Goran Drulić, legendarni napadač Crvene zvezde, za “Glas Srpske”: Rastuži me priča o povredama

Mladi Negotinac je 1992. godine došao u Ljutice Bogdana. Munjevito je napredovao i bilo je pitanje kada će biti priključen prvom timu. Pogotovo kada je kao prvi špic jedne od najtalentovanijih generacija omladinaca u istoriji “crveno-bijelih” postigao 51 gol. Bio je najveći klupski projekat, koji nije dotakao visine koje su mu predviđane. Veliku karijeru usporile su i uništile povrede koljena. Priznao je to u intervjuu za “Glas Srpske” nenadmašni strijelac.

- Igrali smo u La Linei prijateljsku utakmicu protiv Real Madrida. Imao sam taj duel sa Mičelom Salgadom. Napravio sam jednu fintu, nadmudrio ga, on me je pokosio i eto... Imao sam dosta pehova, operacija kolena... Tužan sam kad pričam o tome, mogao sam više da uživam u fudbalu - sa sjetom u glasu je rekao Drulić.

GLAS: Gdje je danas i šta radi Goran Drulić?

DRULIĆ: Godinu i po dana sam bio u Beogradu, rešavao sam PRO licencu. Završio sam to. Sad sam na relaciji Španija, tj. Saragosa - Beograd, radim sa napadačima u kadetskom uzrastu u Zvezdi. Nadam se da bih uskoro mogao preuzeti neki tim da vodim.

GLAS: Hoće li današnji klinci da uče?

DRULIĆ: Hoće da slušaju. Sve što su mene moji treneri učili pokušavam da prenesem na ove klince danas. Teže to ide, ali vremena se menjaju. Čudne su generacije. Brže dolaze do nečega za čim smo mi grizli. Srbija ima mnogo talenata, samo treba da se radi.

GLAS: Znaju li ti klinci uopšte ko im je trener?

DRULIĆ: Neki znaju posle guglanja, neki nemaju pojma. To su sve deca. Zanimljivo je to što im roditelji pričaju o meni, puštaju im moje golove i oni su oduševljeni.

GLAS: Kako su išli Vaši počeci, ko Vas je doveo u Crvenu zvezdu?

DRULIĆ: Toma Milićević me je doveo u Zvezdu. Posle sam imao tu čast da me trenira Vladimir Petrović Pižon, te Vojin Lazarević, koji mi je posle bio trener i u prvom timu Zvezde. U omladincima sam u jednoj sezoni dao 51 gol, ali imali smo fenomenalnu ekipu. Mislim da su svi ti momci iz te generacije bili profesionalci. Tu su bili Dejan Stanković, Nikola Lazetić, Marko Mitrović, Nenad Lalatović, Joca Veselinović... Ozbiljna ekipa.

GLAS: Sjećate li se debija u seniorskom timu “crveno-bijelih”?

DRULIĆ: Debitovao sam kao omladinac. Pižon je preuzeo prvi tim, imao je problem sa napadačima. Bio je tu samo Zoran Jovičić pa me je priključio prvom timu protiv Mladosti iz Lučana na “Marakani”. Ušao sam, odigrao 25 minuta, dao gol i asistirao za drugi u pobedi od 2:0.

GLAS: Išli ste na nekoliko pozajmica prije nego što ste se etablirali u prvom timu.

DRULIĆ: Kasnije je bila velika konkurencija u špicu pa smo odlučili da se vratim u omladinski pogon i završim tu sezonu sa vršnjacima i tražim najbolju soluciju povratka u prvi tim, kroz kaljenja. Hteo sam samo da igram. Pižon nas je sve skupio i rekao nam da je najmanji problem da ostanemo, ali konkurencija je jaka. Nisam imao dilemu. Prvo sam bio u Železniku, pa sam otišao u Voždovac i onda je Stane Karasi tražio da Lalatović i ja odemo sa njim u Kragujevac. On nam je rekao da razume šta je Zvezdino dete i da će raditi na tome da dobijemo šansu. Tako je i bilo. Stao je iza nas i kad nije išlo. Vratili smo mu to.

GLAS: Malo ljudi se sjeća da ste bili i na pozajmici u Barseloni B.

