Organizatori festivala: Muzička industrija na respiratoru

Direktor Arsenal festa Zoran Vulović kaže za Tanjug da razmatraju tri mogućnosti, prva je svakako da se festival održi u predviđenom terminu od 24. do 27. juna, druga je da se pomjeri za koji mjesec, a treće da sve prebace za 2021. godinu.

Sve zavisi od toga kakva će biti odluka države i ljekara o mogućnostima da se dozvole javna okupljanja, samim tim i muzički događaji, kaže Vulović i dodaje da su svi svijesni da neodržavanje festivala znači i ogromne troškove za ekonomiju određenog grada ali i cijele zemlje, posebno za muzičare i sve zaposlene u toj industriji.

“Arsenal Fest je već održan devet puta u Kragujevcu. Postao je izvor dela prihoda velikom broju ljudi. Ne mislim tu samo na muzičare koji dobiju honorar ili pivare i njihovu zaradu, već i na oko dve hiljade mladih ljudi agažovanih oko organizacije festivala”, kaže Vulović.

Sada će, dodaje, izostati brojni turisti koji svakog juna dolaze na nekoliko dana u Kragujevac samo zbog Arsenala.

“Teško je izračunati koliko oni donose novca Kragujevcu, odnosno koliki je to gubitak za grad i kragujevačku privredu, ali sigurno nije mali”, navodi Vulović.

Ovom situacijom pogođeni su svi, a prema njegovom mišljenju, ne treba praviti razlike između muzičara, promotera, iznajmljivača opreme, prevoza, keteringa…

Najvažnije je, kaže, da se stvore pogodne okolnosti za održavanje koncerata i festivala, naravno uz sve neophodne zdravstvene mjere, jer su ključne aktivnosti bez kojih suštinski nema muzičke industrije.

“U međuvremenu više od 30 kompanija koje su poduže u muzičkom poslu osnovale su Udruženje promotera i tiketing agencija Srbije (UPTAS). Ovo je trenutak za akciju cele industrije od koje živi veliki broj ljudi u Srbiji”, napominje Vulović.

Pozitivna stvar je, dodaje, što mnogi muzičari imaju podršku inostranih bendova i njihovim menadžera, te ni jedan nije do sada otkazao dolazak u Kragujevac.

Jedan od problema pri odlaganju takvih manifestacija je refundiranje karata, a veliki broj evropskih zemalja u želji da olakša muzičkoj industriji donio je uredbu o uvođenju vaučera koji zamijenjuju kupljene karte.

“Na taj način kupcima karata daju mogućnost da slušaju omiljene bendove u odloženom terminu, a promoterima događaja da ne moraju da refundiraju, u situaciji kada nema nikakvih finansijskih priliva, novac za karte. Znači, karte se ne vraćaju, već se izdaju vaučeri sa kojima publika u odloženom terminu može da sluša svoj omiljeni bend. Mi smo u okviru UPTAS-a pokrenuli tu inicijativu za Srbiju i nadamo se podršci kako države, tako i naše publike”, navodi Vulović.

Direktor Nišvila Ivan Blagojević optimističan je po pitanju organizovanja festivala koji je u planu od 7. do 16. avgusta, jer, kako kaže, od početka ove situacije rade na rezervnim idejama kako bi uskadili sve sa merama koje budu donijete.

“Srećna okolnost je što je naš festival u avgustu i što je na ogromnoj površini tako da možemo da obezbedimo oko 4. 000 stolica na potrebnoj distanci, možemo da organizujemo i maske i merenje temperature pri ulasku. Sve što bude bilo potrebno kako bi se festival održao, a publika bila bezbedna”, kaže Blagojević i dodaje da i oni zavise od zvanične odluke države.

Dodaje da je i njima veoma važno što inostrani gosti nisu otkazali i ukoliko ne bude bilo problema sa letovima, svi koji su do sada najavljeni bi trebalo da dođu, ali je problem je što je za sada stala prodaja karata.

