Slavoljub Đorđević, za“Glas" 20 godina nakon osvajanja titule sa Leotarom: Gradskim autobusom ušunjali smo se u Sarajevo..

.Kao tren je prošlo 20 godina od jedinstvenog podviga, od najljepšeg trebinjskog fudbalskog proljeća. Junak naše priče danas je trener, a dobro se sjeća svih detalja. Nacionalnog naboja koji je u to vrijeme još bio jak i najluđeg putovanja njegove karijere.

- Vreme je baš brzo prošlo, da me niste podsetili, nisam ni razmišljao. Jesu li planirali u Leotaru šta, da obilježe taj datum? Rado bih došao, možda da odigramo revijalnu utakmicu. Inače teško je bilo gde biti prvak, a kamoli u BiH te godine. Bile su sveže rane, bila je velika gledanost. Svako svakog je mogao da pobedi, bez obzira na to koji ste na tabeli. Mogu da nabrojim deset gostovanja gdje je bilo nemoguće igrati. U polufinalu Kupa BiH izbacili smo Zrinjski na penale. Jedva smo se izvukli iz grada, polupali su nam autobus. Utakmica sa Čelikom u Zenici 0:0 - bila je nenormalna atmosfera. Na centru smo posle utakmice ostali 20 minuta do pola sata. Kordon policije je bio oko nas, čekali smo da bude ispražnjen stadion. Pa utakmica protiv Sarajeva, spavali smo na Palama, a u grad smo se spustili autobusom gradskog saobraćaja. Zbog bezbednosti nismo mogli ići našim autobusom, jer je na njemu ogromnim slovima pisalo: “Leotar”. Protiv Veleža u “Vrapčićima” smo glat izgubili sa 3:0. Ljudi su nas “samleli”. Nismo se mogli zagrejati, a kamoli igrati. Bili su nemogući uslovi. A mi smo njih u Trebinju dobili sa 4:1, onda vam je sve jasno koliko je bilo teško dole - istakao je Đorđević.

GLAS: Šta još pamtite iz tog perioda?

ĐORĐEVIĆ: To je bila istorijska prva Premijer liga. Dosta ekipa je imalo želju da osvoji titulu. Ulagalo se, bile su dobre ekipe Željo, Sarajevo, Čelik, Široki, Zrinjski. Mi smo imali ekipu koja je bila spoj mladosti i iskustva. Uprava je napravila dobar potez dovođenjem Mile Jovina, koji je doveo na pozajmicu nekoliko mladih iz Crvene zvezde. Bila su još dvojica igrača sa strane, Dušan Kerkez i Ninoslav Milenković plus iskusni domaći igrači, koji su znali šta je Leotar, kolika je važnost da bude napravljen dobar rezultat. Nama novajlijama je to dosta značilo. To je istorijski uspeh, da prvu Premijer ligu osvoji srpski klub. To su Leotar kao klub i Trebinje kao grad zaslužili. Ne računajući mene koji sam u mlađim kategorijama Zvezde osvojio sve mislim da je većina igrača iz te ekipe tada prvi put osvojila neki pehar.

GLAS: Kakva je bila atmosfera u toj ekipi, kako ste vi doživeli Trebinje?

ĐORĐEVIĆ: Igrao sam u šest, sedam zemalja, ali Trebinje je nešto posebno. Volim taj grad, skoro kao rodni Beograd. Imali smo sjajnu atmosferu i dobro se družili. Ceo grad je živeo za Leo, svugde su nas lepo dočekivali. Bilo je zadovoljstvo igrati. Živeo sam punim plućima. U svakom pogledu je to moj grad.

GLAS: S kim ste se od saigrača najviše družili?

ĐORĐEVIĆ: Kad dođete kod nekoga kući držite se domaćina. Najviše vremena provodio sam sa saigračem i najbližim na terenu Predragom Vukićevićem. Pegula nije imao ženu tada pa smo se najviše družili, izlazili zajedno. Dosta vremena sam provodio i sa golmanom Aleksandrom Božovićem, koji je bio sa porodicom, ali je živeo sam u hotelu.

GLAS: Ovdašnji mediji optužili su Vas svojevremeno, čak ima i ta slika kako u toku intoniranja himne držite ruku na genitalijama?

