Sava Lešić za “Glas Srpske” Krajišnici su najbolji ljudi

Snažni krilni centar rodom iz Knina promijenio je veliki broj klubova i u svakom je ostavio trag po kojem ga se i dalje sjećaju iako već godinama nije njihov član. Košarku u seniorskoj ekipi počeo je da igrao u Vizuri 2007. godine, zatim bio član Superfunda, nakon kojeg je prešao u Partizan pa potom bio član Crvene zvezde. Poslije su se nizali Himki, kragujevački Radnički, Jenisej, Olimpija, Ređana, Mega, Etinger, Igokea, FMP, Isfahan, čačanski Borac, Metalac i ponovo Igokea u smiraj prošle sezone. Njegov drugi dolazak u ekipu iz Republike Srpske, gdje je već bio kapiten, pokazao se kao ključan za tim koji je s njim odbranio šampionsku titulu. Lešić se pokazao kao ključni igrač iako je neke utakmice propustio zbog povrede. Kako je sve to izgledalo, otkrio je u intervjuu za “Glas Srpske” te ispričao još neke detalje iz svoje bogate karijere. 

GLAS: Otkud ponovo u Igokei za koju ste igrali od 2018. do 2020. godine?

LEŠIĆ: Imao sam neverovatnu sezonu u Metalcu i ne želim da se poredim sa Nikolom Jokićem koji je briljirao u NBA ligi, ali su me zvali mini Jokić. Igokea je to videla i pozvala me da ponovo budem njen član. Bio sam oduševljen time i vratio sam se na mesto gde sam napravio veliki uspeh. Ekipa mi je legla jer sam već ranije igrao sa Gagijem (Draganom Milosavljevićem) koji mi je bio nešto poput mentora kroz karijeru. Ekipa je imala uspona i padova tokom sezone i ja sam bio taj deo koji im je falio da se slože kockice.

GLAS: Mučila Vas je povreda?

LEŠIĆ: Imao sam povredu lista, ali kada je došao najbitni deo sezone, stisnuo sam zube da igram, dok sam se u međuvremenu oporavio.

GLAS: Kada ste prvi put stigli u Igokeu, rekli ste da je jedan od razloga dolaska taj što su Krajišnici najbolji ljudi na svijetu. Ostajete li pri tom stavu?

LEŠIĆ: Naravno da ostajem pri tom stavu. Krajišnici su najbolji i veoma mi je drago zbog toga.

GLAS: Uvijek ste isticali da ste navijač Crvene zvezde, a prije nego što ste zaigrali za “crveno-bijele” bili ste član Partizana. Kako se to desilo?

LEŠIĆ: Eto, otvorilo se da sarađujem sa Duškom Vujoševićem i nekako sam krenuo. U tom trenutku puno mi je značilo što sam bio u Partizanu jer su to bili neki važni momenti. Završila se priča nakon jedne sezone i došao sam u klub koji volim, ali nemam predrasuda prema oba kluba iako navijam za Zvezdu. Imao sam  lepih trenutaka u Partizanu. 

GLAS: Da li je istina da su Vam ukrali prve patike u kojima ste počeli trenirati?

LEŠIĆ: Kakve Vi informacije imate... Jeste, tačno je. Prve patike su mi ukrali.

GLAS: Prvu sezonu u Crvenoj zvezdi odigrali ste pod vođstvom Svetislava Pešića. Kako je to tada izgledalo?

LEŠIĆ: Jedno neverovatno iskustvo. On zna da priđe igračima i zna da drži atmosferu. Od njega sam puno naučio i mnogo mi je značila ta saradnja. On te jednostavno nauči osnovama košarke, tako da se i dan-danas služim tim stvarima koje sam naučio od njega. Jedan je od najboljih trenera na svetu i jako mi je drago da sam imao priliku da sarađujem sa njim.

GLAS: Te sezone ste izgubili finale Lige Srbije. Kako ste se tada osjećali?

LEŠIĆ: Svaki poraz teško pada, ali u ovom sportu porazi i pobede se brzo zaboravljaju i sutradan nastaviš dalje. U sportu je neminovno da živiš od treninga do treninga, od dana do dana. Nema previše radovanja ni tugovanja.

GLAS: Tokom 2011. godine u Zvezdi ste igrali sa Adamom Morisonom koji je stigao iz Los Anđeles Lejkersa, a pet godina ranije bio treći pik NBA drafta. Kakav je bio kao osoba?

LEŠIĆ: Morison je neverovatan igrač koji je imao zdravstvenih problema pa se nije najbolje snašao. Ponoviću, neverovatan je igrač mada se taj celi njegov mentalitet nije uklapao sa drugima pa se nije snašao. Bio je tip za sebe. Ipak, njegov igrački kvalitet nije bio pod znakom pitanja, ali...

GLAS: Put Vas je preko Ukrajine odveo do Kragujevca, u Radnički, gdje ste igrali sa vrsnim igračima poput Nikole Kalinića, Stefana Jovića, Marka Marinovića, Stefana Birčevića... koje je vodio Miroslav Nikolić.

LEŠIĆ: Jeste, baš tako. Radnički je bio odskočna daska svima i Muta je imao taj osećaj da ubaci mlade igrače u vatru i pusti ih da igraju. Imali smo sjajnu atmosferu i Muta mi je mnogo pomogao u karijeri. Od njega sam naučio neke stvari i sazreo kao igrač.

GLAS: Kakva su bila druženja van parketa?

LEŠIĆ: Sa Mutom uvek ima anegdota i teško je setiti se neke posebno, jedino kad se uđe u dublju priču, onda same naviru. Muta jednostavno funkcioniše na dobroj atmosferi.

GLAS: Šta biste promijenili u karijeri da možete?

LEŠIĆ: Ne bih promenio ništa. Igrao sam u puno klubova i upoznao mnogo sjajnih ljudi. Bilo je dosta i uspeha, što mi je drago da sam sve to prošao. Što se kaže, nakon svega ostaju uspomene i prijateljstva, dok se titule i novac zaborave.

GLAS: Vaš kum Nemanja Bjelica nedavno je završio karijeru. Da li i Vi planirate to da uradite u skorije vrijeme?

LEŠIĆ: Još ću igrati jer se sjajno osećam i igraću dok budem mogao. Lepo mi je i ne planiram kraj. Kad dođe, dođe, a do tada idem sezonu po sezonu. Znam da sam u godinama, ali me to ne opterećuje. Košarka je moj život i još nisam definisao šta ću raditi kada završim karijeru.

Incident

Sredinom avgusta 2022. Lešić je bio na odmoru u rodnoj Hrvatskoj kada je doživio neprijatnost od strane hrvatskih policajaca. Ipak, za njega je to završena priča.

- Ne bih stvarno govorio o tome - rekao je kratko Lešić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.