Srđan Srećković: Srpska spoljnopolitički prioritet Srbije

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković.

- Uz zalaganje za dosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, neophodno je pomoći i podstaći napredak Republike Srpske i njenih institucija. Država Srbija, preko Ministarstva spoljnih poslova, na svaki način diplomatski podržava napore za opstanak RS - istakao je Srećković.

Dodao je da je ključni cilj ostvarivanje liderske pozicije Srbije u regionu i maksimalni stepen zaštite prava pripadnika srpskog naroda uz aktivnu politiku razvoja dobrosusedskih odnosa.

- To podrazumeva uspostavljanje trajnog položaja Republike Srpske i srpskog naroda u BiH - istakao je Srećković.

* GLAS: Koje su najznačajnije oblasti saradnje i djelovanja Srbije prema dijaspori?

SREĆKOVIĆ: Jedno od važnih oblasti saradnje Srbije i dijaspore je insistiranje na boljem pravnom regulisanju statusa našeg naroda u zemljama prijema, odnosno potpisivanju bilateralnih sporazuma u nekim oblastima od značaja za standard i status naših iseljenika. Druga važna oblast rada sa dijasporom je jačanje dopunske nastave na srpskom jeziku radi očuvanja kulturnog i duhovnog identiteta. Očuvanje tradicionalnih kulturnih vrednosti otežano je u postojećim uslovima, jer pripadnicima naše dijaspore nije lako da očuvaju svoj kulturni i duhovni identitet, a zapažanja dijaspore su da bi i organizovanje nastave na srpskom jeziku za decu naših iseljenika moglo da bude kvalitetnije. Veoma značajan vid očuvanja identiteta i prenošenja na nove generacije jeste upravo organizovanje škola srpskog jezika za decu naših migranata i snabdevanje kvalitetnim udžbenicima. Saradnja sa dijasporom se ogleda i kroz formiranje poslovnih i akademskih foruma i elektronsko umrežavanje. Srbija sada ima jasnu i koherentnu strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i institucionalni okvir koji dosledno sprovodi novu, na partnerskim odnosima zasnovanu, politike prema dijaspori. Ministarstvo upravo privodi kraju rad na izradi strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koju će na jesen usvojiti Vlada Srbije. Strategija određuje ulogu Srbije prema njenom višemilionskom rasejanju i Srbima u regionu, zatim moguću ulogu dijaspore prema i u našem društvu, kao i stvaranje, odnosno razvijanje partnerskog odnosa na svim nivoima. Strategija treba da doprinese unapređenju položaja dijaspore, aktivnijoj ulozi dijaspore u našem društvu, edukaciji i razvijanju svesti kod dijaspore o potrebi očuvanju nacionalnog identiteta naših ljudi u dijaspori. Po ovoj prvoj nacionalnoj Strategiji o dijaspori i Srbima u regionu odredili smo tri naša strateška cilja.

* GLAS: Koliko Srbija godišnje izdvoji novca za rad Vašeg ministarstva i za šta je, konkretno, namijenjen novac iz Fonda za dijasporu i Srbe u regionu?

SREĆKOVIĆ: Sredstva koja su Zakonom o budžetu opredeljena za rad Ministarstva za dijasporu, a koja iznose nešto više od 215 miliona dinara, nisu dovoljna za sve one aktivnosti koje bismo želeli da sprovodimo. Naravno da smo se zbog svetske ekonomske krize i mera koje je naša vlada preduzela da se ta kriza prevaziđe kod nas i mi kao ministarstvo uklopili i sa opredeljenim sredstvima maksimalno podržavamo organizacije naše dijaspore i ostvarujemo projekte koje smo pripremili. Planirana sredstva iz novoformiranog Fonda za Srbe u regionu biće korišćena za podršku učenja, čuvanja i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kroz podršku svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, obezbeđivanje udžbenika i drugog didaktičkog materijala, obezbeđivanje naknada za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma. Sredstva su namenjena i za podršku projektima koji svojim kvalitetom doprinose jačanju veza matične države i dijaspore i za podršku najznačajnijim manifestacijama u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma i manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva, kao i podršci elektronskih medija u dijaspori i organizovanja tradicionalnih konferencija i manifestacija i za druge namene u skladu sa zakonom o dijaspori i Srbima u regionu.

* GLAS: Rekli ste da je Srpska najbliži partner i saveznik Srbije, da će uvijek u Srbiji imati zaštitu i podršku, kao što će i Srbija imati uvijek partnera i saveznika u Srpskoj. Kako će se to konkretno ogledati u vašim djelovanja prema Srpskoj?

