Vještačka inteligencija kao dobar sluga i zao gospodar: Zašto strepimo od novih tehnologija
Od nepoznanice do najčešće korišćenog pojma savremene tehnologije – to je put koji je prešla veštačka inteligencija.
Upućeni izdvajaju prednosti koje donosi ako se pravilno primenjuje, dok jedan dio javnosti strepi od nove tehnologije. Ipak, brzina kojom vještačka inteligencija ulazi u sve sfere života ne ostavlja nam mnogo vremena za razmišljanje.
Kad je britanski matematičar i kriptograf Alan Tjuring tokom Drugog svetskog rata osmislio uređaj za dešifrovanje poruka njemačke mornarice, malo ko je mogao da nasluti da je postavljen temelj tehnološkoj oblasti koja će u godinama koje dolaze umnogome uticati na razvoj čovečanstva. Od tada do danas, naučnici razvijaju mašine ili računarske sisteme koji, raspolažući velikom količinom podataka, pokušavaju da simuliraju ljudsku inteligenciju.
Kad je britanski matematičar i kriptograf Alan Tjuring tokom Drugog svjetskog rata osmislio uređaj za dešifrovanje poruka njemačke mornarice, malo ko je mogao da nasluti da je postavljen temelj tehnološkoj oblasti koja će u godinama koje dolaze umnogome uticati na razvoj čovječanstva. Od tada do danas, naučnici razvijaju mašine ili računarske sisteme koji, raspolažući velikom količinom podataka, pokušavaju da simuliraju ljudsku inteligenciju.
„Sposobnost da mašine, od računara pa do robota, mogu da donose odluke, reaguje na podražaje iz okruženja i da urade nešto korisno po nas. Da nam pomognu. Što bismo rekli mi u robotici – da kolaborativno rade s nama”, objašnjava prof. dr Zoran Miljković sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.
„Njena mogućnost da napredno analizira velike količine podataka. To je njen sav potencijal i benefit koji mi možemo koristiti kroz različite oblasti i sektore. Razvoj autonomnih sistema, vozila, roboti, dronovi... Ono što je interesantno je da ona na svim poljima može da doprinese“, rekla je Dragana Šutović Ilić ispred Centra za 4. industrijsku revoluciju.
Praktična primena te tehnologije možda je najvidljivija na polju medicine.
Raspolažući milionima podataka, sistemi pomažu lekarima pri uspostavljanju dijagnoza, odabiru terapije, prevenciji rizika. Na primer, pruža se mogućnost za analizu na stotine hiljada mamograma u jednom danu, za šta bi lekarima bile potrebne godine.
„Unapređenje dijagnostike, terapije, optimizacija, personalizovane medicine na osnovu karakteristika pojedinca, razvoj novih lekova i ubrzana istraživanja na osnovu podataka koju VI može da analizira, i da dâ potencijalna rešenja“, dodaje Šutović Ilićeva.
Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko želimo da maksimalno iskoristimo potencijale veštačke inteligencije i umanjimo negativne posledice, nephodna je hitna zakonska reguliva.
Da je vrag odneo šalu postali su svesni i zvaničnici širom sveta, pa je na konferencijama, uz potencijalna ratna žarišta, veštačka inteligencija glavna tema.
Srbija je 2020. usvojila petogodišnju Strategiju razvoja te tehnologije, a nedavno je započeta izrada nove.
„Nas četrdesetak sada radimo po drugi put Strategiju razvoja VI u Srbiji do 2030. godini. Intenzivno radimo na tome. Regulativa će biti bazirana na svim merama i indikatorima koje ćemo uspostaviti i koji već postoje”, naglašava profesor Miljković.
Osim Zakonske regulative, pred Vladom je i izazov da se uspostavi mreža socijalne zaštite i ponude programi prekvalifikacije radnicima kako bi savladali osnove veštačke inteligencije i bili konkurentniji na tržištu rada.
Mlađe generacije trebalo bi nešto spremnije da dočekaju novu tehnološku eru, jer se o veštačkoj inteligenciji uči već u osnovnoj školi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
