Marko Mitrović, selektor U19 reprezentacije SAD za “Glas Srpske”: Svaki dan učim o fudbalu

Ovo je siže razgovora sa Markom Mitrovićem, srpskim stručnjakom koji je dobio priliku da uči Amere fudbalu. Zvezdin đak je prošao sito i rešeto, kao igrač je skupio bogato iskustvo na domaćim terenima i svjetskim meridijanima, isto je učinio i kao trener, a kao nagrada za sav trud stigao je angažman u U19 reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država.

Fudbalski fanatik, kako za sebe sam kaže, punim plućima se uhvatio u koštac sa novim iskušenjem i veoma se raduje onom što ga očekuje na dobrom poznatom, američkom tlu.

- Svaki izazov je veliki i svaki sledeći je onaj najvažniji. Maksimalno sam fokusiran da uradim ovaj posao kako treba i kako se od mene očekuje - izjavio je Mitrović.

GLAS: Kako je uopšte došlo do saradnje?

MITROVIĆ: Američka fudbalska federacija je postavila aplikaciju za ovaj posao i ona je bila otvorena za sve. Ja sam aplicirao, prošao tri faze intervjua i na moju sreću uspeo sam ispred drugih kandidata da dobijem ovaj posao. Jako sam srećan i zadovoljan. Sa puno optimizma i entuzijazma ulazim u novi izazov moje karijere i života uopšte.

GLAS: Šta Vas je nagnalo da se uopšte prijavite na konkurs?

MITROVIĆ: Pre nego što sam uopšte aplicirao razmislio sam da li je to ono što želim i šta bih dobio tim novim iskorakom u trenerskoj karijeri. Kad sam sve sagledao, shvatio sam da je ovo sjajna šansa i krenuo po nju. Takođe, moja porodica živi u Čikagu, tako da sam sada sa njima i možemo da provodimo više vremena zajedno.

GLAS: Koji su ciljevi stavljeni pred Vas. Šta je ono na čemu Amerikanci insistiraju?

MITROVIĆ: Pre svega cilj je selekcija i razvoj igrača koji sutra mogu da igraju za seniorski tim Sjedinjenih Država. Takođe, federacija želi da izgradimo određeni stil igre koji treba da bude naš identitet, da kroz određenu fudbalsku filozofiju selektujemo i stvaramo igrače za nacionalni tim. Sveukupno ovo je jedan lep zadatak.

GLAS: Prvi trening kamp održali ste u Karsonu. Kakvi su prvi utisci nakon rada sa generacijom koju ste sami opisali kao veoma talentovanu?

MITROVIĆ: Prvi kamp je protekao sjajno. Na okupu su bila 34 igrača. Imali smo priliku da se bolje upoznamo sa njima, da vidimo gde se trenutno svaki od njih individualno nalazi u poređenju sa ostalim igračima i da predstavimo naš model i zahteve u igri. Uskoro putujemo u Španiju na međunarodni turnir gde ćemo imati priliku da protiv Engleske i Norveške vidimo gde smo u poređenju sa nekim drugim selekcijama našeg uzrasta.

GLAS: Amerikanci imaju četiri sporta koji se izdvajaju po popularnosti: NFL, NBA, NHL i MLB. Koliko je “soker” blizu toga da se umiješa u to društvo?

MITROVIĆ: Svakako to je jedan od izazova za fudbal u Americi sveukupno, jer se ne takmiči samo sa najjačim ligama na svetu već i sa drugim popularnim sportovima ovde. Postoje određeni gradovi gde je fudbal najpopularniji sport i gde je prestigao konkurenciju. Posećenost na stadionima je velika, ogroman je broj mladih koji se bave fudbalom, Svetsko prvenstvo 2026. godine će se održati u SAD, Kanadi i Meksiku, tako da postoje svi preduslovi da fudbal nastavi da se razvija u pravom smeru i da je već sad veoma konkurentan ostalim sportovima. Verujem da će vrlo brzo američka liga moći da se poredi sa najjačim ligama na svetu.

GLAS: Čime Vi možete tome da doprinesete?

MITROVIĆ: Moj dobro urađen posao sa ovom selekcijom u budućnosti će pomoći u stvaranju budućih reprezentativaca koji će biti spremni za zahteve savremenoga fudbala. Time mogu pomoći nacionalnoj selekciji da ostvari što bolje rezultate, a to uvek pomaže popularizaciji nekoga sporta.

GLAS: Koga biste, pored Veljka Paunovića sa kojim ste pokorili planetu, još izdvojili iz plejade mlađih srpskih trenera i zašto?

