Žarko Obradović: Obrazovanje treba da služi interesima privrede

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" ministar prosvjete i kulture Srbije Žarko Obradović.

- Kada su u pitanju udžbenici, tu postoje stalna pitanja i dileme o tome da li su preobimni. Mnogi predmeti i oblasti ipak zavise i od načina predavanja, od atmosfere između đaka i nastavnika, odnosno profesora i studenta - izjavio je Obradović.

* GLAS: Kakva je dosadašnja saradnja ministarstava prosvjete i kulture RS i Srbije, te koje su zajedničke aktivnosti planirane u idućem periodu?

OBRADOVIĆ: Saradnja RS i Srbije je veoma značajna i odlična. Ipak, treba da bude još bolja, tako da ćemo u idućem periodu formirati komisiju koja će imati zajedničke članove koji će raditi po određenim programima. Želimo da ta saradnja ima sveobuhvatan karakter, da podrazumeva razmenu nastavnika, profesora, studenata, đaka, obrazovno-vaspitnih institucija, udžbenika, studijskih programa, materijala, posebnih konferencija. Jednostavno, potrebno je da se zajedno informišemo o podizanju kvaliteta u obrazovanju i saradnji sa drugima, jer ovde je reč o regionalnoj saradnji i onome što ćemo zajedno raditi na prostoru Evrope, jer se sada stvara evropski prostor obrazovanja. Želim da se bolje upoznamo. Za mlade ljude to možda ne izgleda toliko važno, ali je dobro da znaju šta veže Republiku Srpsku i Srbiju, s obzirom na zajedničke korene i poreklo, te sve ono što čini naš identitet.

* GLAS: U Srbiji i RS postoji veliki broj talentovanih učenika i nadarenih studenata. Da li se poklanja dovoljno pažnje njihovom školovanju i stipendiranju?

OBRADOVIĆ: Prema Zakonu o osnovnom sistemu vaspitanja i obrazovanja mladi ljudi imaju određenu materijalnu nadoknadu, a postoji i Fond za mlade talente, gde oni koji odluče da studiraju mogu da dobiju stipendije za studiranje u zemljama Evrope. Nedostaje nam još uvek jedan elemenat, a to je kako da sutra mladima izađemo u susret da bi ostali da rade i žive u Srbiji. Objektivno to je veliki problem. Stvaramo kvalifikovanu radnu snagu, koja već sutra može da ode u neku drugu zemlju, zato što će joj tamo neko ponuditi bolje plate. Ovo je problem koji se ne može u potpunosti rešiti. Uvek je bilo određene vrste odlaska mladih, samo je poenta da država za one kadrove, koji će joj biti potrebni, nađe odgovarajući prostor i mesto.

* GLAS: Na koji način zadržati mlade ljude poslije školovanja u zemlji?

OBRADOVIĆ: Najvažnije je da se promoviše obrazovanje. Da mladi ljudi budu uvaženi, da znaju da ono što uče neko i poštuje. Da ih poštuje država, te da su poštovani i od svojih kolega, drugara, nastavnika. U društvu mora da se zna da je onaj ko uči isto tako kvalitetan kao i neki vrhunski sportista, jer je i on u učenju postigao neke vrhunske rezultate. Kvalitet mora uvek da bude u prvom planu.

* GLAS: Kakvi su udžbenici u školama u Srbiji i imaju li đaci problema sa preobimnim gradivom?

OBRADOVIĆ: Manje-više svi se žale na preobimne udžbenike. Oni treba da sadrže podatke i znanja koja ulaze u sklop standardnih znanja. Sve više je "više"! I to treba da se otkloni. Nastavnici treba da daju mogućnost deci koja žele i pokazuju talent za pojedine oblasti dopunske podatke i izvore, kako bi mogli da zadovolje svoju glad ili žeđ za znanjem. Kada su u pitanju udžbenici, tu postoje stalna pitanja i dileme o tome da li su preobimni. Mnogi predmeti i oblasti ipak zavise i od načina predavanja, od atmosfere između đaka i nastavnika, odnosno profesora i studenta. Nikad znanja nije dovoljno, ali je nesporno da se prema standardima znanja moraju upotpuniti i sami udžbenici. Obrazovanje u svakoj zemlji treba da služi isključivo interesima privrede i razvoja društva u celini, jer u suprotnom ostaje "negde između". Svaka zemlja treba da stvara kadrove koji će sutra ostati da rade u njoj, kao svršeni studenti ili doktoranti, a ne da odu u drugu zemlju i tamo prenose stečeno znanje.

* GLAS: Koji je cilj reforme obrazovanja u Srbiji?

OBRADOVIĆ: Reforma obrazovanja vodi ka unapređenju ekonomskog standarda građana. Cilj Ministarstva prosvete je donošenje dugoročne strategije obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Taj dokument biće pripremljen i usvojen do kraja iduće godine. Neophodno je povećati ulaganja u prosvetu. I mnogo bogatija društva od Srbije proteklih godina morala su da štede. Ipak, mi smo učinili sve da obezbedimo sredstva za unapređenje uslova obrazovanja.

* GLAS: Prema posljednjim rezultatima PISA testova, Srbija je zabilježila znatne pomake u znanju učenika u odnosu na 2006. godinu. Kakvo je uopšte znanje đaka na ovim prostorima?

OBRADOVIĆ: Srbija se po kvalitetu obrazovanja srednjoškolaca nalazi na 43 mestu od 72 zemlje koje su učestvovale u najnovijem PISA istraživanju, koje radi međunarodna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Mi smo zemlja koja je u čitalačkoj pismenosti povećala svoj rezultat za 41 poen, u funkcionalnoj oko 30, a u naučnoj i matematičkoj pismenosti po sedam poena. Stručnjaci OECD-a kažu da je Srbija prva zemlja koja je između dva ciklusa postigla ovoliki napredak. To ne znači da smo se mi mnogo pomerili na ovoj lestvici između 72 zemlje, ali ipak pokazuje da smo veoma dobre stvari uradili u prethodnom periodu i samim tim smo "uhvatili" dobre korene za ubuduće. Smanjujemo razliku između onih koji su ispred nas i približavamo se proseku OECD-a.

Bolonja

* GLAS: Kakvi su efekti i rezultati primjene Bolonjske deklaracije u Srbiji?

OBRADOVIĆ: Bolonja je proces stvaranja zajedničkih standarda. To je stvaranje uslova da i nastavnici i studenti mogu da idu sa jednog na drugi fakultet, a da znanje koje steknu mogu uvek da koriste, odnosno da naprave korak napred. Ipak, Bolonja je stvorila dosta objektivnih problema. Već dva puta smo zbog toga menjali zakon. Ali, menjali smo zakon da bismo stvorili uslove za veću prolaznost studenata. Studenti moraju da shvate da proces učenja sada podrazumeva njihovo celodnevno, višenedeljno i višemesečno, odnosno tokom cele godine, prisustvo na fakultetu i to ne samo tokom predavanja i tokom vežbi. Za tri godine primene Bolonje dobili smo ocenu 3,8, tako da smo negde na sredini zemalja u Evropi. Iako je ovo odličan rezultat, mi hoćemo da budemo još bolji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.