Nenad Milijaš za “Glas Srpske” - objasnio šta je Zvezda!

Omladinci Crvene zvezde, koje vodi nekadašnji reprezentativac Srbije u predstojećoj sezoni, imaju velike ambicije. Želja im je da vrate titulu na “Marakanu”, a duboko vjeruju da će seniori preskočiti Bodo ili Jageloniju i izboriti Ligu šampiona, kako bi se i oni sami mogli oprobati sa najboljim evropskim timovima. Sam Milijaš za “Glas Srpske” priznao je da je odbio nekoliko ponuda srpskih superligaša kako bi ostao sa svojim momcima i nastavio da radi na njihovom razvojnom putu.

- Bilo je više ponuda, ali odabrao sam da ostanem u Zvezdi sa ovim momcima. Ima vremena za sve ostalo. Sve u svoje vreme. Super mi je sa ovim klincima. Znači mi svaki dan sa njima na treningu, mnoge stvari i ja od njih mogu da naučim - istakao je Milijaš.

GLAS: Djeluje da ste se opredijelili da ne preskačete korake. Nakon rada kao pomoćnik Vladanu Milojeviću i Dejanu Stankoviću put Vas je doveo do ovih momaka.

MILIJAŠ: OK je da imaš gde da naučiš, ali ima dosta trenera koji su krenuli da rade sa seniorima pa je to bilo dobro. Nema pravila. Na meni je da svaki dan napredujem. Ovo je moj put. Za sada sam zadovoljan.

GLAS: I u novoj sezoni vaš tim biće mlađi u odnosu na rivale.

MILIJAŠ: Oko 90 odsto naše ekipe je 2007. godište, 2006. imamo manje. S jedne strane smo mlađi od rivala, ali najbitnije je ste to da što više njih završi u prvom timu. Ta generacija je stvarno mnogo talentovana, ali moraju nastaviti da rade.

GLAS: Poseban izazov za te momke bilo bi igranje u Ligi šampiona.

MILIJAŠ: Ako uđe prvi tim u Ligu šampiona, igraćemo je i mi. To je stvarno privilegija za ovu decu, da vide, putuju, čak i da budu samo sa prvim timom da vide način pripreme za utakmice Lige šampiona, mislim da im je to jedan veliki motiv da daju sve od sebe da nekad i oni to dožive u prvom timu Zvezde.

GLAS: Kada ste počeli s radom i kako Vam je bilo u Banjaluci, odnosno Krupi gdje ste trenirali?

MILIJAŠ: U Krupi smo imali odlične uslove. Lepo je, ambijent, teren. Bilo je vremena da se momci okupaju na reci. Super su nas ovde prihvatili. Prvenstvo nam počinje 18. avgusta, a pripreme smo počeli 1. jula. Pre Banjaluke bili smo u Vrnjačkoj Banji. Radili smo malo i u Beogradu. Ušli smo u sam finiš priprema.

GLAS: Kako sada Vi kao trener gledate na iskustvo koje ste imali sa Zdenjekom Zemanom, kada Vam je kratko bio trener u Crvenoj zvezdi?

MILIJAŠ: Svaki trener je specifičan. Uvek postoje anegdote kod raznih trenera. Kod Zemana su bile najteže pripreme. Tih prvih deset dana nema lopte, nju vidiš samo kad je ostaviš u sobi. Kod njega su samo četiri naša igrača, na kraju priprema, završila sve. Trčalo se puno, drugačije se radilo. Mislim da sad ovoj deci da ispričam šta smo radili, oni bi rekli da to nije bio fudbal. Sve se to menja i igra i način razmišljanja. Mislim da je sad njima dosta lakše, ali i ovi klinci su ranije počeli da treniraju i ranije su postali profesionalci. Da se vratim na Zemana, kratko je bio, faktički je samo odradio pripreme. Bilo je dosta stvari kod njega koje su nama bile čudne. Naišao je i on kod nas na “tvrdo”, na negodovanje, ali bili smo vaspitani da niko nije smeo da kaže da neće, niti da se svađa. Ćutiš, radiš, malo mrmljaš u bradu, ali ideš dalje. Klub je iznad svega, a da bi igrao moraš da ispunjavaš zahteve kakvi god da su oni.

GLAS: Da li Vas još uvijek boli gol koji Vam je poništen u polufinalu kupa protiv Partizana 2008. godine?

MILIJAŠ: Tada je počela negde dominacija Partizana. Došli smo do 2:2, nagradio nas je onaj gore, dali smo taj treći gol, da nastavimo dalje u kupu, a onda - ofsajd. Dosta teško sam ga prihvatio.

GLAS: Teško ste podnijeli i promašeni penal protiv Černomoreca u evropskom okršaju?