I on pominje značajne gubitke po ekonomiju Srbije u slučaju otkazivanja, jer Nišvil donosi više od milion evra, privuče veliki broj turista koji ostaju u Nišu po nekoliko dana, te će biti pogođeni turizam, hotelijerstvo…

“Mislim da je bolje održati manji i bezbedan festival nego ga ne održati uopšte”, kaže direktor Nišvila.

Što se tiče Egzita situacija je ista i oni očekuju šta će biti zvanična odluka, a do tada pokreću međunarodnu onlajn konferenciju pod nazivom “Egzit strategy”.

Konferencija će pod sloganom “Izlaz iz pandemije stvaramo zajedno” trajati više nedjelja tokom kojih će se u nekoliko panela okupiti neki od vodećih svjetskih i regionalnih aktera iz oblasti turizma, kulture, manifestacija, medija i drugih sfera javnog života.

Prvi u ovoj seriji razgovora biće regionalnog karaktera i nosi naziv “Turizam na respiratoru”.

Ova tribina biće održana na daljinu, a učesnici i publika će se okupiti 7. maja u 18 časova, u direktnom prenosu na fejsbuk stranici Egzit festivala.

“Deluje da kao nikada do sada nije bilo važnije imati otvoren i direktan razgovor između privatnog i javnog sektora, kako bi se u što skorijem roku otklonili ogromni negativni ekonomski efekti izazvani pandemijom. U slučaju potpunog urušavanja turizma, koji je izvestan ako se ne preduzmu hitne sistemske mere, došlo bi do nesagledivih posledica i gubitka posla za stotine hiljada radnika”, navodi Dušan Kovačević, osnivač Egzit festivala.

Organizacioni tim Egzita danas je u otvorenom pismu istakao da nije sporno pitanje promjene formata i pomeranja datuma festivala, ali je za zvaničnu odluku neophodna i koordinacija sa nadležnim institucijama na svim nivoima.

“Sve je to ogroman organizacioni poduhvat. Za organizaciju ovogodišnjeg festivala sklopljeno je više stotina ugovora sa izvođačima, produkcijama, hotelima i drugim privrednim subjektima iz zemlje i sveta”, kažu organizatori.

Da bi se ovi ugovori raskinuli, podesjećaju, između ostalog je potrebno i da se ispuni uslov više sile koji će biti validan pred zakonima bilo koje evropske ili svjetske zemlje.

“Ovo je razlog zašto su i drugi najveći evropski festivali kao što su Tomorronjland, Sziget i brojni drugi, u skladu sa preporukom krovne evropske festivalske asocijacije Yourope, pomeranje datuma objavili tek nakon što su njihove države donele mere o zabrani masovnih okupljanja za taj period godine, kao i ekonomske i pravne mere koje njihove festivale štite od gašenja”, navode i dodaju da je ovo posljednje sadržano i u apelu koji je Yourope nedavno uputio Vladi Srbije.

Manifestacije u zemlji i svijetu, podsećaju, su dio privrede koji je najteže pogođen pandemijom.

“Ovakvi događaji su bili prvi koji su ukinuti i biće poslednji koji će se vratiti. Gubitke još ne možemo ni da procenimo, ali se kreću u milionima evra i sigurno su najveći otkako postojimo i prete da ugase ne samo Egzit i druge manifestacije, već i da ostave na hiljade porodica bez izvora primanja. Po procenama PKS ovaj sektor generiše preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Ukupni ekonomski doprinos manifestacija za srpsku privredu je ogroman, a samo je Egzit našoj turističkoj privredi do sada doneo preko 200 miliona evra”, podsećaju.

I organizatori Bir festa nadaju se da će dočekati publiku u avgustu na Ušću u Beogradu.

“Predviđeni termin održavanja festivala je od 12. do 16. avgusta i već je urađeno puno toga na pripremi obeležavanja punoletstva najmasovnijeg muzičko-pivskog festivala u ovom delu Evrope”, navode u organizacijonom timu Bir festa.

Posljedice koje aktuelna pandemija ima na razvoj muzičke industrije i manifestacionog turizma širom svijeta, kako ističu, svakako negativno utiču i na organizaciju svih festivala u Srbiji, ali se ipak nadaju najboljem mogućem riješenju.
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.