Srđan Srećković: Unapređivanje regionalne saradnje prioritet

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković.

- Sa druge strane komplikovana je i pozicija Srbije. Svojom politikom šaljemo poruku međunarodnoj zajednici da smo se suštinski promenili i da smo faktor stabilnosti, a pri tome imamo i želju i ustavnu obavezu da podržimo naše sunarodnike u ostvarivanju njihovih međunarodnim standardima zagarantovanih prava i da pri tome unapredimo dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju - rekao je Srećković.

* GLAS: Šta Ministarstvo za dijasporu čini da se Srbi povežu sa maticom i s kojim dijelom dijaspore najuspješnije sarađujete?

SREĆKOVIĆ: Ministarstvo je, pre svega, nastojalo i obezbedilo osnovne institucionalne preduslove za stvaranje prostora za postepeno ujedinjavanje dijaspore, ma gde živela. Dva značajnija primera u tom smislu su nedavno usvojeni Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, kao i ne tako davno usvojeni Zakon o državljanstvu. Što se tiče najuspešnije saradnje sa pojedinim delovima dijaspore, teško je i nepopularno da se odgovori, zbog naše poznate osetljivosti na rangiranje, davanje prioriteta. Ipak, kao primer navešću saradnju sa Srbima u regionu koji nisu dijaspora već autohton narod u zemljama gde žive, kao i saradnju sa dijasporom u zapadnoevropskim zemljama.

* GLAS: Kakav je položaj Srba u zemljama regiona, odnosno gdje je Srbima najpotrebnija pomoć?

SREĆKOVIĆ: Ukratko, mnoga goruća pitanja koja se odnose na ukupan položaj Srba u susednim zemljama nisu ni izdaleka rešena. Dodatno ih komplikuje specifična pozicija Srbije u međunarodnim odnosima. Stoga nam predstoji uporan i dugotrajan rad da taj položaj dovedemo na prihvatljiv nivo i obezbedimo da se potpisani međudržavni sporazumi sa zemljama u regionu i zakoni susednih zemalja koji se odnose na Srbe poštuju i u praksi. Ovde prvenstveno mislim na praksu u Albaniji, Hrvatskoj i Federaciji BiH.

* GLAS: Da li ste pomagali Srbima u Hrvatskoj u rješavanju određenih problema?

SREĆKOVIĆ: U neposrednim kontaktima sa srpskim asocijacijama u Hrvatskoj pokušavamo da pružimo pomoć u rešavanju gorućih problema, a najveći su bezbednosno-egzistencijalni, statusni, materijalni, imovinski i obrazovni. Konkretno, u saradnji sa nadležnim organima Srbije i Hrvatske, pre svega, u okviru Međuvladinog mešovitog odbora za manjine. Insistiramo na poštivanju preuzetih obaveza iz Sporazuma o normalizaciji odnosa između SRJ i Hrvatske iz 1996. godine, Bečkog sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine, posebno Aneksa "G" i Sarajevske deklaracije iz 2005. godine. Posebno insistiramo na poštovanju Zakona o pravima nacionalnih manjina koji Srbima u Hrvatskoj obezbeđuje pravo na kulturnu autonomiju i zaštitu identiteta.

* GLAS: Kakva je Vaša saradnja sa Srbima iz Republike Srpske, planiraju li se konkretni projekti?

SREĆKOVIĆ: Saradnja sa Republikom Srpskom je veoma uspešna i odvija se na svim nivoima, a u skladu sa Međudržavnim sporazumom o specijalnim odnosima između Srbije i Republike Srpske. Naša aktivnost odnosi se na povezivanje i saradnju između gradova, opština, mesnih zajednica dok je privredna saradnja više stvar odnosa neposrednih privrednih subjekata, ali i drugih nadležnih državnih resora.

* GLAS: Nedavno je formiran Savjet za pomoć Srbima u regionu. Koliki je njegov budžet za ovu godinu i kako teče ostvarivanje komunikacije sa predstavnicima dijaspore u regionu?