MITROVIĆ: Ima puno talentovanih stručnjaka na našim prostorima. Sa mnogima sam u skoro dnevnoj komunikaciji, učimo jedni od drugih i pomažemo u daljem napretku. Trebalo bi mi puno prostora da ih sve nabrojim, ali mogu da kažem da ima jako puno kvalitetnih mladih trenera svuda kod nas, na svakom nivou. Treba samo da verujemo u svoje znanje, da budemo spremni da radimo, otvoreno da učimo jer nema puno podneblja gde ljudi razumeju fudbalsku igru kao kod nas.

GLAS: Dolaskom Dragana Stojkovića Piksija na klupu Srbija je doživjela preporod. Mogu li “orlovi” na Mundijalu u Kataru ponoviti bar djelić onoga što su Vaši “orlići” priredili na Mundijalitu prije sedam godina?

MITROVIĆ: Piksi, zajedno sa svojim stručnim štabom radi sjajan posao. Srbija igra lep fudbal, atraktivan, ali i zna da se takmiči. Ova selekcija je uglavnom sastavljena od igrača koji su osvajali ili Svetsko ili Evropsko prvenstvo sa mlađim selekcijama, tako da velika takmičenja njima nisu nepoznata. Siguran sam da su spremni za sve izazove koji će ih očekivati u Kataru. Idu tamo puni samopouzdanja u sjajnom ambijentu. Ono što javnost treba da uradi je to da da mir svima u reprezentaciji, da fudbaleri mogu da se spreme i da budu maksimalno fokusirani na takmičenje da bi odigrali na najvišem nivou. Pa da vidimo dokle možemo da stignemo u Kataru.

GLAS: Spisak Vaših angažmana kao igrača i trenera je impresivan. Gdje ste najviše naučili o fudbalu i koje avanture se najradije sjećate?

MITROVIĆ: Ne bih da ovo zvuči kao kliše, ali ja svaki dan naučim nešto novo o fudbalu. Živim za fudbal i on je moja opsesija. Svaki momenat sam u njemu 100 odsto. Svaki klub i svaka zemlja u kojoj sam bio su bili neprocenjivo iskustvo. Upoznajete nove ljude, kulturu, jezike... Svuda gde sam bio sam stekao dosta prijatelja sa kojima komuniciram i dan danas i to je ono što pored moje porodice i ispunjava moj život. Na ovaj način je fudbal obogatio moj život i imam veliku odgovornost i obavezu da mu vratim istom merom.

GLAS: Imate li trenerskog uzora?

MITROVIĆ: Najviše vremena sam kao igrač proveo u mlađim kategorijama Crvene zvezde, gde su mi treneri bili čika Toma Miličević i Bata Pižon Petrović. Sa njima najviše komuniciram i dan-danas i oni su mi još kao mladom igraču ugradili kulturu, znanje i smernice koje koristim svakodnevno. Voleo sam priče o fudbalu sa čika Blagojem Paunovićem, a cenim i poštujem sve ono što sam naučio od svakoga moga trenera za vreme igračke karijere. Idem i obilazim klubove po svetu, gledam utakmice, pokušavam da uvek naučim nešto novo od svakog kolege.

GLAS: Koja je Vaša krajnja trenerska ambicija i koliko američka avantura može da Vam pomogne da ju dostignete?

MITROVIĆ: Moja ambicija je da budem bolji čovek i trener svaki dan. Maksimalno sam fokusiran na posao sa U19 selekcijom SAD. Kad budem osetio da je vreme za sledeći korak, videću gde pripadam na tržištu u tom trenutku i shodno tome doneti odluku šta i kako dalje. Do tad želim da uživam u radu sa najtalentovanijom decom u Sjedinjenim Državama i da se radujem zajedničkim uspesima.

Hvala Paunoviću

GLAS: Neizostavno pitanje je Vaš odnos sa Veljkom Paunovićem. Godine 2015. sa “orlićima” ste pokorili planetu, radili skupa u Čikagu i Redingu...

MITROVIĆ: Veljko je pre svega moj blizak prijatelj i neko od koga sam puno naučio, ne samo o fudbalu, već i o životu. On je izuzetno inteligentna osoba sa sjajnim vrednostima i svaki dan rada i druženja sa njim predstavlja zadovoljstvo za mene. Puno toga smo prošli zajedno u trenerskom poslu u prethodnih deset godina i neizmerno sam mu zahvalan na poverenju i svemu što je uradio za mene.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.