MILIJAŠ: Mnogo vrhunskih igrača, boljih od mene je bilo u Crvenoj zvezdi, ali nisu odigrali u Zvezdi ništa. Nije lako igrati u Zvezdi, ali je najlepše. Naša publika ne prašta neke stvari. Nema i ne živi se od starih zasluga. Jeste bio težak trenutak i posle težak period, ali sam i zbog toga kasnije nagrađen. Retko ko je imao oproštaj kao ja, retko ko je doživeo i doživljava lepih stvari koliko sam ja doživeo u tom klubu. Posle 23 penala koje sam dao zaredom, promašio sam prvi i odmah je bilo “ua”, ali to je Zvezda.

GLAS: Kakva su Vam iskustva iz Premijer lige Engleske? Nosili ste dres Vulverhemptona.

MILIJAŠ: Kad sam otišao tamo igrao sam stvarno dobro. Premijer liga je Premijer liga i stvarno bih voleo ko se bavi fudbalom da mu se desi sreća da se okuša u Premijer ligi. To je privilegija, biti deo toga. Osećaš se kao fudbaler.

GLAS: Mančester siti vam je baš legao. U periodu kad ste bili na ostrvu počeo je lagano njihov uspon. Dali ste im dva gola, ali ste uvijek dobro igrali protiv “građana”.

MILIJAŠ: Stvarno me je htelo protiv njih. Jedan gol sam dao u Mančesteru, jedan kući kod nas. Jednu utakmicu smo izgubili, jednu pobedili. To je lepota engleskog fudbala. Tamo mali klub ne razmišlja na način “daj da odigram nerešeno sa Sitijem pa ćemo biti zadovoljni”...Ne, u svakoj utakmici se ide u pobedu.

GLAS: U Vašem drugom mandatu na “Marakani” je bila teška situacija, ali ste pod vođstvom Slaviše Stojanovića došli do titule. Koliko je tačno da ste Vi oprostili dosta novca u tom periodu Crvenoj zvezdi.

MILIJAŠ: Ne volim da pričam da li sam i koliko oprostio. Nismo lepo živeli što se tiče finansija, ali mi je to najlepša godina u Crvenoj zvezdi. I meni i svakom mom saigraču. Bio je to tim koji je spojio splet okolnosti. To je najlepša Zvezdina titula, bar za mene. Bili smo otpisani, mučili se, ali smo se pomagali. Bili smo osuđeni jedni na druge i na klub, kao i on na nas. Bili smo sami, ali smo došli do cilja.

GLAS: Kakva sećanja imate na Radomira Antića sa kojim ste sarađivali u reprezentaciji Srbije, ali i u Kini?

MILIJAŠ: Taj čovek mi je bio kao otac, čak sam imao privilegiju da živim s njim u jednom periodu. U toj Kini smo provodili zajedno dosta dana. Žao mi je što je otišao. Mnogo je dao Srbiji, mnogo je voleo fudbal. U stanu je imao šest televizora i na svakom je bio fudbal. Fudbal je bio njegov život. I iz svake njegove rečinice moglo se mnogo naučiti. Pun harizme, on kad uđe u prostoriju svi se okreću. Nestvarna harizma. Neko u životu nije uspeo da ode da pogleda Real Madrid, Atletiko i Barselonu, a on ih je vodio. To je neverovatno, da neko sa naših prostora to ostvari. Po meni najveće trenersko ime sa naših prostora.

GLAS: Otkrijte nam i tajnu čuvene fotografije sa Mundijala u Južnoj Africi, gdje su Vas paparaci, zajedno sa Darkom Lazovićem, Markom Pantelićem i Vladimirom Stojkovićem na prozoru uslikali kako pijete pivo i pušite cigare.

MILIJAŠ: To je bilo posle Nemačke, a fotografija je u javnost izašla tek posle prvenstva, kad smo eliminisani. Jako teško smo to prihvatili, ta Australija je bila možda i naša najbolja utakmica, koju smo odigrali, ne na Svetskom prvenstvu, nego ukupno gledano. Prosto nije nas htelo. Baš smo bili tužni što se to tako desilo. Na sve to desila se i ta fotografija. Bili smo na prozoru, jer nije bilo mesta u sobi, na krevetu... Bili smo svi zajedno. Bili smo jedna dobra grupa, dobar tim, dobro smo se družili i dan-danas sa 90 odsto te reprezentacije imam kontakt. Te kvalifikacije smo prošli dominantno u grupi sa Francuzima, Rumunima, samo zato što smo disali kao jedan.

Mekarti

GLAS: Prije nego što ste otišli u Englesku, u Vulverhempton, Vas je lično (protiv kulskog Hajduka) došao da gleda tadašnji menadžer “vulfsa” Mik Mekarti. Postoji anegdota da je više gledao tribine, navijače nego Vas na terenu.

MILIJAŠ: On mi je to rekao. Posle se vraćao. Dolazio je da gleda “večiti” derbi za svoju dušu, jer je posle te naše utakmice protiv Hajduka bio oduševljen publikom, tačnije “severom”. Naša emocija je drugačija nego u ostatku Evrope i to ga je fasciniralo. I dan-danas smo u kontaktu. Irac, drugačiji je od Engleza. Daje sve za pobedu. Trener koji je napravio dosta uspeha u čempionšipu. Sa dve-tri ekipe je ulazio u Premijer ligu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.