Zoran Stefanov, frontmen benda “Iskaz”, za “Glas Srpske”: Muzika bila i ostala spas duše
Prava lepota je u tome što nikada nije postojao neki konkretan plan ili očekivanje. Muzika je bila i ostala spas duše. Sve što dolazi s tim, a može se nazvati ostvarenjem sna je predivan bonus.
Svakako, san je najbitnije imati i sanjati jer samo ostvarenje može ujedno označiti i kraj sna. Naš je plan da ovaj san traje što je duže moguće, da nastupamo sa velikim bendovima koji su nas inspirisali da krenemo, sa mlađima koji nas inspirišu da ne stajemo.
Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” frontmen benda “Iskaz” Zoran Stefanov. “Iskaz” će nastupiti na ovogodišnjem “OK festu” na Tjentištu. Festival će biti održan od 12. do 14. jula.
GLAS: Jesmo li danas dovoljno glasni za sebe i za druge?
STEFANOV: Uvek je najveći izazov bio biti dovoljno glasan za sebe. Stvari funkcionišu onda kada počnemo da prebacujemo granicu glasnoće koja nas zadovoljava. Tada verovatno postajemo dovoljno glasni i za druge. Danas je mnogo više potrebno prebacivati tu granicu jer se čini da su ljudi gluvlji nego ikada.
GLAS: S obzirom na to da ste objavili albume naslovljene kao “Eros” i “Tanatos”, posmatrate li svijet kao nespornu i konstantnu borbu dviju strana?
STEFANOV: Kada se sve svede na proste činioce, može se tako reći. Ipak, suštinu stvari čine one sive nijanse između tih dviju strana jer je to odraz naših života. Iskustvo pokazuje da ništa nije toliko crno, niti pak belo. Koliko ljudi poznajete da su bezgrešni, ili da su totalno čiste savesti? To je dobra odrednica za jedan životni naslov, ali je suština u podnaslovima koji taj naslov čine.
GLAS: Jesmo li previše eksponirani i zašto je to problematično? Kako sačuvati sebe u vremenu kao što je ovo?
STEFANOV: Pristalica sam teorije da je dugo rađeno na tome da budemo previše eksponirani. Neko će to nazvati teorijom zavere, ali su neke stvari očigledne. Kompletno društvo se kreće u smeru potčinjenosti nametnutom sistemu i potpunog odsustva privatnosti. Jedini način da se sačuvamo od toga je da lečimo i izlečimo zavisnost od društvenih mreža i konzumacije trivijalnih i besmislenih informacija. Možda je već kasno za to. Današnja deca se rađaju u sumanutom sistemu vrednosti koji kao prečicu do sebe koristi moderne tehnologije.
GLAS: Postoji li prava sloboda mišljenja ili se svi zavaravamo da možemo uvijek sve reći naglas bez posljedica? Muzika je tu da olakša iskazivanje svega?
STEFANOV: Sloboda mišljenja postoji do onog momenta dok ne postane “sloboda” govora. Sloboda govora je slobodna do onog momenta dok ne ugrozi slobodu sistema da radi po svojoj volji.
Kroz istoriju se pokazalo da je sloboda govora skupa privilegija kada je u rukama inteligencije. Njena cena je u tom slučaju sam život. Neretko je njena cena tolika i kada sa muzikom stvori ljubavne veze. Stvar je ipak u tome da muzika kao i svaka umetnost teži ka artističkoj interpretaciji koja nije prosti indigo, te tu ne možemo govoriti o direktnom menjanju stvari, već o inspiraciji koja može dovesti do promena.
Muzika ne menja, ali inspiriše one koji menjaju. Možda ne olakšava iskazivanje, ali ga pojačava i lakše dopire do ljudi.
GLAS: Zašto olako pričamo o promjenama, a tako teško išta radimo o tom pitanju? Toliko smo zapali u letargiju da ne znamo izaći?
STEFANOV: Počeću ovaj odgovor stihom koji će se naći na našem novom albumu: “Stari su pukli, mladima je tupa žaoka, godine u buli postale su loša navika”.
Svi znamo ili makar osećamo da nešto nije u redu i da su nam potrebne promene. Problem je u tome što su starije generacije previše puta bile prevarene i razočarane pa im je duh slomljen, dok mlađe generacije još ne znaju šta hoće od sebe i svog života. Mladi su zaokupirani gomilom nepotrebnih informacija koje ih konstantno bombarduju i mute im fokus ka stvarnosti.
Takva atmosfera je idealna za stvaranje letargije i depresivnog stanja u koje smo zapali. Često se pitam šta je to što nas tera da budemo toliko indiferentni prema svim glupostima koje nas ugrožavaju.
Možda je deo odgovora u tome da su roditelji onih koji bi danas trebalo da se bore upravo razočarani i prevareni borci koji svoju decu sada savetuju da se ne bune uzalud. Ipak, ostaje ona stara dobra izreka: “Ako krenem, možda izgubim, ali ako stanem, već sam izgubio”.
GLAS: Da li je u pripremi nešto novo? I da li su u planu neke nove saradnje?
STEFANOV: Uveliko se radi na petom studijskom albumu po imenu “Lavirinat” (spoj reči lavirint i inat), ali smo često na putu i svirkama pa se sve malo odužilo. Od gostovanja je za sada najavljena pesma sa bendom “Goblini” i objavljen singl sa sastavom “Ničim izazvan”. Na albumu će biti još saradnji sa muzičarima i autorima iz nama bliskih muzičkih pravaca, ali i s onima za koje se možda ne bi očekivalo da budu tu. Svakako volimo da eksperimentišemo sa muzikom i da konstantno razvijamo izraz.
Pozitivna energija
GLAS: Kakvu atmosferu očekujete na Tjentištu? Šta publika može da očekuje? Šta mislite o festivalu kao što je “OK fest”?
STEFANOV: Čuli smo sve najlepše o festivalu od svojih kolega koji su tamo već svirali. Mi ćemo pružiti dobar kondicioni trening publici i pokušaćemo da joj pružimo pozitivnu energiju koju nosimo kroz svoje nastupe. Nadamo se da će nam uzvratiti u najmanju ruku istom merom. Uvek je izazov kad negde prvi put dolazimo jer tada znamo da moramo da se pokažemo u najboljem svetlu. Obećavamo da ćemo dati sve od sebe da se ljudi lepo provedu uz nas. Spremamo jedan paket naših najenergičnijih pesama za tu priliku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
