Božidar Vučurević, najbolji sportista Srpske u 2023, za “Glas Srpske”: Oduvijek sam znao šta želim
Priznanje za najboljeg sportistu Republike Srpske je za mene od velikog značaja. Biće mi to sjajan podstrek za dalji nastavak karijere, kao i potvrda da sam na pravom putu. Posebno mi znači i priznanje od čitalaca “Glasa Srpske”, od kojih sam dobio najveći broj glasova.
Istakao je ovo za u intervjuu za “Glas Srpske” najbolji sportista Republike Srpske za 2023. godinu, džudista Božidar Vučurević. U tradicionalnom pobjedničkom razgovoru dotakao se mnogih tema, ne samo vezanih za sport već i za život uopšte. Želja mu je da ovo priznanje opravda još boljim rezultatima, a 2024. godina je idealna za to.
- Naredna godina je olimpijska i zato će biti veoma teška. Plan je da izađem na sve turnire na kojima budem imao mogućnost da učestvujem. Najvažnije je da budem spreman i da sve prođe bez povreda. Naravno da bi fantastičan uspjeh bio da ostvarim normu za Olimpijske igre u Parizu, ali biće veoma, veoma teško.
GLAS: Većina mladih se opredjeljuje za sportove s loptom, zašto ste Vi izabrali džudo?
VUČUREVIĆ: Odmalena su me privlačili borilački sportovi. Trenirao sam prije toga karate, kik-boks, boks, ali sam se najviše pronašao u džudu. Ostao sam u tom sportu i nisam se pokajao.
GLAS: Kada ste shvatili da je ovaj sport pravi za Vas i kada ste počeli da mu posvećujete veću pažnju?
VUČUREVIĆ: Džudo sam počeo da treniram sa 12 godina i od početka sam nekako bio profesionalno nastrojen ovom sportu. Želio sam da napravim dobar rezultat, da se izdvojim i da budem bolji od drugih.
GLAS: Kako izgleda jedan sportski dan najboljeg sportiste Republike Srpske?
VUČUREVIĆ: Moj dan počinje ujutro u osam časova: ustajanje, doručak, odlazak na jutarnji trening, koji je trening snage i kondicije. Poslije toga se odmaram do večernjeg treninga, a u međuvremenu se posvetim nekim drugim stvarima. Teško je to sve uskladiti, jer većina sparing partnera ima svoje poslovne obaveze, porodice, ali uspijevam nekako. Poslije večernjeg treninga ponovo se odmaram, pogledam neki dobar film i, u principu, tako funkcionišem.
GLAS: Koliko ima dana godišnje kada Vam je sport kojim se bavite u drugom planu?
VUČUREVIĆ: Svaki dan džudo je u prvom planu. Od ustajanja planiram šta ću raditi na jutarnjem treningu, kada ću i kako trenirati, čak i ako je nedjelja. Ako se taj dan odmaram, jedino tada mogu reći da se malo opustim od sporta, mada je on uvijek u prvom planu. Volim sport, volim džudo i, jednostavno, uživam u tome.
GLAS: Kako provodite slobodno vrijeme pošto ga imate jako malo zbog sportskih, ali i obaveza na dva fakulteta na kojima uporedo studirate?
VUČUREVIĆ: Sve podređujem sportu, pa tako i nauku. Na fakultetima sam vanredni student, tako da nisam obavezan da svakodnevno budem na predavanjima. Nije mi teško da spremim ispite. Moram da zahvalim i profesorima na razumijevanju zbog mojih sportskih obaveza. Slobodno vrijeme najčešće volim da provodim u prirodi, sa svojim prijateljima, da se družimo...
GLAS: Da li ima stvari kojih ste se morali odreći zbog sportskih obaveza?
VUČUREVIĆ: Morao sam se odreći noćnih i čestih izlazaka, čestih druženja sa prijateljima. Ipak, uspijevam to nekako da ukombinujem, svi moji prijatelji su iz svijeta sporta. Živim onako kako volim, sportski, tako da tu, bar po meni, nema nekih odricanja. Jednostavno sam ovako navikao i ne znam da bih drugačije mogao.
