Uroš Borzaš, rukometaš Eurofarm Pelistera, za “Glas Srpske”: Ponosno nosim dres Srbije

Momak sa “topom u desnici” je sa 13 godina otišao u Mađarsku, a pošto pozivi iz Srbije nisu dolazili, zaigrao je za mlađe selekcije srpskih sjevernih susjeda. Kada je konačno stigao poziv Srbije, zbog pravila EHF-a je pauzirao tri godine i nakon toga je konačno obukao dres “orlova”. Osvojio je i prvu medalju sa Srbijom na Mediteranskim igrama prošle godine u Oranu, kada je kao jedan od lidera prevodio “orlove” do bronze.

U razgovoru za “Glas Srpske” Borzaš je otkrio koliko uživa dok igra u dresu nacionalnog tima i dodao da se nada da će uskoro na njegovim i grudima njegovih saigrača zasjati medalja sa nekog od najvećih takmičenja.

- Svi željno čekamo taj rezultat. Ne može preko noći da se ostvari. Nadamo se medalji, radimo, mislim da smo puno napredovali od dolaska Tonija Đerone kao selektora. Možda tako ne izgleda nekad na televiziji, ali stvarno imamo vrhunsku ekipu. Atmosfera je vrhunska. Od prvog do poslednjeg, svi se družimo i na terenu i van njega i čujemo se kada nismo u reprezentaciji. Drago mi je što sam deo takve ekipe, ponosan sam što mogu da kažem da sam reprezentativac Srbije i nadam se da ću i ostati - poručio je Borzaš.

GLAS: Atmosfera je, i sami ste rekli, nešto što vas kao ekipu odvaja od ostalih? Ko je glavni za njeno kreiranje?

BORZAŠ: Žikica Milosavljević. On je tu vladar. Žile je vrhunski čovek, pre svega, posle toga i trener. Drago mi je što uči od najboljeg, od Tonija Đerone. Španski treneri su trenutno najbolji na svetu.

GLAS: Vaš sadašnji klub Eurofarm Pelister aktuelni je šampion Makedonije. Vi ste ih pojačali. Sigurno neće biti lako odbraniti zvanje najbolje ekipe u najjužnijoj bivšoj jugoslovenskoj republici. 

BORZAŠ: Mislim da je Pelister poznatiji u rukometnom svetu od ostalih makedonskih klubova, uz dužno poštovanje svima, pre svega Vardaru. Nije ovaj klub postao slavan preko noći. Drago mi je što je klub posle 18 godina osvojio titulu i nadam se da ćemo je mi odbraniti. Sigurno će to biti teži zadatak.

GLAS: Kako ste Vi zadovoljni u klubu, gradu? Kako su Vas prihvatili u novoj sredini?  

BORZAŠ: Super se osećam ovde, momci su me prihvatili izvanredno i hvala im na tome. Nije mi bilo teško da se priviknem zato što je Makedonija kao i Srbija. Svi pričamo naš jezik, neke znam i odranije, tako da stvarno uživam.

GLAS: Koliko pratite srpske klubove?

BORZAŠ: Vojvodinu sam pratio kada je igrala EHF kup protiv norveških ekipa. Drago mi je da je donela trofej u Srbiju posle 22 godine. To pokazuje da imamo potencijal za rukomet. “Voša” će biti konkurentna i u Ligi Evrope. U Doboju je pobedila Celje, Zagreb, Monpelje... Ozbiljna ekipa, igra agresivnu odbranu i čini mi se da se zna i u napadu šta se radi. Sjajna ekipa, dobar trener... Verujem da će je i ostali klubovi pratiti.

GLAS: Da li biste zaigrali za neki srpski klub?

BORZAŠ: Zašto da ne, voleo bih. Partizan, recimo, ha, ­ha, ­ha, veliki sam “grobar”. Žao mi je što u Srbiji dosad nije bilo klubova koji žele da napadaju vrh u Evropi. Vidim da se sada situacija popravlja.

GLAS: Gdje vidite sebe za nekoliko godina?

BORZAŠ: Možda ćete se začuditi, ali Nemačka mi nije san. Naravno, svako bi voleo da igra, recimo, u Kilu ili Barseloni, najvećim klubovima. Zasad ne vidim sebe u Bundesligi, ali možda za koju godinu...

Doboj

GLAS: Sa ekipom Eurofarm Pelistera učestvovali ste na dobojskom TV turniru šampiona. Kako Vam je izgledalo sve to?

BORZAŠ: Prvi put sam bio u Doboju. Bilo mi je odlično. Organizacija je bila vrhunska, sve, od hrane do hotela. Jako mi je drago što sam bio deo te priče.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.