Srbi čeznu za plemićkim poreklom
Imati "plave krvi" sve češći je trend među Srbima. Zbog prestiža ili želje da se bude važan, tek lako vam se može desiti da čujete nekoga kako u opuštenom razgovoru, uz čašicu, kreće u priču o slavnom pretku.
Srbi danas, kako objašnjava u razgovoru za "Glas Srpske" savetnik u Muzeju istorije Srbije Nebojša Damnjanović, sve češće korene "pronalaze" u rođačkim vezama sa dinastijama Obrenović i Karađorđević, a ima i onih koji u novoj pomodnosti idu do druge polovine 14. veka Hrebeljanovića i hrabrih Obilića, pa neretko Nemanjića i Mrnjavčevića... Tome su vični Dinarci od zapadne Srbije do Like, mada u geneologiji najdalje idu Hercegovci i Crnogorci, koji sebe povezuju čak sa kraljem Milutinom i carom Dušanom.
Ovaj istoričar kaže da su tvrdnje ljudi kako imaju daleke i slavne pretke samo priče, jer sa manjom ili većom sigurnošću ljudi sa naših prostora mogu unazad zaći do 18, a ređe do 17. veka.
- Dolazak Turaka na Balkan je razorio srednjevekovno društvo. To je i vreme kada se stanovništvo, bežeći od Turaka, neretko selilo, a mešanjem sa strancima naši preci su se brzo pretapali jezički, verski, kulturološki. U tom metežu su nestale mnoge poznate porodice. Zato, kad god čujete da se neko povezuje sa srednjevekovnim plemstvom, znajte da je to iskonstruisao – otkriva nam vrsni poznavalac istorije Balkana zašto Srbi, u svojim rodoslovima ne mogu, kako to neretko čine, da sežu mnogo daleko.
Prema njegovim rečima, nekima, očito nisu dovoljni njihovi koreni starosti dva veka, a ni naročito prestižni, pa bi da idu u još dublju prošlost i obavezno "pronađu" rođačku vezu sa znamenitim istorijskim ličnostima.
Izmišljenom ili stvarnom slavnom prošlošću roda, objašnjava Damnjanović, hvale se oni koji ne mogu sobom, svojim delima i životom.
- Kada se tome doda i nizak stepen obrazovanja nacije i nepoznavanje i tuđe i svoje istorije, nekoga ko se hvali korenima srednjevekovnih srpskih vladara lako mogu da preporuče te izmišljene priče – govori vrsni poznavalac prilika naših prostora o razlozima kićenja slavnom lozom.
Ali razloga zbog kojih se posegne za znamenitim precima ima još.
- Želja da bolja budućnost počiva na ulepšanoj prošlosti ili ako neka ličnost nema čime drugim da se pohvali u društvu – navodi.
Na naše pitanje zašto baš Hercegovci i Crnogorci idu najdalje u priči o jakom rodoslovu, on odgovara da ljudi iz tih krajeva, inače, izuzetno drže do porekla i ističu ga, ponekad i preko mere ukusa. Pokazuje se da svoje poreklo neretko i izmišljaju.
Brđani naših prostora su bili poznati po maštovitosti i slobodnom vremenu.
- Pošto su živeli prilično izolovano, da bi sebi dali na važnosti koristili su se maštom tipa, važni smo ili smo bar nekada bili važni i to je posledica cvetanja geneološke mašte, taj prastari ljudski poriv da ako u nekom vremenu živiš slavno, stvaraš mit o prošlosti i zlatnom vremenu. A onda, ljudi su u crkvi čuli da je nekad postojalo srpsko carstvo i tako lako kreće priča kako su svi oni nekada bili plemići – priča Damnjanović.
Kada je reč o prošlosti Srba sa teritorije BiH, ona ukazuje na to da bi oni koji su se selili na zapadne rubove, Liku i tadašnju oblast hrvatske vojne granice, mogli da se o precima obaveste ponekad i do tri veka unazad.
- Recimo srpski rod Rajačića je poreklom iz Bosne u 17. veku je otišao u Liku i od njih potiče karlovački mitropolit i patrijarh Rajačić, poznat iz 19. veka po presudnom uticaju na proglašenje srpske Vojvodine - priča on.
Među današnjim generacijama koje se hvale biografijom nađu se skromniji, kojima je dovoljno građansko poreklo.
- Ne iznenađujte se ako čujete nekog da mu je prabaka svirala klavir u 19. veku. Čak bila dvorska dama. Ili, čukundeda ugledni trgovac, sa prijateljima u evropskim prestonicama. To već nije nešto što odmah treba odbaciti. Deo njih zaslužuje podsmeh, a poznaćete ih, jer prenapadno ističu poreklo i predstavljaju ga kao jedinu svoju legitimaciju - kaže.
Jer, Damnjanović je bio u prilici da upozna ljude koji zaista imaju za pretke poznate istorijske ličnosti, a da to nisu ni pomenuli, već je slučajno saznavao kada je ćaskanje već poodmaklo.
Lažni potomci
Ljudi prezimena Obrenović nisu potomci kneza Miloša i vladara Mihaila Obrenovića, pošto istorijski podaci pokazuju da je rod te dinastije ugašen.
- Reč je obnovljenom prezimenu, odnosno patronimu izvedenom iz imena Obren, po dedi ili pradedi. Retko po nekoj babi Obreniji, jer patrijarhalna kultura izbegava prezimena po ženskim precima – kaže Damnjanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
