Pešić: Neću da se pravim važan

"Orlovi" su na Olimpijskim igrama u Parizu osvojili bronzu, pobedom nad Nemačkom u meču za treće mesto.

"Uobičajene su pripreme. Ove su bile specifične, imali smo dve uzastopne, teške utakmice, fizički izazovne, mentalno takođe. I protiv Australije nas je koštalo od -24 smo preokrenuli. Posle toga je došla Amerika. Sve znamo, teško je bilo pripremiti se za Nemačku.

Igrali smo na 90 poena protiv Australije i protiv Amerike. Jedan fantastičan intenzitet, fantastične odbrane, iako je bilo 90 poena. Ogromna potrošnja.

Teško, ali taj stres te pretvori u jedno uživanje, cilj je jasan. Kako stići do njega... Nama je cilj bio da ovakvom turniru, najjačem u istoriji OI, osvojimo medalju, bilo koju. Svaka je bila zlatna. Put je bio kratak, ali naporan.

Čestitao sam igračima na svemu, na utakmici, ponašanju, timskom duhu, zajedništvu, kako su stvorili atmosferu... Osetili su jedan drugoga, onda se povećava drugarstvo. Ponekad se pitaš šta ti sve to treba, pa onda dođu momci i motivišu te, a kad je trener motivisan, onda su svi", rekao je Pešić u emisiji "Oko" na RTS-u.

Protiv Amerike smo igrali u Abu Dabiju, a onda i dva puta na Igrama.

"To se sada vidi. Nikada ne bih igrao protiv slabijih u pripremnom periodu. Ne dam slabijima da se uče na nama. Nama je protiv Amerike odgovaralo da vidimo gde smo i šta bismo mogli da uradimo kad dođu zvanične utakmice. Tamo smo imali dve četvrtine izvanredne.

U Lilu smo tri četvrtine bili u igri. U pripremi za Amerikance, kada smo otvorili knjige, skautinge, otkrili smo po prvi put neke stvari koje nismo videli.

To nam je pomoglo u stručnom štabu, a igračima da donose neke drugačije odluke. Pripreme su bile kratke, intenzvine, uspešne. Uvek je lepo pobediti poslednju utakmicu na turniru".

Upitan je da li je vođenje protiv Amerike u polufinalu bilo najbolje u kar

"Bilo je utakmica... U sportu prošlost se ne računa, samo šta je danas i šta će sutra biti. Bilo je dobrih i teških utakmica.

Bilo je loših, dobrih odluka. Uspeli smo u polufinali da ih 'skinemo' do kraja. Da sakrijem slabosti, istaknemo prednosti. Da ne izmišljamo toplu vodu, ali da prilagodimo odbranu i napad, ono što smo otkrili, gde da ih napadnemo...

Naš cilj je uvek bio da ih napadnemo ispod koša. Imamo najboljeg igrača na svetu, Petruševa sa ogromnim samopouzdanjem. Trebalo je napraviti između unutrašnje i spoljne linije... Ponestalo nam je snage na kraju u dva, tri minuta. Nismo mogli da nadoknadimo u odbrani".

Nikola Jokić je pomagao u pripremi utakmica.

"Najlakše je trenirati. Nikolu Jokića. Jednostavan je dečko, posvećen ekipi, košarci. Ako odluči da igra, 100% je unutra. Pre, ta vreme, posle treninga.

Spreman za komunikaciju, ima ogromno iskustvo... Isto tako i Bogdanović, Micić, to su sve igrači koji imaju ogromno iskustvo. Trenirali su ih najbolji treneri. Naravno da njihov stav, predlog, primedbe se uzimaju u obzir i nakon toga se donesu odluke.

Važno je da igrači znaju ko je najvažnija osoba, a to je trener i da ga prate šta od njih traži. Trener ne sme da bude iznad ekipe. Kada se napravi balans, to je deo dobre saradnje, uspeha. Uspeli smo da napravimo balans."

Igrači su "generacijski" povezani.

"Imamo osam igrača koji su ista generacija, rođeni '94, '95. Bogdan je nešto stariji, Petrušev mlađi. Prvo su igrali dosta zajedno u svim kadetskim, juniorskim, seniorskim konkurencijama. Generacijski se razumeju, znaju šta su im prioriteti u životu.

Postali su vrhunski profesionalci, posvećeni su, kad su rešili da igraju za reprezentaciju, ništa onda ne postoji. Fokus je na treningu, odmoru, terapiji, sprovođenje zadataka. Nama je onda mnogo lakše. Ta generacijska blizina, zajednički interesi su najvažniji."