DRULIĆ: Bila je to neka “interrazmena” igrača. Oni su tražili neke igrače. Gledali su. Bili smo im zanimljivi Srđan Pecelj i ja. Miša Marinković je napravio taj plan. Otišli smo tamo, nažalost, ispali smo iz lige i kao stranci nismo mogli da igramo. Međutim, lepo iskustvo svakako. Trener u B timu Barse nam je bio Huande Ramos, a od igrača sa nama su bili Rufete, Đerar, Arnau, Pablo Sans, Ćavi Roka... Barsa je velika familija. Deca Barse se jako poštuju.

GLAS: Relativno rano ste dobili priliku da u Zvezdinom dresu osjetite “barut” evropskih mečeva. Pamti se dvomeč protiv Ekerena, pogotovo onaj kišni revanš u Beogradu, kada ste i Vi dobili šansu.

DRULIĆ: Bio sam pri prvom timu. Čekao sam šansu. Desio se taj peh na zagrevanju. Povredio se Jovičić, koji je bio izvrstan napadač. Kalio sam se uz njega i učio. Dobio sam šansu da startujem. Na glupost, neiskustvo sam dobio crveni karton, ali dobro, iz toga se i uči.

GLAS: Kakva je bila atmosfera među vama igračima, odnosi u tadašnjem timu Crvene zvezde?

DRULIĆ: Od sedam dana, šest smo provodili u karantinu. Bili smo sjajna ekipa, puno smo se družili. Imali smo tu sreću da je atmosfera bila dobra. Svi momci su bili sjajni. Velika familija.

GLAS: Navijači Crvene zvezde, oni nešto stariji, i dan-danas pamte čuveni tandem Drulić - (Mihajlo) Pjanović.

DRULIĆ: Meni je super bilo sa Pjanom. Pored toga što smo dobri drugari, imali smo sreću da zajedno igramo, uživamo. Svako je radio svoj deo posla, odrađivao zahteve koje smo imali od naših trenera. Volim da kažem da je naše bilo da trčimo i da radimo za Pjanu, a on će rešiti napred te situacije. Dosta smo trenirali, radili, tako da smo mogli igrati, što se kaže, i vezanih očiju. Sve što smo radili na treninzima rezultiralo je na utakmicama, ta naša saradnja.

GLAS: Odličnu saradnju na terenu u dresu Zvezde imali ste sa pokojnim Goranom Bunjevčevićem, nadavali ste se golova na njegove asistencije.

DRULIĆ: Mnogo ljudi me pitalo to. Međutim, njegovi pasovi i moje reakcije nakon njih, odnosno praćenje gde će lopta, sve to je rezultat velikog rada. Nije došlo to odjedanput. Posle je dolazilo samo od sebe. Stvarno smo voleli da radimo, verujte mi.

GLAS: Nikad niste krili da Vas je posebno na terenu oduševljavao Perica Ognjenović.

DRULIĆ: Napravićemo mi i špica nekog i sve, iako ni to nije lako, ali treba talenat. Ali to što je Perica imao, nažalost, to srpski fudbal više nema ni blizu. Mi se malo šalimo, kada Perica zalomi loptu, zalomi komplet zapadnu i istočnu tribinu. Nema toga više, takvih igrača. Ne znam do čega je to, da li je moderni fudbal ubio tu improvizaciju, slobodu kod nekih igrača, ne znam... Šteta je što nemamo više igrača koji potezom dižu masu.

GLAS: Igrali ste sa dvojicom bivših igrača Borca u Zvezdi, Darkom Ljubojevićem i Vinkom Marinovićem.

DRULIĆ: Marin je obeležio moju prvu godinu u Zvezdi. Njegova supruga i on su sjajni. Živeo je ulicu iznad mene. Svaki dan sam s njim išao na trening, on me je vozio, jer u početku nisam imao auto. Marin je super. Vidim da mu u Borcu lepo ide. Traži svoj put. Želim mu sve najljepše, da ima bar deset puta uspešniju trenersku karijeru od igračke.

GLAS: Danas je dosta stranaca u Crvenoj zvezdi, u Vaše vrijeme bila su tu dvojica Brazilaca, lijevi bek Adilson i napadač Vilijams.

DRULIĆ: Dobri su momci. Lepo su se uklopili, pogotovo Adilson. Pravio je razliku po levoj strani. Nama je tad bilo čudno da dođe stranac, imali smo mi dosta talentovanih momaka, nema to veze sa ovim vremenom.

GLAS: Kakav ste odnos imali sa igračima Partizana? Vodili ste prave “ratove” na terenu.

