Verica Barać: Političari i tajkuni svoje interese pretaču u zakone

Rekla je to u intervju za "Glas Srpske" predsjednik Savjeta za borbu protiv korupcije Srbije Verica Barać.

* GLAS: Uputili ste Vladi Srbije Izvještaj Savjeta za borbu protiv korupcije, čiji je ukratko zaključak da monopolisti prijete i podmićuju. Ko su najveći monopolisti u Srbiji i kako podmićuju?

BARAĆ: Izveštaj koji smo dostavili Vladi bavi se pre svega osnovnim problemima zbog kojih se danas nalazimo u situaciji da je antimonopolsko telo radilo četiri godine, a da monopoli i dalje postoje kao da telo nije radilo. Nikada mu nisu data valjana ovlašćenja, odnosno Komisija nikada nije imala pravo da izriče novčane kazne i da naredi prodaju akcija ili podelu preduzeća u kojima je došlo do nedozvoljene koncentracije. Zato smo došli u situaciju da je Komisija četiri godine radila vrlo dobro, što se može zaključiti po rešenjima koja je donosila, a da su istovremeno monopoli opstali, jer uživaju zaštitu vlasti. Rešenja Komisije se ne izvršavaju, protiv njih su pokrenuti upravni sporovi koji još uvek traju, dok u međuvremenu monopoli opstaju. Na samom početku svog rada oni su, na primer, doneli rešenje da je "Delta" preuzimanjem akcija "C marketa" ušla u nedozvoljenu koncentraciju i stekla monopolski položaj na maloprodajnom tržištu Beograda. Preuzimanje akcija nije moglo da se realizuje bez odobrenja Komisije, međutim, ono je ipak realizovano i "Delta" je uspostavila monopol. Rešenje Komisije je konačno, ali ne može da se izvrši, jer se protiv njega još uvek vodi upravni spor, tako da je "Delta" već četiri godine monopolista na beogradskom maloprodajnom tržištu uprkos rešenju Komisije, i za to ne trpi nikakve sankcije.

* GLAS: Ranije ste govorili da postoji političko-tajkunska sprega u čijim je rukama sve u Srbiji i iz koje obje strane iznose korist. Ko konkretno čini tu spregu i šta drže pod kontrolom?

BARAĆ: Suština problema korupcije u Srbiji je da je ona sistemska i da počiva na sprezi političkih struktura, krupnog kapitala i delova sveta kriminala. Na toj sprezi počiva vlast. Tako se finansiraju političke stranke, i tako krupni kapital ostvaruje svoj uticaj na parlament i na Vladu. Njihovi neformalni dogovori i interesi pretaču se u zakone, podzakonska akta, odluke Vlade, u kreiranje institucija... Taj problem je nasleđen, ali se vrlo malo uradilo na njegovom suzbijanju, tako da je ova sprega sve jača. Jedino što je konstantno od 2000. godine jeste jačanje tog trougla koji je nasleđen, s tim što su demokratske stranke počele da stvaraju odnose sa krupnim kapitalom i pre promena, dok su još bile u opoziciji, i to kontinuirano utiče na sve privredne i političke tokove u Srbiji. U brojnim fenomenima sistemske korupcije koje je Savet analizirao mogli smo da uočimo da problem počne tokom mandata jedne vlade, jedne koalicije, a sledeće dve ili tri vlade nastave da rade isto što i prethodna. Nema odgovornosti, čak ni kada oni koji su napravili problem siđu sa vlasti, jer jedino što je konstanta to je uticaj krupnog kapitala na vlast. Preuzimanje "C marketa" se desilo 2005. godine, a nezakonitosti koje su tada počinjene još traju. Niti se postavlja pitanje odgovornosti, niti su sledeće vlade makar učinile nešto da naprave diskontinuitet i uspostave zakonito stanje. Vlada se promenila, koalicija se promenila, ali centar moći koji upravlja Srbijom sve vreme je isti.

* GLAS: Kako funkcioniše sprega političkih partija sa krupnim kapitalom?