SREĆKOVIĆ: Odnos Srba koji žive u BiH i Republici Srpskoj prema Republici Srbiji, matici srpskog naroda, je izuzetno pozitivan, odnosno, najbolji moguć. Srbija i Republika Srpska su 2001. godine potpisale Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, koji daje izuzetne mogućnosti saradnje u svim oblastima života i prakse. Republika Srpska predstavlja najvažniju oblast interesa i jedan od državnih i nacionalnih spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije. Više od polovine srpskog stanovništva u regionu, izvan granica Srbije, živi u Republici Srpskoj, a građani Srbije poreklom iz Republike Srpske broje stotine hiljada. Uz zalaganje za dosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, neophodno je pomoći i podstaći napredak Republike Srpske i njenih institucija. Država Srbija, preko Ministarstva spoljnih poslova, na svaki način diplomatski podržava napore za opstanak RS. Neophodno je da nadležna ministarstva omoguće da svi građani RS koji to žele dobiju i srpsko državljanstvo. U idućem periodu trudićemo se da podstičemo ulaganja u oblastima Republike Srpske, posebno u zonama sa malim priraštajem (Hercegovina, Podrinje, Manjača) i zonama od velikog strateškog značaja (Brčko, Posavina, dolina Une). Saradnja se unapređuje u prosveti i u kulturnoj politici.

* GLAS: Sa kojim zemljama u regionu imate najbolju saradnju i u kojoj je, osim BiH, najviše Srba?

SREĆKOVIĆ: Mi sarađujemo sa srpskim organizacijama u zemljama regiona. Rumunija kao država je na najbolji način postavila sistem podrške manjinskim zajednicama, tako da je Savez Srba u Rumuniji, kao krovna organizacija našeg naroda u toj zemlji, mogu slobodno reći, najorganizovanija naša asocijacija u regionu. Strategija državne politike prema srpskom narodu u regionu mora biti sprovođena u kontinuitetu, sredstvima koja odgovaraju mogućnostima države i saobražena praksi razvijenih država i suseda. Takođe, politika Srbije prema srpskom narodu u regionu mora biti jedan od osnovnih stubova naše spoljne i značajan segment prosvetne i kulturne politike. Ključni cilj je ostvarivanje liderske pozicije Srbije u regionu i maksimalni stepen zaštite prava pripadnika srpskog naroda uz aktivnu politiku razvoja dobrosusedskih odnosa. To podrazumeva uspostavljanje trajnog položaja Republike Srpske i srpskog naroda u BiH, status konstitutivnosti za srpski narod u Crnoj Gori i Hrvatskoj, status za srpski narod u Sloveniji i Albaniji, kao i značajno poboljšanje političkog, ekonomskog, verskog i kulturnog statusa srpskog naroda u ostalim državama. Srbija je obavezana svojim ustavom da nastupi kao zaštitnica kolektivnih političkih prava srpskog naroda u regionu. Pored toga, ona bi trebalo da, radi očuvanja stanovništva i održanja stabilnosti unutar svojih granica i jedinstva u regionu, ulaže izvesna sredstva u političke, ekonomske i prosvetno-kulturne programe posvećene srpskom narodu u regionu. Od država u kojima srpski narod živi potrebno je zahtevati da izvrše sve ranije prihvaćene obaveze, kao i da uravnoteže svoja finansijska izdvajanja za srpsku zajednicu sa davanjima koja Srbija izdvaja za nacionalne manjine koje žive u njenim granicama. Srba u Albaniji ima oko 30.000, u Sloveniji preko 60.000, u Hrvatskoj više od 200.000, U Rumuniji oko 25.000, u Mađarskoj oko 8.000, u Makedoniji oko 40.000, u Crnoj Gori oko 200.000...

Investicije

* GLAS: Koliko su iznosili novčani prilivi kroz investicije iz dijaspore u Srbiju prethodnih godina?

SREĆKOVIĆ: Ekonomski potencijal dijaspore  nesumnjivo je veliki, o čemu svedoči i procena Svetske banke da su devizne doznake srpske dijaspore u 2008. godini iznosile 5,1 milijardu dolara što je 14 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije od 2004. do 2008. godine ukupan priliv od doznaka iznosio je 15,8 milijardi američkih dolara ili 12 milijardi evra. Prema podacima Centara za dijasporu pri Regionalnim privrednim komorama i Kancelarijama za dijasporu koje rade u okviru lokalnih samouprava od 2000. godine do danas naša dijaspora je direktno investirala više od 500 miliona evra, što je, ukoliko izuzmemo prihode od privatizacije, na nivou zbira svih ostalih stranih direktnih investicija zajedno. Ovim ulaganjima omogućeno je da više od 20.000 ljudi radi u malim i srednjim preduzećima koja su otvorena od strane naše dijaspore. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.