staž u bendu. Sa “Odličnim hrčkom” sarađujemo bez prestanka još od prvog albuma kada su se zvali “Mojo beat”.
GLAS: Šta se iz Vaše pozicije gledano promijenilo na novom albumu u odnosu na prethodna tri studijska projekta?
FURUNOVIĆ: Ovo je prvi album objavljen na vinilu. Svi ostali sastojci i su i dalje tu. Tri instrumenta i nova muzika na našem sviračkom jeziku.
GLAS: U jednoj od numera poručujete “Aždaja je mrtva”. Šta je aždaja iz pomenute pjesme i zašto se moramo boriti protiv nje?
FURUNOVIĆ: Nadam se da će to biti ovaj virus. Naziv pesme je omaž. Početkom devedesetih su u jednoj prostoriji vežbala dva prijateljska benda - naš bend “Zli jezici” i “Azhdaha's Dead”. Prvi “Popečitelji” su nastali kada su se spojili u jedan 1994. godine. Na prvom albumu smo imali numeru “Zli jezici”, a na četvrtom pozdravljamo taj trenutak numerom “Aždaja je mrtva”.
GLAS: Album ima pomalo mračan ton, od postindustrijskog omota pa do naslova pjesma, da li je u pitanju refleksija na vanjsko okruženje ili nešto drugo?
FURUNOVIĆ: Sigurno da jeste, trenutak u kome stvaramo se reflektuje od nas kroz delo. Od toga se ne može pobeći ako radiš stvari kako treba.
GLAS: Najveći dio reputacije stekli ste fantastičnim koncertima, da li ste razmišljali o “živom” albumu i da li je uopšte moguće energiju sa vaših nastupa prenijeti na snimku?
FURUNOVIĆ: Vredi pokušati, međutim kako nam je koncert uvek bio na prvom mestu, nikada nismo u stvari razmišljali o tome. Danas je sve lako izvodljivo, ali nažalost nema puno smisla. Nekada su bendovi objavljivali lajv albume zato što su prodavali nosače zvuka. Danas ne prodaju ni regularne albume. Videćemo sa vinilom kako ide, pa možda lajv album na vinilu. Mada su danas to prevelika ulaganja u odnosu na prodaju.
GLAS: Kako muzički nastaju pjesme grupe, kroz sviračku improvizacije ili donosite neki kostur u studio na kojem se gradi ostatak numere?
FURUNOVIĆ: Muzika nastaje od tema koje ili imamo u glavi ili nastanu u improvizaciji na probama. Improvizacija je bitan deo stvaralačkog procesa, ali i ne mora da bude. Ne desi se retko da počnemo da sviramo potpuno novu stvar odjednom, bez ikakve najave.
GLAS: Da li povratak “Popečitelja” znači i penzionisanje vašeg drugog projekta “Fitnes” ili se nastavlja neka vrsta koegzistencije?
FURUNOVIĆ: “Fitnes” uskoro slavi dve decenije postojanja, a niti se “Popečitelji” vraćaju, niti će “Fitnes” stati.
GLAS: Kada bismo se hipotetički osvrnuli na protekle tri decenije, da li biste nešto mijenjali kada je u pitanju muzika i šta bi to bilo?
FURUNOVIĆ: Što se tiče onog najbitnijeg, a to je muzika, odgovor je ne. Neke tehničke stvari možda, a to će biti izvodljivo u reizdanjima.
Porijeklo
GLAS: Prošlo je dosta vremena od početaka u Prištini, koliko je geografsko porijeklo odredilo zvuk grupe ili biste bili grupa istog zvuka da ste počeli u Kragujevcu ili Beogradu?
FURUNOVIĆ: Tadašnja Priština je važna za bend, kao i Kragujevac u kome smo morali sve ispočetka i u kome živimo. Geografsko poreklo nam je bitno, u stvaralačkom smislu, zato što smo izabrali da negujemo muzički nagon koji već nosimo u sebi, a ne da ga sputavamo da bismo ličili na neke druge bendove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