BARAĆ: Političke partije finansiraju se potpuno netransparentno i nekontrolisano. Zakon o finansiranju stranaka nije uspostavio nikakvu kontrolu, a kako se stranke zaista finansiraju možemo da zaključimo iz velikih afera, u kojima se jasno vidi koji moćnici preko kojih političkih aktera ostvaruju svoje interese. Šefovi stranaka otvoreno govore da neće da otkriju ko ih finansira da ne bi ugrozili svoje finansijere, dakle sami priznaju da su njihovi izveštaji o finansiranju lažirani.

* GLAS: Kako komentarišete to što država odbija pet miliona evra koje je Stanko Subotić ponudio da se brani sa slobode. Da li je i to urađeno sa nekim interesom?

BARAĆ: To jeste vrlo zanimljiv fenomen. Interes tužilaštva i suda jeste da im okrivljeni i osumnjičeni budu dostupni, jer tek onda imaju mogućnosti za potpun krivični postupak. Za tužioca je naročito bitno to što će osumnjičeni braneći sebe dati brojne važne informacije, tako da je neshvatljiva odluka da se ne prihvati Subotićevo ponuđeno jemstvo. U slučaju Subotića se možda radi o ozbiljnom kršenju ljudskih prava, jer nije jasno zašto to njemu nije dozvoljeno. Ovo je posebno važno jer se radi o slučaju za koji čitava javnost zna da u takve poslove, kao što je šverc duvana, nije mogao biti uključen samo jedan čovek, već se to radilo u dosluhu sa državnim organima i u organizaciji tajnih službi, koje ove poslove nisu obavljale direktno, već preko određenih ljudi. Švercom cigareta su se bavili mnogi drugi pojedinci koji danas ne samo da nisu na poternici, već se nazivaju "poslovnom javnošću" i savetuju Vladu kako da izađe iz krize. Zato bi za tužilaštvo moralo biti interesantno da mu svi osumnjičeni budu dostupni i da Srbija konačno sazna istinu o tokovima novca iz Miloševićevog vremena. Ta istina se, međutim, neće saznati ako se postupak bude vodio selektivno, samo protiv određenih ljudi. Isti smo videli i kod "C marketa" - četiri čoveka su zaključila tajni kartelski sporazum, samo Slobodan Radulović se našao na optužnici, Milan Beko pozvan je kao svedok, a ostala dvojica, Danko Đunić i Miroslav Mišković kao da u tome nisu ni učestvovali. Ko pravi takvu selekciju?

* GLAS: Postoje primjeri privatizacije kroz koje se godinama provlači korupcija, npr "Novosti". Vlasti su se smjenjivale, a uvijek ste ukazivali na to da se radi nezakonito. Koji su tu interesi države i mislite li da su se svi "ugradili" u taj proces?

BARAĆ: Jasno je da je čitav postupak još od devedesetih godina bio potpuno nezakonit i da je rađen za određenu grupu ljudi. Akcije su 2006. godine kupile tri firme Milana Beka, što je još onda bilo poznato široj javnosti, jedino ih Komisija za hartije od vrednosti nije prepoznala kao povezana lica, zato što nije bilo moguće sprovesti postupak preuzimanja, jer se akcije pre toga nisu tri meseca kotirale na berzi. Jedino je bilo moguće da tri odvojene firme kupe akcije na berzi, što je i realizovano u dogovoru sa Manojlom Vukotićem i Predragom Bubalom. Tada su svi iole ozbiljni mediji u Srbiji objavili da su Mišković i Beko kupili "Novosti", ali je Komisija za hartije od vrednosti ipak prihvatila da se radi o tri različite firme. U dopisima koje su nama dostavili oni i danas tvrde isto, iako ih je i sam Beko nedavno demantovao izjavivši da je on vlasnik firmi koje su kupovale akcije "Novosti". To pokazuje da naše institucije ne rade po zakonu, već po nalogu tajkuna, i ono što je problem jeste to što za ovakve postupke ne odgovaraju.

* GLAS: Savjet je podnio krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog nezakonite privatizacije "Luke Beograd". Protiv koga su prijave podnesene i da li je tačno da su među njima Beko, Bubalo i Koštunica?

