Jednačine predviđaju uspon i pad imperija?!
Profesor matematike i ekologije na Univerzitetu u Konektikatu Piter Turčin, tvrdi da je moguće uz pomoć jednačina objasniti uspon i pad civilizacija sa 65 odsto preciznosti.
Matematika može da objasni ljudsko ponašanje bolje nego što većina nas misli, a istorijska kretanja moguće je objasniti sa 65 odsto preciznosti, tvrdi Piter Turčin, profesor matematike i ekologije na Univerzitetu u Konektikatu, piše Dejli mejl.
Turčin je u tek objavljenoj studiji koristio matematiku da predvidi ljudsko ponašanje od 1500. godine prije nove ere, do 1500. godine nove ere.
Kako tvrdi, cilj mu je bio da otkrije koji faktori najviše utiču na uspon i pad civilizacija, i to isto onako kako ekolozi predviđaju širenje populacije divljih životinja.
„Uvijek sam uživao u istoriji, ali sam shvatio da je to posljednja velika naučna disciplina, koja nije provučena kroz matematičke formule. A matematički modeli i statistika dio su svake prave nauke”, kaže Turčin.
Rezultati profesora Turčina pokazali su da su vojna tehnologija i sukobi između društava dva faktora koja najviše utiču na širenje država.
Kada su ove prommenljive bile izvučene iz jednačine, Turčinova sposobnost da opiše istoriju opala je za 16 odsto.
Da bi matematičkim formulama opisao istorijska kretanja, tim Univerziteta u Konektikatu primmenio je svoj metod na nešto što su nazvali „višestepena kulturna selekcija”.
Oni, naime, smatraju da evoluciju kompleksnih društava pokreće takmičenje različitih grupa.
Model su napravili tako što su podjielili Evroaziju i Afriku na kvadratiće i opisali ih određenim osobinama, a dozvolili su da se vojna tehnologija širi na susjedne kvadratiće, kao i da se pojedini kvadratići šire, čime su simulirali dosadašnje širenje imperija.
„Da budem iskren, uspjeh ovog modela prevazišao je sva moja očekivanja. Ko bi pomislio da tako jednostavan model može da objasni čak 65 odsto varijacija u velikoj istorijskoj bazi podataka”, objasnio je Turčin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
