Naučnici tvrde da ovih devet dijelova tijela nemaju nikakvu svrhu

Na primjer, neki od njih, poput umnjaka, mogu se ukloniti bez smanjenja kvaliteta života osobe. Dorsa Amir, istraživač na Odjeljenju za psihologiju Univerziteta u Berkliju, rekla je za Biznis Insajder da, iako su neki dijelovi tijela postali neupotrebljivi, i dalje se mogu pojaviti.

Slijepo crijevo

Prije mnogo godina, dodatak je mogao pomoći ljudima da svari biljke koje su bile bogate celulozom, prema studiji iz 2016. objavljenoj u časopisu Klinikal and Ekperimental Imunologi.

Dok se kičmenjaci koji se hrane biljkama i dalje oslanjaju na svoje slijepo crijevo za varenje biljaka, organ nije nužno suštinski dio ljudskog probavnog sistema, iako neka istraživanja sugerišu da može delovati kao rezervoar dobrih bakterija.

„Kako smo počeli da prelazimo na raznovrsniju ishranu i fokusirani na meso, više nam nije bio potreban dug i komplikovan crevni trakt“, objasnio je Amir.

Dugi mišić dlana

Dugačak mišić dlana ili Palmaris longus proteže se od ručnog zgloba do lakta, a oko 10% ljudi ga više nema.

Možete ga videti ako naslonite zadnju stranu zgloba na sto i spojite palac sa malim prstom. Amir je rekao da ovaj mišić postoji jer je pomagao našim precima da se penju na drveće.

Prema Britanici, mišić je takođe pomogao našim precima da se za nešto uhvate. Ali kako su ljudi počeli da hodaju na dve noge pre oko 3,2 miliona godina, ovaj mišić je vremenom postao manje-više beskorisan.

Sada je, međutim, snaga stiska ista bez obzira da li imate ovaj mišić ili ne.

Umnjaci

Više nam ne trebaju nam jake čeljusti jer jedemo meku i kuvanu hranu. Prema Klivlendskoj klinici, naše vilice su takođe manje pa imamo manje mesta za umnjake. Ranije su umnjaci služili našim precima da jedu tvrdu, žilavu hranu.

Često, ako umnjaci izrastu, oni udaraju u vilicu pod neobičnim uglovima ili se zabijaju u desni da bi stali u naša usta. Kada se to dogodi, najbolje je da ih jednostavno uklonite jer tada počinju da postaju dosadniji.

Mišići za podizanje kose

Arrector pili mišićna vlakna koja trnu kada se nakostreše. Naši preci, koji su imali mnogo više dlaka na telu, koristili su ova vlakna u svoju korist, ali mi ih više ne koristimo.

Za životinje sa gustim krznom, arrector pili može pomoći da se obezbedi izolacija. Kada se dlaka nakostriši, ona zadržava topli vazduh i pomaže da se životinje zagreju. Kod nekih životinja, kao što su dikobrazi, ova mišićna vlakna pomažu im da izgledaju veće.

Trtična kost

Između pete i šeste nedelje trudnoće, embrion razvija rep koji nestaje kada se dete rodi, a preostali pršljeni se spajaju u trtičnu kost. Kokciks je našim precima bio koristan za kretanje i ravnotežu, ali je taj rep počeo da nestaje pre oko 20 miliona godina. Retko se dešava da se deca rađaju sa ostacima tog repa, ali može da se desi i on se potom ukloni operacijom, piše Business Insider.

Ušni mišići

Prema Britanici, aurikularni mišići pomažu drugim sisarima da lokalizuju zvuk i izraze emocije. Za razliku od ljudi, životinje poput mačaka pomeraju uši da bi dobro čule. Ali Amir je rekao da zato što imamo fleksibilan vrat, više ne treba da pomeramo uši da bismo čuli.

Piramidalni mišić

To je mišić koji se nalazi u donjem delu stomaka i ima oblik trougla. Oko 20% ljudi nema piramidalni mišić, dok oni koji ga imaju nemaju svrhu.

Bradavice kod muškaraca

Iako bradavice žene koriste za ishranu dece, imaju ih i muškarci, iako ne mogu da doje. Međutim, visok nivo prolaktina, hormona koji pomaže u proizvodnji mleka, može stvoriti ovaj efekat. Na primer, uzimanje digoksina, leka za srce, može povećati nivo prolaktina i zauzvrat izazvati laktaciju kod muškaraca.

Dok bi mnogi muški sisari mogli da doje u ekstremnim slučajevima, samo šišmiš Dajak, pronađen u jugoistočnoj Aziji, doji spontano, navodi Scientific American.

Treći kapak

Plica semilunaris ili treći kapak je nabor tkiva koji se nalazi u unutrašnjem uglu oka. Podseća na membrane koje neke životinje koriste za zaštitu očiju. Ptice, gmizavci i neki sisari mogu da povuku ove membrane preko očiju da bi ih održali vlažnim i čistim.

Naš treći kapak je ostatak ovih membrana, iako, prema Britanici, ne možemo da kontrolišemo ovo tkivo.

„Nije sasvim jasno zašto ih ljudi više nemaju, ali oni su zapravo retki među primatima, pa smo morali da ih izgubimo pre mnogo godina“, rekao je Amir.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.