BARAĆ: Sadašnji vlasnici "Luke" su, uz podršku državnih organa, 2005. godine u potpuno nezakonitom postupku realizovali preuzimanje akcija ovog preduzeća. U krivičnoj prijavi koju smo podneli protiv 17 osoba, Milana Beka smo označili kao vođu te kriminalne grupe, ali naš akcenat je pre svega na državnim organima koji su u tome učestvovali - Komisija za hartije od vrednosti, Akcijski fond i ministar privrede Predrag Bubalo. Osim njih, krivičnom prijavom su takođe obuhvaćeni i oni koji su rukovodili preduzećem i bili dužni da zaštite interese akcionara. Državne institucije bile su dužne da rade po zakonu, ministar je bio dužan da zaštiti državni interes. Međutim, to se nije desilo, akcije su prodate po ceni višestruko nižoj od realne. Oko hiljadu akcionara je pre tri godine podnelo krivičnu prijavu i tužbu za naknadu štete, međutim do sada nijedna procesna radnja nije preduzeta.

* GLAS: Kako prolaze oni investitori koji pokušavaju da rade po zakonu?

BARAĆ: Dešava se da dobiju sve potrebne saglasnosti za investiranje i da uplate novac, ali da zbog nečijeg interesa na kraju budu onemogućeni da rade, kao na primer investicioni fond BRIF i vlasnici "Tehnohemije" koji su investirali na području "Luke Beograd" i sukobili se sa interesom njenih vlasnika. To je ogroman problem u Srbiji i on se najjasnije mogao videti kad je "Danon" 2004. godine onemogućen da kupi akcije "Knjaz Miloša". Najveći problem je što se u svim ovim slučajevima zahtevi investitora ne rešavaju. Oni ili odustanu od svojih zahteva, ili tuže Srbiju pred međunarodnim arbitražama. Država u ovim sporovima gubi velike sume novca, kao što se to recimo desilo u sporu sa kompanijom "Uninjorld", ali se to skriva od javnosti.

* GLAS: U Hrvatskoj je nedavno uhapšen bivši premijer Ivo Sanader zbog korupcionaških afera, na koje je država konačno odlučila da stavi tačku. Tu je upravo otkrivena ta sprega politike i tajkuna. Da li je tako nešto na pomolu i u Srbiji?

BARAĆ: Bilo bi jako dobro da se ta priča otvori i u Srbiji, jer su sumnjivi poslovi koji su realizovani preko Hipo banke u Srbiji i Hrvatskoj veoma povezani. Problem je što oni idu do samih vrhova vlasti, što znači da će se teško otvoriti. U Srbiji još niko ko je bio na najvišim lestvicama vlasti nije odgovarao za zloupotrebe. Ako bi se sporni poslovi sa Hipo bankom otvorili i u Srbiji, to bi zaista moglo da znači početak ozbiljne borbe protiv korupcije.

"Telekom"

* GLAS: Šta će za Srbiju značiti ako dođe do prodaje "Telekoma", što je u ovom momentu evidentno?

Ako dođe do prodaje "Telekoma" to će biti još jedan štetan posao za državu, iz tri osnovna razloga. Prvi se odnosi na netransparentnost postupka prodaje i nepoštovanje procedure. "Telekom" je morao biti prodat po Zakonu o privatizaciji, jer je njime regulisana prodaja društvene i državne imovine, a u slučaju "Telekoma" radi se o državnom kapitalu. Drugi važan razlog je to što se prodaje telekomunikaciona infrastruktura, koja nije u prometu. To će biti ništav pravni posao. Vlada sada može nasilno da proda nešto što nije u prometu, to je i ranije činila, recimo u slučaju NIS-a, ali sam sigurna da će se naći način da se poništi prodaja infrastrukture. Treće, čak i da je čitav postupak prodaje sproveden po zakonu, a nije, tako vredna imovina se ne prodaje u vreme ekonomske krize, u uslovima kada se ne može postići dobra cena. Naravno, potpuno je jasno da se "Telekom" prodaje samo zbog izbora. Zbog toga brojni valjani argumenti koje iznosi stručna javnost ostaju bez odgovora vlasti. Ovo što radi Vlada nije po evropskim standardima. Mi smo godinama gradili "Telekom" kao lidera u regionu, zbog toga smo kupili "Telekom Srpske" i otvorili operatera u Crnoj Gori, uzimali smo kredite da bismo sproveli takvu strategiju. Strategija sada nije promenjena, nego je Vlada jednostavno odlučila da proda nešto što je godinama stvarano, iz razloga koji su očigledno partijski, a ne državni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.