Milan Glavaški, lider benda “Rebel star”, za “Glas Srpske” o novom albumu “Početak i kraj”: Zvuk optimizma, novih ljudi i leta

Rekao je to za “Glas Srpske” frontmen, gitarista i tekstopisac kultnog pop benda “Rebel Star” Milan Glavaški, objašnjavajući kako je u doba pandemije izbacio dva albuma Demoni”(2020) i najnoviji “Početak i kraj”, koji je izašao sredinom oktobra ove godine. Za razliku od “Demona”, koji su mračna, ogoljena ploča novi album i pored određene doze melanholije i sjete, koje se provlače kroz pjesme kao cjelina zvuči dosta energičnije i poletnije.

- Interesantno je da ljudi imaju različitu interpretaciju mojih ploča i to je dobro. Za “Demona” sam čuo da su pozitivna ploča. Za mene lično “Demoni” su ploča nastala u teškom periodu, a “Početak i kraj” u naletu optimizma, novih ljudi i leta. Većina ljudi to čuje. “Demone” sam odsvirao sam, a na “Početak i kraj” imamo deset fenomenalnih muzičara - kaže on.

GLAS: Novi album je neka vrsta mađarsko-srpsko-hrvatske ploče, ne samo u smislu pukih geografsko-nacionalnih odrednica, već i kroz funkcionalan spoj panonske melanholije i dinaroidne energije.

GLAVAŠKI: Drago mi je da se to čuje.

GLAS: Bili ste inspirisani u trenutku ili je taj proces pisanja trajao duže nego što se zaključuje slušanjem?

GLAVAŠKI: Pesme za album su nastale brzo, u neka tri-četiri meseca. Željko Markuš je producentski posao započeo par meseci pre studija i tu smo uložili puno energije u konstrukciju, harmoniju i emotivnu sliku svake pesme. Ceo proces je trajao kratko, a kada smo se našli sa bendom ubrzali smo i više pa je od prve probe do završenog snimanja prošlo oko mesec dana.

GLAS: Sudeći po tekstu prvog singla “Početak i kraj”, neke važne stvari ste raščistili sami sa sobom?

GLAVAŠKI: Početak i kraj u bukvalnom smislu ne postoje. Ceo život je u nekom ciklusu na talasima pa kada čovek nešto završi neminovno se nađe na početku. Ta pesma je o ciklusu u kome se svi vrtimo dok smo svesni.

GLAS: Neko reče da je nostalgija “najraširenija bolest 21 vijeka”, dotičete se ovog osjećanja u nekim numerama na ovom albumu poput pjesama “85” ili “Stranac”. Da li ste nostalgični?

GLAVAŠKI: Nisam nostalgičan, tj. ne bih se preselio u prošlost da imam vremeplov, ali nisam ni zaveden modernim trendovima komunikacije i ponašanja. Ne oslanjam se na socijalne medije i nešto slično, da izgradim ukus, ali volim da u pesmama opišem osećanja koje današnje vreme izaziva.

GLAS: Na momente se kroz stihove provlače elementi noar atmosfere. Da li je to slučajan omaž ili je sveprisutna paranoja u poslednje dvije godine ostavila traga na vas kao tekstopisca?  GLAVAŠKI: To su momenti mentalne nestabilnosti i ranjivosti, nisi tu radi forme nego kao poruka da svi imamo psihičkih problema zbog novonastale situacije i posledica. U redu je priznati da smo dobro poljuljani i da nam treba ekstra snaga da preguramo ovaj period.

GLAS: Okupili ste zanimljivu ekipu za novi album, kako u studiju, tako iza miks pulta i oko diskografske podrške na čelu sa dobrim duhom domaće pop muzike Ivanom Lončarevićem?

GLAVAŠKI: Sve je išlo brzo, nema tu mistike - ovako se desilo: Željko Markuš i ja smo se dogovorili da napravimo kratak i brz album od par dana snimanja. Onda sam se odlučio za studio u Svetoj Nedelji jer sam upoznao Svena Pavlovića i kliknuli smo kao Lego kockice, pa sam uz kafu rekao Zvonki Obajdin i Danielu Rodiku da bih voleo da imam bend na šta su oni odgovorili samostalnim učlanjivanjem. To se dešavalo u nekoliko sedmica. Onda je na Svenov predlog došla ritam sekcija, fenomenalni Jakša Perković i Daniel Kadijević, dve i po probe i snimanje od sedam dana. Za snimanje smo zvali Ninu Romić, Anu Ćurčin i Juricu Leikaufa da nas dopune i eto.

GLAS: Sam zvuk albuma zvuči starinski i analogno, oslonjen na stalne uticaje. Koliko danas slušate novu muziku ili da vas parafraziram, da li i dalje nema boljih bendova za starce osim Boba Dilana?

GLAVAŠKI: Ne opterećujem se produkcijom i koliko je šta moderno, ako mogu pravim instrumentima i uz pomoć živih ljudi da izrazim emociju i prenesem poruku. Ako smo snimili u super širokom opsegu na finim pretpojačalima i mikrofonima zašto da uništim sliku samo zato što se takmičimo u glasnoći? Imam periode kada slušam puno nove muzike i periode kada ne slušam ništa mesecima, ni u kolima na dugim vožnjama što moja porodica ne trpi dobro.

GLAS: Jednom prilikom ste rekli da bend “Rebel Star” nije imao karijeru koju je zaslužio muzikom zbog vaših poslovno-privatnih obaveza, ali djeluje da ste se za ovaj album potrudili oko tih, nazovimo ih, nemuzičkih aspekata posla?

GLAVAŠKI: Taj deo mi najteže pada jer svaki put kada nešto napišem na “Fejsbuku” imam osećaj krivice. Do sada sam u velikoj meri ignorisao samopromociju i socijalne medije, ali ovaj put sam uz pomoć Ivana i članova benda odlučio da i tom delu pristupim planski. GLAS: Kao srednjoškolac svirali ste pank verziju numere “Budi se istok i zapad”. Živjeli ste i radili na mnogim mjestima, kako vam se iz ove perspektive danas čine i Zapad i Istok? Bude li se?

GLAVAŠKI: Otprilike kao film “Hangover”, prvi deo - Zapad je mamuran i ne seća se šta je sanjao a Istok se probudio sa nacističkom tetovažom na čelu i pita se odakle mu.

“Eva Braun”

GLAS: Bend “Eva Braun” ste napustili zbog kreativnih razlika oko muzike, ali ste se vratili 2011. godine za album “Playback” i koncerte. Ako bi se poklopile planete, zvijezde i ako bi kreativni izazov bio inspirativan, da li bismo mogli slušati još jednu “nikad ne reci nikad” ploču benda?

GLAVAŠKI: Statistički nemoguće, uzevši u obzir faktore koje si nabrojao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.