"Srbi, kako vas nije sramota?": Napisao komentar ispod srpske pesme za Evroviziju pa zapanjio

Smatra se da ramonda može da "vaskrsne", a opis njene vaskrsavajuće sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski.

Priča se da je jednog dana slučajno prevrnuo čašu sa vodom i pokvasio herbarijum u kojem je bila spljoštena natalijina ramonda, i u kojem je stajala sasušena čak godinu i po dana. Kada ga je sutradan otvorio, zapanjio se, jer je prethodno potpuno suva biljka - oživela.

Jedan komentar na Lila ramondi mnoge je zapitao, čak i rasplakao, a počeo je "običnim" pitanjem - Srbi, kako vas nije sramota?

"Dobro jutro, iz ove besane noći, dragi moji, tužni Srbi. Kao direktni potomak dvojice Solunaca, imam za vas jedno pitanje - Kako vas samo nije sramota?!
Mogu da razumem da sviđa vam se drugačiji melos i druga tema ali da se usudite da blatite pesmu posvećenu onakvoj patnji ne razumem i ne želim da razumem ma koliko vam se ne dopadala. Ne daju mi preci patnjom i ponosom okićeni. Gledam i mislim koliko njima nije bilo žao a vama jeste. Žao vam je pokrenuti srce jer srca nemate.

Da imate sve bi vam se samo reklo. Ali evo da vam pomognem u slavu dedova svojih i vaših da im ponos ne dirate.
Vidite ovo crno nebo i pusto stenje.E pod takvim nebom beše naša Srbija i naši dedovi.

Pod sivilom sama. Ostavljena bez pomoći. Kroz takve stene ljutim mrazom okovane bez hleba i obuće hodaše ti isti dedovi na putu u večnost. Na kamen posred mora ih staviše da ranjeni i izmučeni čekaju s verom i nadom jednako smrt i život. U to more legoše zaspali, obgrli ih plava grobnica da u tišini vrišti njihova mladost. Daleko iza gora osta beli sjaj rodne zemlje da čeka sabraću njihovu koju noge nosiše i za sebe i za one koje u moru i stenju ostaviše. I nosiše ih kroz drugo stenje na kome ljubavlju i znojem zalivana iz puste zemlje i smrti niče nada, neuništiva a nežna.
Večna.

To što vama ta crna noć izgleda crnje nego njima i što niste u stanju da naduvidite kako iz ljubavi niče je golema nesreća veća od njihove teške bitke.
Tebi, Teodora, i tvom timu, beskrajno hvala u ime mojih i naših dedova, za molitvu jednom rečju koja sve kaže i svakog doziva da iz ljubavi nikne ako dozvoli da ga ljubav okupa i osokoli kao jednom davno naša preživela braća i sestre i zemlja koju nam ostaviše kao zavet.

Zajedno sa primerom kako se diže iz pepela i kad se čini da nijedne nade više nema. A ima, jer ljubav čovečija je beskrajna nada", stoji u komentaru koji su mnogi podržali i koje je mnoge razgalio.

On iz skoro sasušenog stanja uz povoljne uslove može da ozeleni i procveta, kažu - vidi se kamen bez ičega, a dovolja je kap, da iz kamena osušenog vaskrsne cvet baš kao i u Teodorinoj pesmi "Lila ramonda", prenosi Telegraf.

– Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana, pa i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. Upravo na Kajmakčalanu odigrala se slavna bitka u Prvom svetskom ratu, između srpske i bugarske vojske. Bitka je ostala zapamćena po velikom broju žrtava sa obe strane. Srbi su tu nakon teške borbe pobedom prvi put zakoračili u svoju zemlju. Zbog toga Kajmakčalan nazivaju i Kapija slobode. Danas se na vrhu Kajmakčalana nalazi mala spomen-kapela „Sveti Petar” i kosturnica gde leže zemni ostaci vojnika nađenih po brdima nakon bitke – rekli su Politici u beogradskoj Botaničkoj bašti „Jevremovac”.

– One u nepovoljnim uslovima, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u anabiozu – stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 odsto vode. Kada se povoljni uslovi na staništu ponovo uspostave, one u roku od 48 časova do nekoliko dana ponovo ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i „biljke koje vaskrsavaju” ili „biljke feniksi” – objašnjavaju u „Jevremovcu”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.