GLAS: Ko Vam je džudo idol?
VUČUREVIĆ: Idole nemam, ali imam neke od uzora. Najviše volim gruzijske takmičare, volim da učim od njih. Oni su takođe patriotski vaspitani, vole svoju zemlju, bore se kao lavovi, ratnički su narod, tako da mi se oni najviše sviđanju i po načinu borenja, ali i po stilu života.
GLAS: Koliko pratite druge sportove?
VUČUREVIĆ: Najviše pratim borilačke, povremeno i ostale sportove. Malo sam trenirao i fudbal, pogledam ponekad neku utakmicu sa prijateljima, a znam ponekad i da poigram sa njima.
GLAS: Džudo ne spada u sportove u kojima se obrće veliki novac. Da li ste od njega do sada išta zaradili?
VUČUREVIĆ: Džudo se razlikuje od drugih sportova zbog finansiranja i prihoda od tog sporta. Nije kao fudbal. Džudo je sport od kojeg možeš da živiš samo ako si najbolji. Zato se trudim da to postanem i da jednog dana uspijem da organizujem svoj život zahvaljujući džudu.
Planinarenje i motori
GLAS: Imate li neki hobi za svoju dušu?
VUČUREVIĆ: Volim planinarenje, tu sam se pronašao, a hobi su mi motori, odnosno moto-sport.
GLAS: Da li ste znanje sa tatamija nekada primijenili u životu? Recimo, neka tuča na ulici, u kafani ili slično, kada ste nekoga, eventualno, morali zaštititi?
VUČUREVIĆ: Nisam konfliktna ličnost, a i nikada se nisam našao u nekoj problematičnoj situaciji da moram da upotrijebim bilo kakve vještine koje sam naučio u ovom sportu.
GLAS: Porodica je često pokretački motiv za velike uspjehe. Koliko je Vaša uz Vas od kada ste počeli da trenirate i danas?
VUČUREVIĆ: Porodica je velika podrška, uz mene su i u lošim i u dobrim situacijama. Veoma sam im zahvalan na tome i trudim se na sve načine da im se bar malo odužim.
GLAS: Koliko su treneri uticali na Vaš sportski, ali i život uopšte?
VUČUREVIĆ: Uloga trenera je jako važna, jer su oni uticali i na sportski i na život uopšte. Zahvalan sam im na tome što su me izgradili kao ličnost, koji su me uz porodicu praktično odgojili.
GLAS: Društvene mreže su postale sastavni dio života. Koliko Vas one okupiraju i da li ste uopšte na njima?
VUČUREVIĆ: Provodim neko vrijeme na društvenim mrežama, ali smatram da sam to iskoristio na pravi način. Održavam prijateljstva koja sam stekao u sportu, ali i u životu.
GLAS: Iako ste još veoma mladi, da li ste razmišljali šta po okončanju sportske karijere? Da li ćete i dalje ostati uz džudo?
VUČUREVIĆ: Još sam mlad i ne razmišljam o kraju karijere. Kada razmišljam o budućnosti, volio bih da ostanem u sportu, volio bih da svoja znanja prenesem na buduće generacije. Da im ukažem ne neke greške koje sam možda sam napravio i da im pomognem na sve moguće načine.
GLAS: Kakvu poruku možete prenijeti onima koji tek počinju da se bave sportom?
VUČUREVIĆ: Svaki sport je sam po sebi težak. Kao i u životu, tako i u sportu ima dosta nepravde, dosta turbulencije, uspona i padova. Moja poruka je da je samo potrebno zacrtati jasan cilj i od njega nikada ne odustajati.
Respekt
GLAS: Od bivših i sadašnjih sportista u Republici Srpskoj, ima li neko kome se posebno divite?
VUČUREVIĆ: Svim sportistima iz Republike Srpske se divim, jer znam kako težak put moraju proći do uspjeha. Zato svi od mene zaslužuju veliki respekt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
