Vanzemaljci nas posmatraju - dokaz iz 2017. godine je neoboriv

Teleskop se nalazi na vrhu Haleakala, vulkanskog vrha od deset hiljada stopa na ostrvu Maui, i skenira nebo svake noći, snimajući rezultate kamerom najviše rezolucije na svijetu. 

Dizajniran je za lov na „objekte blizu Zemlje”, koji su uglavnom asteroidi čije ih putanje dovode u astronomsko susjedstvo naše planete i koji putuju prosječnom brzinom od oko četrdeset hiljada milja na sat. Tačka svjetlosti koja je privukla Verikovu pažnju kretala se više od četiri puta većom brzinom, skoro dvesta hiljada milja na sat.

Verik je upozorio kolege koji su počeli da prate tačku iz drugih opservatorija. Što su više gledali, to je njegovo ponašanje izgledalo zbunjujuće. Objekat je bio mali, sa površinom otprilike kao gradski blok. Dok je lebdeo kroz svemir, njegova svjetlost je toliko varirala - za faktor deset - da je morala da ima veoma čudan oblik. Ili je bila duga i mršava, kao kosmička cigara, ili ravna i okrugla, kao nebeska pica. Umjesto da se ljulja oko Sunca na eliptičnoj stazi, ona se udaljavala manje-više pravolinijski. Svijetla tačka, zaključili su astronomi, prenosi Njujorker, bila je nešto što nikada ranije nije viđeno. Bio je to „međuzvezdani objekat” — posjetilac daleko izvan Sunčevog sistema koji je upravo prolazio.

U suvoj nomenklaturi Međunarodne astronomske unije postao je poznat kao 1I/2017 U1. Nazvan je „Oumuamua” što na havajskom znači - „izviđač”.

 „Ovo je definitivno neobičan objekat. I, na žalost, više nisu moguća nova zapažanja Oumuamue, jer je već suviše daleko”, napisali su astronomi koji su proučavali podatke.

Zaključili su da se čudno kretanje se ne može objasniti sudarom sa drugim objektom, ili interakcijom sa solarnim vjetrom. Jedna grupa istraživača je odlučila da je najbolje objašnjenje da je 1I/2017 U1 bila „minijaturna kometa” čiji je rep ostao neotkriven zbog svog „neobičnog hemijskog sastava”. Druga grupa je tvrdila da se Oumuamua sastoji uglavnom od smrznutog vodonika.

Daleko najspektakularniji prikaz 1I/2017 U1 dao je Avi Loeb, astrofizičar sa Harvarda.

„Oumuamua se nije ponašao onako kako bi se očekivalo od međuzvezdanog objekta, jer to nije bio. Bio je to delo vanzemaljske civilizacije”, tvrdio je Loeb.

Loeb i doktor sa Harvarda po imenu Šmuel Biali predložili su da je Oumuamuino „negravitaciono ubrzanje” najekonomičnije objašnjeno pretpostavkom da je objekat proizveden. To bi mogao biti vanzemaljski ekvivalent napuštenog automobila, koji „lebdi u međuzvezdanom prostoru” kao „otpad”. Ili bi to mogla biti „potpuno operativna sonda” koja je poslata u naš solarni sistem radi izviđanja. Druga mogućnost, sugerisali su Loeb i Biali, bila je verovatnija, jer da je objekat samo komad vanzemaljskog smeća, koji lebdi kroz galaksiju, šanse da ćemo naići na njega bile bi apsurdno niske.

„Razmišljajući o mogućnosti vještačkog porekla, treba da imamo na umu ono što je Šerlok Holms rekao: Kada isključite nemoguće, šta god da ostane, koliko god nevjerovatno, mora da je istina'“, napisao je Loeb.

Ova priča postala je nevjerovatna, konačno je javnost dobila objašnjenje da život van Zemlje postoji, TV ekipe su se nagurale u Loebovu kancelariju, filmske kompanije su se borile da snime film.

„Ne, ’Oumuamua nije svemirski brod vanzemaljaca, a autori rada vređaju pošteno naučno istraživanje ”, napisao je Pol M. Sater, astrofizičar sa Univerziteta Ohajo, a njemu se pridržio i astronom Benjamin Veiner koji je potpuno odbacio teoriju o vanzemaljcima.

Dok su oponenti osporavali njegov rad, Loeb je razbio sve jednačine i tvrdio je da je u pitanju nešto vanzemaljsko i prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje. Navodio je i da je Galilejo završio na suđenju, jer je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca.

U radu koji prenosi Njujorker navode se i mnoge teorije uglednih astronoma, fizičara koji objašnjavaju ono što ljude najviše zanima – da li postoje svemirci, marsovci... Oni su, sa naučnog stanovišta svakako uibeženi da život postoji i van Zemlje. S tim što nisu u pitanju mali zeleni čovečuljci, većina bića van Zemlje je vjerovatno mikroskopska.

 „Sasvim je moguće da ako ne budemo oprezni, narednih nekoliko vijekova naše civilizacije će biti njeni posljednji“, upozorava Loeb.

Vanzemaljske civilizacije „sa tehnološkom snagom da istražuju univerzum” su, zaključuje on, na sličan način „ranjive na uništenje samonanesenim ranama”. Možda je razlog zašto se niko nije pojavio taj što nema nikoga ko bi krenuo na put. To bi značilo da je „Oumuamua bio kosmički ekvivalent ulomka grnčarije — proizvod kulture koja je sada mrtva. Poruka koju bi Zemljanin mogao preuzeti iz ovog (doduše veoma spekulativnog) toka misli je: budite oprezni prema novim tehnologijama. Loeb, sa svoje strane, izvodi suprotan zaključak. On misli da bi čovječanstvo trebalo da radi na tome da proizvede upravo onu vrstu plovila na fotonski pogon kakav zamišlja 'Oumuamua'.

Loeb se takođe raduje danu kada ćemo moći da „proizvedemo sintetički život u našim laboratorijama“. Odatle on zamišlja „Gutenbergove DNK štampače“ koji bi mogli da se „distribuiraju da bi napravili kopije ljudskog genoma od sirovina na površini drugih planeta“. Zasijavanjem galaksije našim genetskim materijalom, mogli bismo, kaže on, da zaštitimo svoje opklade od uništenja. Takođe bismo mogli da izvedemo veliki evolucioni eksperiment, koji bi mogao da dovede do daleko čudesnijih ishoda nego što smo do sada vidjeli.

„Nema razloga očekivati da je zemaljski život, koji je nastao pod slučajnim okolnostima na Zemlji, bio optimalan“, piše Loeb.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.