SREĆKOVIĆ: U sastav Saveta za odnose sa Srbima u regionu, kojem predsedava predsednik Srbije Boris Tadić, ušli su i nosioci najviših funkcija u našoj državi, ministri, predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, crkve, javnog servisa i drugi. Sada će sva ministarstva, kao i Izvršno veće pokrajine Vojvodine i druge institucije države Srbije koje su do sada finansijski pomagale i pomažu aktivnosti organizacija Srba u regionu, u skladu sa odlukama Saveta za odnose sa Srbima u regionu, finansirati pojedine projekte i akcije Srba u zemljama regiona. Budžet Saveta faktički će činiti delovi budžeta desetak srpskih institucija, namenjenih za aktivnosti Srba u regionu. Veoma je važno reći da će i osnivanjem budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, kako je predviđeno Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, uz budžetska, ali i donatorska sredstva, biti olakšano finansiranje učenja srpskog jezika i projekata za čuvanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, organizovanje tradicionalnih konferencija našeg naroda van granica Srbije s ciljem sprečavanja asimilacije. Ovaj savet doživljavam kao telo koje daje strateške smernice i koordinira rad svih državnih organa koji u manjoj ili većoj meri učestvuju u sprovođenju politike prema Srbima u regionu. Veoma je važno i to što je na čelu Saveta predsednik Boris Tadić koji će snagom svog ličnog autoriteta i funkcije prvog čoveka naše države pojačati političku težinu Saveta. Time ćemo poslati jasnu poruku koliko su nam ova pitanja važna.

* GLAS: Šta Savjet konkretno čini u očuvanju nacionalnog identiteta Srba u dijaspori?

SREĆKOVIĆ: Imajući u vidu dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjih dvadesetak godina svima je jasno da je položaj Srba u regionu veoma specifičan i težak. Sa druge strane, komplikovana je i pozicija države Srbije. Svojom politikom šaljemo poruku međunarodnoj zajednici da smo se suštinski promenili i da smo faktor stabilnosti, a pri tome imamo i želju i ustavnu obavezu da podržimo naše sunarodnike u ostvarivanju njihovih, međunarodnim standardima, zagarantovanih prava i da pri tome unapredimo dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. Svima nam je poznata činjenica da mnoga goruća pitanja, koja se odnose na ukupan položaj Srba u susednim zemljama, nisu ni izdaleka rešena. Stoga nam predstoji uporan i dugotrajan rad da ovaj položaj dovedemo na prihvatljiv nivo. Sama činjenica da je osnovan Savet za Srbe u regionu, da je donet prvi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, je snažna i ohrabrujuća poruka za naše sunarodnike u susednim zemljama. Devedesetih oni su bili žrtve pogrešne politike odlazećeg ideološkog poretka i po nas nepovoljnih međunarodnih okolnosti, a posle demokratskih promena osećali su se pomalo zaboravljenim jer je posrnula Srbija po prirodi stvari morala da bude okrenuta gotovo isključivo sama sebi. Poslednjih godina vidna je promena nabolje i zato su očekivanja naših sunarodnika od nas velika, a rezultati rada Saveta izuzetno značajni za njihovu egzistenciju i buduće ekonomske, političke i kulturne odnose sa Srbijom.

Srpski jezik

* GLAS: Gdje su prava Srba na maternji jezik i nacionalni identitet najviše ugrožena, u kojem dijelu regiona? Kako rješavate takva pitanja?

SREĆKOVIĆ: Problemi su po pojedinim zemljama različiti u zavisnosti od organizovanosti, materijalnih i kadrovskih mogućnosti srpskih asocijacija i razumevanja nadležnih organa zemlje u kojoj žive autohtoni Srbi.

Teško je reći gde su jezik i identitet najviše ugroženi, ali kao primer ističemo položaj i identitet u Albaniji, gde se naš narod nacionalno ignoriše od strane Albanije uprkos potpisanoj Evropskoj konvenciji o ljudskim i manjinskim pravima. Nažalost, u najnovije vreme, donošenjem novog Ustava u Crnoj Gori, srpski jezik gubi status službenog jezika i dobija status jezika u službenoj upotrebi, i pored toga što se na poslednjem popisu 2003. godine 64 odsto ukupne populacije izjasnilo da govori srpskim jezikom. Tim činom srpski narod gubi status istorijske konstitutivnosti.

Poboljšanje odnosa

* GLAS: Da li će se kroz rad Savjeta poboljšati odnosi Srbije sa susjednim zemljama u regionu, posebno sa Hrvatskom.

SREĆKOVIĆ: Verujem u poboljšanje odnosa sa svim našim susedima i kroz rad ovog Saveta, Ministarstva za dijasporu na čijem sam čelu, ali i svih drugih institucija države Srbije i nadležnih institucija svih naših suseda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.