ORIJENTALISTA - Društvene romanse Leva Nusimbauma
Lev Nusimbaum je pisao studije o ruskoj tajnoj policiji. Pisao je neku vrstu društvenih i istorijskih romansi o savremenim zbivanjima - žanr koji je bio moguć prije no što su masovni užasi kasnih tridesetih i četrdesetih savremenu istoriju lišili svake romantike.
Njemački nije bio kolonijalni jezik - dakle, nije bio svjetski jezik, pa je domaće tržište moralo apsorbovati najveći dio književne produkcije
*****************************
Lev Nusimbaum je - pod imenom Esad Bej - sa samo dvadeset četiri godine objavio prvu knjigu Krv i nafta orijenta. Kada je, dvanaest godina kasnije, umro u trideset šestoj, za sobom je ostavio najmanje četrnaest naslova, ne računajući dva romana pod imenom Kurban Said - prosečno jednu knjigu na svakih deset meseci. Bilo mi je veoma teško da uz pomoć bibliotekarskih kataloga i interneta sastavim kompletnu bibliografiju.
Neprestano sam nailazio na nove knjige: Lenjinova i Staljinova biografija, kao i ona cara Nikolaja II , istorija svetske naftne industrije, studija o ruskoj tajnoj policiji. Lev je pisao neku vrstu društvenih i istorijskih romansi o savremenim zbivanjima - žanr koji je bio moguć pre no što su masovni užasi kasnih tridesetih i četrdesetih savremenu istoriju lišili svake romantike.
Staljinova biografija
U dvadeset šestoj Lev je naporedo radio na biografijama Muhameda i Staljina, koje su osvanule na knjižarskim policama pre no što je napunio dvadeset sedmu. Obe su postale internacionalni bestseleri. Naišli su na topao prijem kod čitalaca zahvaljujući upečatljivim i živopisnim portretima svetskih ličnosti. Muhamedova biografija jedina je Levova knjiga koja se neprestano preštampava na brojnim jezicima. Prvobitni prikaz ove knjige u Njujork tajmsu dočarava izuzetnost dela:
"Ova divna knjiga ima teksturu persijskog tepiha. Gazimo po dobrom materijalu, pravoj magiji za oko. Hodamo čvrsto po onome u šta verujemo, posmatrajući nešto što prevazilazi verovanje. Pravo je pitanje kako odvojiti moguće od nemogućeg, a da ne oštetimo predivno tkanje."
Jedan od razloga što se knjige i posle sedamdeset godina od dana objavljivanja s lakoćom čitaju je Levova veština da i o najsuvoparnijim analizama kretanja naftnih cena piše u stilu kavkaskih narodnih priča.
Njegov Staljin ne nalikuje nijednom drugom Staljinu, a kad se 1933. manje od godinu dana kasnije, bude pojavila njegova sledeća knjiga o Sovjetskom Savezu, Tajms će je propratiti člankom ispod naslova RUSIJA U KANDžAMA OKRUTNIH VLADARA; ESAD BEJ OPISUJE NAMETNUTI RAJ...BOLjŠEVICI U GROZNIČAVOJ POTRAZI ZA NOVOM RELIGIJOM, POSTAJU ROBOVI OSUĐENI NA STRAŠNU SUDBINU.
Pijančenje, pisanje i izdavanje knjiga bile su najvažnije ruske preokupacije u vajmarskom Berlinu. Grad je sve do 1924. važio za prestonicu emigrantskog izdavaštva. Ovo je mogao da zahvali jeftinom papiru, mastilu i votki, kao i obilju ćiriličnih štamparskih slogova nasleđenih od revolucionarne štampe iz predrevolucionarnog vremena, kada su oni bili u egzilu. Ali, nakon što je inflacija raščistila teren poslavši većinu emigracije u Pariz i Prag, u Berlinu je ostao intimniji krug - uglavnom liberala, Jevreja sklonih izražavanju na nemačkom jeziku. Lev je možda najuspješniji pripadnik ovog kruga.
Sastajališta emigranata
Pre no što je počeo da piše na nemačkom, Lev je oblikovao sopstveni stil čitajući dela na ruskom, prvo pred drugovima iz Ruske gimnazije, a zatim pred publikom koju je upoznao na univerzitetu. Na književnim večerima kod Voronovih i Pasternakovih, Lev je predstavljao pesme i "orijentalne priče" - inteligentno napisane, bogate pripovesti sastavljene po ugledu na narodne žanrovske priče.
Ubrzo je napustio salonske večeri i otpočeo s nastupima na javnim kulturnim kružocima i po emigrantskim sastajalištima. Čitao je u istom literarnom klubu u kome je nastupao i mladi Vladimir Nabokov - mestu koje su emigranti zvali Na cerdake, ili "Na tavanu". Moguće je da mu je vrata te institucije otvorila školska drugarica Helena.
(Novinski izveštaji iz tog vremena beleže kako je Lev dobio srdačan aplauz od publike kluba "Na tavanu".) Sledeće godine se pridružio Klubu pesnika i književnika, skupu mladih emigrantskih autora kome je pripadao i Nabokov.
Lev je hteo da dospe do mnogo šire publike, pa će radovi čitani na književnim večerima biti poslednje što je napisao na ruskom. Želeo je da bude nemački pisac. Decembra 1931. na listi gostiju druge književne večeri Kluba pesnika i književnika nalazilo se i ime Esad Bej - ali se Lev nije pojavio. Pisanje poezije i beletristike ustuknulo je pred drugim temama. Beletristici se neće vraćati dugo godina, ali kada joj se konačno bude vratio - kombinujući snagu novinskog pisanja sa ironičnom atmosferom i suptilnošću orijentalnih priča - stvoriće neprolazno remek-delo.
Još pre dolaska Rusa, Nemačka je bila vodeća nacija u svetu po broju izdatih knjiga. Nemci su imali najbolje slovoslagače, štampare i distributere, ali je istinsko tajno oružje nemačkog izdavačkog biznisa bila beskrajno radoznala publika. Nemački nije bio kolonijalni jezik - dakle, nije bio svetski jezik, - pa je domaće tržište moralo apsorbovati najveći deo književne produkcije.
( Nastaviće se )
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