ĐORĐEVIĆ: Milion puta sam pričao o tome. To je mrlja koja mi je napravila problem. Nisam bio kriv. Mediji su manipulisali. Koliko god te dignu, toliko ti mogu napraviti problem. Ružno je bilo da oni to tako naprave i islikaju dok stojim. Nije mi prijatno ni sada da pričam na tu temu. Nisam zbog kazne mogao da igram na dvije posljednje utakmice, što je njima bio cilj. Tražili su doživotno da me izbace iz fudbala pa godinu dana. Nisam mogao igrati tri meseca. Tadašnji trener Željezničara Amar Osim je prednjačio u hajci. Nemam šta da kažem o tom čoveku, na sve načine je hteo da uzme titulu. I to finale Kupa u revanšu je bilo jako ružno. Na taj način su hteli da nas zaustave u pohodu na titulu, ali opet opraštam svima. Hvala Bogu momci su dva kola izgurali i bez mene.

GLAS: Da li biste i današnjim generacijama mladih igrača u Srbiji preporučili kaljenje u Republici Srpskoj, odnosno BiH?

ĐORĐEVIĆ: Kad sam se vratio u Zvezdu posle Leotara i iskustva u BiH meni su sva gostovanja bila smešna. To je iskustvo koje morate da prođete, da biste igrali fudbal na ozbiljnom nivou. Premijer liga je kvalitetna, više je konkurenata za titulu za razliku od Srbije, gde dominira Zvezda, eventualno Partizan. Mlad igrač koji dođe u Premijer ligu stekao bi ogromno iskustvo.

GLAS: Koliko danas pratite Leotar, odnosno Premijer ligu i da li biste jednog dana preuzeli trebinjski klub?

ĐORĐEVIĆ: Baš pratim. Imam u Radniku četiri igrača iz BiH. Skoro sam se čuo sa Bojanom Pavlovićem. Posebno pratim Leotar. Trebinjci moraju igrati Premijer ligu. Klub se bori, dižu se. Na vezi sam sa prijateljima. Svaki klub ima uspone i padove, tako da se nadam da će Leotar da se stabilizuje, od srca im to želim, a sigurno da bih preuzeo nekad tim. Jako sam ambiciozan, kad bi se želje podudarile, sigurno da bi bilo prostora za dogovor.

GLAS: Danas vodite Radnik iz Surdulice u borbi za opstanak u Superligi Srbije. Koliko je realno da ostanete u eliti?

ĐORĐEVIĆ: Radnik je prvi seniorski klub u koji sam došao da radim posle Crvene zvezde. Zahvalan sam im večno i mislim da sam im vratio na najbolji mogući način u prvom mandatu. Bili smo peti, igrali smo polufinale Kupa Srbije, gde smo nesrećno ispali od Zvezde. Posle sam bio u Vojvodini i nijednog trenutka nisam razmišljao da bi mogao da se vratim u Surdulicu. Posle Novog Sada sam imao dosta ponuda, koje nisu zadovoljavale ambicije. Međutim, javio se Radnik sa ozbiljnom ponudom i smatram da sam im delimično dužan da probam da opstanemo u ligi. Da im se odužim za prvi posao. Svi su nas otpisali, ali tu leži naša snaga. To su momci koji me znaju. Doveo sam dva igrača na pozajmicu iz Zvezde, vratio sam Milana Makarića, s pozajmice, Dušan Stevanović je tu... Poručujem da ćemo dati sve od sebe da ostanemo u ligi.

Odnos sa Stojkovićem

GLAS: Kakav danas imate odnos sa nekadašnjim saigračem Vladimirom Stojkovićem?

ĐORĐEVIĆ: Bukvalno sam išao kolima po njega i Bobana Stojanovića i vozio ih za Trebinje, to je sezona posle šampionske. Znamo se iz mlađih kategorija. Bili smo prijatelji. A ako me pitate zbog njegovog prelaska u Partizan, svako ima pravo na svoj put. Uradio je to što je uradio. Nas dvojica imamo korektan odnos. Da li je njegov potez ispravan ili ne, to nije pitanje za mene. Jednostavno, to je njegov život.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.