Pešić ističe napredak evropske košarke.

"Treba da se sedne, analizira, završio se turnir. To je bio najveći OI turnir svih vremena. Ne samo što je ovo najbolja američka reprezentacija svih vremena. Ne upoređujem reprezentaciju '92. Veoma dobro znam vrednost te ekipe. Ono je bila druga košarka.

Košarka je postala globalni sport kao fudbal. Evropska košarka se približila američkoj, NBA. Sve ovo što se dešava danas i što se dešavalo na Svetskom prvenstvu...

Kao Amerika nije motivisana. To pričaju oni koji ne znaju suštinu. Košarka koja je van Amerike je strahovito napredovala."

Sve je napredovalo, ali ne i FIBA, sudije...

"Ne bih rekao da FIBA nije napredovala. FIBA apsolutno, kao i Evroliga, ulaže u unapređenje sudija u Evropi. Ono što nije dobro jeste da FIBA i Evroliga u interesu ovakvih takmičenja treba da pronađu način saradnje. Ne kažem da su evroligaške sudije bolje od FIBA, ali imaju više iskustva. Sude teške utakmice, značajne, sude najboljim igračima.

Sigurno je da ta saradnja FIBA i Evrolige treba unapređivati. Ne treba da gledamo šta NBA radi, treba da gledamo šta fudbal radi. Fudbal je najveći biznis na svetu što se tiče sporta i u Evropi je. Treba da sarađujemo sa njima i ta iskustva prenesemo na košarku.

NBA je uvek tu, ali mi smo ipak geografski, tradicionalno, istorijski u Evropi."

Protiv Nemačke je bilo bolje suđenje.

"Taj Kanađanin je ozbiljan sudija. Jasno se vidi linija. Nismo prvi put u životu izgubili zaslugom sudija, kao što ćemo i da pobedimo. Ovaj iz Južne Amerike on je shvatio svoju poziciju kao i u životu. Neko kosi, neko vodu nosi. Ova dvojica su vodila čitavu utakmicu. Ne hvalim, ali taj autoritet i znanje se oseti".

Da li se uplašio na -24 protiv Australije?

"Nikad se ne plašim. Nemam pravo da se plašim, niti da se radujem. Unutra sam 100 odsto. Kasnije sam naučio da moram da im pomognem. Imam pravo da se naljutim, ali to je sastavni deo života. Fokusiran sam na svoje zadatke, plan igre. "

Pešić nije ni sa kim razgovarao o novom ugovoru.

"To ni on ne zna. On sada ide na odmor. Nemam nikakve razgovore, da se pravim kao važan, da pregovaram sa bilo kim. Ponekad se pitam šta će sve ovo meni, ali onda dođu igrači, proces...

Kad se izgubi utakmica, pa te novinari pitaju, hteo bi da kažeš važno, a onda je rezime: 'Pa jeste, dobar je Pešić, ali nije dovoljno motivisao ekipu'. Ne znaju razloge poraze, pa kažu to. A niko nikada ne kaže, a ko motiviše tog trenera. Pa i on živi od te motivacije. Trenera motivišu igrači. Svaki trener, posle uspešnog treninga, motivisan je za sledeći napor. Bilo je prepreka, problema, ali uvek nađemo rešenje.

Dugačak je odgovor, ne zbog toga što ne želim na tu temu da kažem. Moram i sebe da pitam, onda ću da ti dam odgovor".

Na kraju, pričao je i o budućnosti srpske košarke.

"Nikad nije dobro kad za velike stvari bude važan jedan čovek. Važan je sistem, strategija. Ponekad nije važno da li je selekcija osvojila medalju.

Imamo velikih problema, moramo da priznamo. Ciljevi su nam veliki, odgovornost, popularnost košarke.

Velika je odgovornost svih da počnemo da razmišljamo na drugi način, ne želim nikoga da prozivam, ja sam deo tog procesa, strategije.

I ja se osećam nekad da sam na kraju procesa sa reprezentacijom, osećam se nekad poražen jer nisam uspeo da dođem do toga da ubedim, da sve ovo što ja govorim, svi klimaju glavom, a rezultata nema, nema ni pokušaja, akcija.

Nemamo našu ligu. Uspeh košarke zavisi od sistema takmičenja. Naš sistem je prevaziđen. Treba da se vratimo kod nas i moramo pod hitno...

To neće zavisiti ne samo od KSS, već i od Zvezde i Partizana", zaključio je Pešić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.