Bogdan Radivojević za “Glas Srpske”: Dao bih sve trofeje za jednu medalju sa reprezentacijom

Jednu, kojoj, ruku na srce, do sada nije bio ni blizu. Naravno, riječ je o odličju sa reprezentacijom Srbije koja od onog beogradskog srebra 2012. godine ne uspijeva da se vrati u evropski i svjetski vrh. Ispred “orlova” je dvomeč sa Slovenijom za odlazak na Svjetsko prvenstvo, a član Pik Segeda podvlači da je vrijeme da se kolo sreće okrene na stranu momaka koje vodi Toni Đerona.

- Nekako smo poznati po tom pehu da dobijamo najteže rivale, kako u baražima tako i u grupama na velikim takmičenjima, ali nema veze. Ući ćemo u ove utakmice sa 100 odsto, svi tako razmišljamo, jer znamo šta nam one donose. Osim plasmana na Svetsko prvenstvo bili bismo u lepoj poziciji da izborimo Olimpijske igre, tako da ne želimo ni da razmišljamo negativno. Biće teško, jer je dovoljno da pogledamo kakve igrače oni imaju, ali se ne plašimo nikoga. U poslednje vreme smo dosta napredovali i mislim da nas niko ne može potceniti - naglasio je Radivojević.

GLAS: Doživjeli ste mnogo razočarenja u reprezentativnom dresu, s obzirom na to da ste vrlo emotivni, vjerovatno nije bilo lako sve to ostavljati iza sebe. Sa druge strane, uvijek ste bili tu za reprezentaciju. Da li ste ponekad razmišljali da kažete zbogom “orlovima”.

RADIVOJEVIĆ: Nikad! Mnogo puta sam do sada rekao da je to za mene sveti dres i da ne postoji ništa važnije od toga. Svakom golu naše reprezentacije radujem se od srca, možda je to nekom i smešno, ali ja sam takav i ne planiram da se menjam. Imao sam dosta uspeha u klubovima, znam kako se osvajaju trofeji, ali verujte da bi sve što sam do sada osvojio menjao za jednu medalju sa reprezentacijom. To bi bila kruna moje karijere.

GLAS: Šta se promijenilo dolaskom Tonija Đerone?

RADIVOJEVIĆ: Promenio se ceo sistem rada i igre. Tim je dosta podmlađen i stvarno se ozbiljno radi u tom kratkom periodu kada se okupimo. Mnogo treniramo, uveo je i rad u teretani i moram da priznam da nas dosta namuči. Ali kada vidimo da smo bolji na svakom treningu, onda je užitak raditi. Španski treneri dosta polažu i u analizu igre rivala, ponekad nam i dosade video-analize, ali opet kada izađemo na teren, ništa ne može da nas iznenadi.

GLAS: Iz svega ovoga možemo da izvučemo zaključak da ste veliki optimista pred dva meča sa Slovenijom.

RADIVOJEVIĆ: Jesam. Smatram da smo podjednakog kvaliteta, a ono što vidim kao našu prednost su odbrana, golmani i činjenica da smo duže zajedno od njih, pošto su oni relativno skoro promenili selektora. Iz iskustva znam da je potrebno vreme da bismo se navikli na novog trenera pa mislim da će i njima biti potrebno da se naviknu na Uroša Zormana. Povredio im se i golman Klemen Ferlin, a mi u Vladimiru Cupari i Dejanu Milosavljevu imamo, ako ne najbolji, onda jedan od dva, tri najbolja golmanska para. Vratio nam se Ilija Abutović, dobro se poznaje sa Mijajlom Marsenićem i verujem da je odbrana naš veliki adut. Nadam se da će nas i povrede zaobići, jer u poslednjih godinu i po nismo bili kompletni. A sa druge strane nije isto kada nama nedostaju dva, tri igrača ili recimo Francuskoj ili Hrvatskoj.

GLAS: U svlačionici Segeda sa Vama su četvorica reprezentativaca Slovenije Dean Bombač, Borut Mačkovšek, Matej Gaber i Nik Henigman. Jeste li pričali o predstojećim duelima?

RADIVOJEVIĆ: To je nezaobilazna tema. Ima i malo šala na račun jednih ili drugih, ali smo prilično ozbiljni, jer smo svesni šta pobednik dobija. Drago mi je da su nas shvatili preozbiljno i da nas se pomalo plaše. Idemo naravno po pobedu u Celje, a mislim da će u Kragujevcu “goreti” i da ćemo imati ogromnu podršku u revanšu.

GLAS: Pred dolazak na okupljanje niste uspjeli sa Segedom da se plasirate u četvrtfinale Lige šampiona, jer je u dvije utakmice bio bolji Vaš nekadašnji klub Flensurg. Jeste li se oporavili?

RADIVOJEVIĆ: Nije bila laka noć i jutro posle utakmice. Uvek me jednako bole porazi, ali kada ste dugo u sportu, morate da se naviknete i na tako nešto. Sada je u fokusu reprezentacija, a potom završnica prvenstva i Kupa Mađarske. Prvi smo na tabeli, ali to ništa ne znači, jer prvi i drugi tim igraju dvomeč za titulu posle ligaškog dela. Možda nije pravedno, ali ne možemo uticati na to. Imamo jak tim, baš kao i Vesprem i nadam se da možemo završiti sezonu sa dva trofeja.

GLAS: Kako gledate na blagi rast kvaliteta klupskog rukometa u Srbiji?

RADIVOJEVIĆ: Drago mi je što su se pojavili konkurenti Vojvodini u vidu mog Partizana i Metaloplastike. Novosađani godinama dominiraju, ali mi baš nije jasan potez da već nekoliko godina ne igraju evropske kupove. Sećam se koliko je nama mladim igračima značilo iskustvo igranja u Ligi šampiona sa Partizanom... Ne vidim poentu da osvajaju titule, a onda odbijaju da nastupe u Evropi.

Hoće još jednom u “Borik”

GLAS: Prije devet godina na prečac ste osvojili srca banjalučke publike koja je nosila kadetsku reprezentaciju Srbije tokom Svjetskog prvenstva. Pamtite li te duele u kojima ste dobili nadomak Čupo? 

 RADIVOJEVIĆ: To ne mogu da zaboravim dok sam živ. Verovatno sam 500 puta do sada prepričao utiske pa mi mnogi u šali kažu da sam dosadan. Ali ono što smo tada doživeli je nešto što ostaje zauvek. Voleo bih još bar jednom da osetim takvu atmosferu u banjalučkom hramu sporta. Niko nije verovao da će doći ni polovina gledalaca, a dočekalo nas je verovatno i 5.000 ljudi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.