Maja Ognjenović (ne) razmišlja o kraju karijere: Ja bih da igram još malo

Jedna od najboljih odbojkašica svih vremena na poziciji tehničara obično je po lijepom pamtila najsrećniji dan u životu, ali ovaj će zauvijek buditi i loše uspomene.

Ostaće joj u sjećanju da je baš tada završila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu. Dugo je ćutala poslije poraza od Italije u četvrtfinalu, očigledno je i tugovala na sebi svojstven način, a sada je otkrila i kada planira da završi karijeru.

Legendarna odbojkašica je istakla da je kraj blizu. Predstojeća takmičarska godina na Apeninima u dresu Skandićija trebalo bi da bude posljednja. Kako je i ranije znala da se predomisli i odgodi penziju, u njenoj izjavi se između redova može pročitati da i dalje nije u potpunosti sigurna da će ideju sprovesti u djelo.

- Došla sam u Firencu pre godinu dana. Imala sam prethodno priliku da igram za dva najjača kluba u Istanbulu, Vakifbank i Ezačibaši. Kako nikada sebe nisam videla u Fenerbahčeu, povratak u Italiju bio je jedini logičan izbor. To je zemlja koju volim. Poznajem jezik, mentalitet... Promena mi prija, iako su stil života i način treniranja dosta drugačiji u odnosu na period iz Turske. Moj sadašnji plan je da mi naredna sezona bude i poslednja. Međutim, nikada se ne zna. Toliko puta sam demantovala samu sebe da se ne usuđujem da dajem konačne prognoze - rekla je Ognjenovićeva.

Djelimično je nagovijestila i potencijalne planove u budućnosti, ukoliko održi riječ i kaže zbogom omiljenom sportu.

- Ideja mi je da ostanem u odbojci, imam različite ponude. Ne znam da li će to da bude u okviru određene organizacije, kampa ili sportske škole. Možda bude i rad sa decom, što bih jako volela. Na svetskom nivou je isto tako i deficitarana moja pozicija. Mogu i da prenesem svoje znanje na buduće dizače. Opcija je dosta, a sebi sam dala zadatak da tokom sledeće sezone i razmislim šta bih konkretno radila po završetku karijere. Odbojka mi je mnogo dala zbog čega osećam obavezu da deo toga i vratim kroz rad u ovom sportu - istakla je Ognenovićeva.

Priznala je i da joj se javlja dilema gde bi mogla da živi.

- Kada gledam sa emotivne strane, najradije bih se vratila u otadžbinu ali, već 17 godina živim i radim u inostranstvu. Mislim da ću deo vremena da provedem u inostranstvu, a deo u svojoj državi - zaključila je Ognjenovićeva.

Reprezentacija

Majino ime je često i povezivano sa renesansom ženske odbojke u Srbiji. Zanimljivo je da ima i brojne asocijacije na višedecenijsko iskustvo u nacionalnom timu.

- Igranje za reprezentaciju bio je dug, lep i težak period, tokom kojeg je bilo najrazličitijih emocija. Počevši od onih kada sam gubila finala ili utakmice za treće mesto pa do istorijskih momenata čiji sam bila deo. Prvi put sam se našla na spisku 2002. godine, kada sam tek postala punoletna, dok sam debitantski meč odigrala na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 2005. Imala sam čast da budem i kapiten od 2012. U vreme kada sam tek ušla u reprezentaciju, tu ulogu imala je Vesna Čitaković, koja je zaista odlično obavljala datu funkciju. Posle je došla i Jelena Nikolić. Trudila sam se da svima budem dobar kapiten i drug - naglasila je Ognjenovićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.