Ljubiša Dunđerski za “Glas Srpske” o duelima sa najvećim majstorima Serije A: Zidan i lopta su samo nestali...

Nekada odlični defanzivac u “zlatnom” periodu igrao je u Seriji A. U Italiju je otišao 1997. godine, u Atalantu. U Bergamu je proveo pet godina i iz kluba otišao 2002. godine kao ljubimac navijača. Odigrao je 121 utakmicu i postigao sedam pogodaka i zatim se preselio u Komo. Sišao je sa elitne scene i predvodio dvije godine Trevizo za koji je na 44 meča dao tri pogotka. Popularni Ljuba imao je ulogu “specijalca” i čuvao je najbolje protivničke igrače. U intervjuu za “Glas Srpske” iskreno priznaje da je u 90 odsto situacija bio neuspješan u tim duelima, ali da ostaju lijepe anegdote i uspomene iz tog perioda.

- Kada sam ja 1997. godine otišao na “čizmu”, pravljeni su veliki transferi. Stigao je Zinedin Zidan, “pravi” Ronaldo... Imao sam sreću da se nađem u tom periodu tamo. Probao sam da čuvam te velike majstore. Nisam uspeo u 90 odsto slučajeva da ih sačuvam, ali meni je bilo lepo. Prvi put sam čuvao Zidana. Bata Mirković, koji je tada igrao sa njim u Juventusu, me je savetovao da se ne zalećem na Francuza. Igrali smo u Torinu. Sećam se da sam izašao na njega malo više nego što sam trebao, stavio ga na grudi i u jednom momentu nema ni njega, ni lopte... Posle utakmice sam odmah otišao kući da na usporenom snimku vidim šta je uradio, kako mi je pobegao. Smejali su mi se, ali majstor je primio loptu petom, gurnuo mi je kroz noge i okrenuo me je i... 1:0 za Juventus, i gotovo. Sledeći put sam ga čuvao na metar i po kao ono u stara vremena što su nas učili, “bekovski ples” - idem unazad, malo ga dotaknem rukom i ne napadam ga više... Posle sam ga dobro sačuvao - uz osmijeh je rekao Dunđerski i dodao:

- Ronalda sam čuvao jedno 28 minuta, dobio sam dva žuta i ćao. Svaki put sam mislio da je moja lopta, nije bila nijednom - otkrio je Dunđerski.

Vojvodina je u sezoni 1994/1995. bila jesenji šampion tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Na zimskim pripremama ekipi se tada priključio i Dunđerski, koji se vratio sa pozajmice iz čačanskog Borca. Aktuelni prvi operativac subotičkog Spartaka šansu je dobio na turneji “lala” u Holandiji, gdje im rivali bili Volendam, Ajaks, Viljem...

- To su bile faktički moje prve pripreme u seniorskom timu Vojvodine. Trener je bio Đoko Hadžijevski. Lepa vremena. Dobro ukomponovana ekipa. Te godine su nam došli Savo Barac i Miodrag Vukotić, baš smo se pojačali. Bili su tu i Dejan Govedarica, Goran Šaula i drugi. Baš jedna dobra ekipa, bili smo jesenji prvaci, međutim, na kraju nismo mogli da zadržimo korak za Crvenom zvezdom i Partizanom i završili smo kao treći. Imali smo 24 igrača na tim zimskim pripremama. Prve dve utakmice u Holandiji se nisam ni skidao, jer su smatrali da sam zamena Gorana Šaule, koji je bio legenda kluba i kapiten. Bio je nezamenjiv na poziciji libera, da bi igrom slučaja na trećoj utakmici u 20. minutu pri rezultatu 2:0 za Viljem doktor Borko Vukosav i trener golmana Krivokapić rekli Đoki da ubace i mene. On im je odgovorio da sam ja libero, rezerva Šauli, a oni su mu sugerisali da sam pravi “hrt” u veznom redu i da ne igram libera već pet godina, što je bilo istina. Đoko me je ubacio i od tada nisam izlazio iz ekipe. I tada sam, kad smo igrali protiv Zvezde i Partizana, čuvao Ramba Petkovića, Nebojšu Krupnikovića, Dragana Ćirića, Sašu Ćurčića... Bio sam štoper u veznom redu. Bilo mi je zanimljivo da sutradan otvorim novine i pogledam ocene. Oni dobiju 5, ja dobijem 5 - nit oni igraju, nit ja igram, ha, ­ha, ­ha­ - istakao je Dunđerski.

Najjači utisak na Dunđerskog u tom periodu od domaćih igrača ostavio je Dragan Ćirić.

- U tim duelima je bilo svega. Malo ga uštineš, malo povučeš dres, šorc. Nije bilo kamera toliko pa se moglo. Dragana Ćirića je najteže bilo čuvati zato što njega ništa nije interesovalo. On dođe na utakmicu, miran, staložen, odigra svoje, rola... Ne zna ni on gde će, a ne ti koji ga čuvaš. Sve su to bili veliki igrači koji su na kraju napravili i vrhunske karijere - naglasio je Dunđerski.

Keržakov

Cilj Subotičana u predstojećoj sezoni biće ulazak u plej-of Superlige. Zadatak da ostvari cilj preuzeo je novi trener, Rus Aleksandar Keržakov.

- Do Keržakova smo došli preko njegovih bivših saigrača i naših prijatelja koji žive u Srbiji. Predsednik Spartaka Nikola Simović sve je preuzeo na sebe, razgovarao je s njim. Pregovori su trajali mesec dana i na kraju je završen posao. Svi u klubu smo zadovoljni što je došao kod nas u klub - rekao je Dunđerski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.