DRULIĆ: Nikad nismo imali problem da popijemo piće u gradu sa igračima Partizana, ali zato na terenu je pucalo. Nema drugarstva. Nikad se nismo vređali. Sve je bilo fajterski. Jaki su dueli bili, ali nikad nije niko išao nekoga da povredi. Sve je bilo čisto. Posle toga bilo je sjajno.

GLAS: Vaša generacija odigrala je nekoliko kultnih evropskih mečeva, prvi na pamet možda padaju okršaji protiv engleskog Lestera.

DRULIĆ: To su velike utakmice. Bilo je uživanje, zadovoljstvo. Nešto za poželeti. Sećam se svega. Nisu nam dali da igramo u Beogradu, igrali smo u Beču, veliku podršku smo imali. Navijači su nas nosili do pobede, prolaska dalje. Sećam se i gola Mileta Aćimovića u Engleskoj, ufff...

GLAS: Vas su praktično “prodali” mečevi, odnosno golovi protiv Selte.

DRULIĆ: Protiv Selte se namestilo sve da dam te golove. Kažu da su me iz Saragose pratili i pre tih utakmica. Svi smo igrali dobro, šteta što smo ispali, malo je tu bilo i neiskustva, malo su nam i navijači zamerili, ali dali smo sve od sebe. Za rivala smo imali ozbiljnu ekipu, koja je u tom trenutku imala 13, 14 reprezentativaca. Sve velika imena svetskog fudbala. Bili smo blizu, nismo uspeli, ali život ide dalje. Nismo imali ni sreće u žrebovima rada, uvek su nam “padali” teški rivali.

GLAS: U Saragosi su Vas povrede omele da ostavite dublji trag.

DRULIĆ: Desilo se to što se desilo i nazad nije moglo. Transfer jeste bio veliki, ali splet nesrećnih okolnosti sprečio me je da pokažem pravo lice. Prelepo mi je bilo. Grad je super. Ostao sam da živim tamo sa suprugom i dvoje dece.

GLAS: Nekoliko odličnih fudbalera bili su Vam saigrači u dresu Saragose, Savo Milošević, Slobodan Komljenović, Gabrijel Milito...

DRULIĆ: Savo i Sloba su sjajni momci, ozbiljni igrači. Bio je tu i David Vilja, isto jedan odličan fudbaler. Dobri smo prijatelji. Preozbiljnu karijeru je napravio. Gabi Milito je isto dobar igrač, u početku je imao malo problema sa kolenima, ali kada se oporavio, pokazao je kakav je igrač.

GLAS: Iz Saragose put Vas je vodio u belgijski Lokeren.

DRULIĆ: Bilo je to prelepo iskustvo. Bilo nas je dosta. Slavoljub Muslin je bio trener. Napravili smo ozbiljan uspeh, jednom smo bili treći. Šteta što nismo duže ostali na okupu, da je Muslin ostao, možda bismo se borili i za titulu.

GLAS: Kako je išlo dalje?

DRULIĆ: Prelepe dve i po godine sam proveo u Grčkoj, u OFI-ju sa Krita i Kavali. Posle sam u Španiji, sa tri od četiri različite ekipe za koje sam igrao, ušao u njihovu tu Drugu B ligu, koja je profesionalna. Prelepo iskustvo za kraj karijere. Uživao sam, nisam imao nijednu povredu. Bio sam spreman. Nije lagan fudbal, ali sve ekipe znaju lepo da igraju i prijalo mi je.

Dejo

GLAS: Jedno kratko vrijeme svlačionicu na “Marakani” dijelili ste sa Dejanom Savićevićem. Kakav je on utisak ostavio na Vas?

DRULIĆ: Dejo je veliki, veliki gospodin. Kao igrača neću uopšte da ga komentarišem, sramota bi bila da ga komentarišem kao igrača, ali ću uzeti sebi za pravo da kažem da je veličina kao čovek. Bio je fenomenalan prema nama. Pričao nam je dosta o svojim iskustvima, vodio nas je, tretirao kao svoju decu. Bio je pravi džek. Pričao nam je šta nas čeka u životu. Sve što je pričao, bar u mom slučaju, se potvrdilo kao tačno. Najviše se sećam da je pričao da, kad odemo “preko”, da je fudbal posao, da nigde nema drugarstva kao ovde kod nas. Tako je i bilo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.