Slavica Đukić-Dejanović: Međunarodni faktor ne smije da mijenja

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" predsjednik Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Đukić-Dejanović.

- Međunarodni faktor u BiH mora svojim aktivnostima i odlukama da u potpunosti bude u saglasnosti sa odredbama Dejtonskog sporazuma, te ne može svojevoljno da tumači Dejtonski sporazum, a još manje da ga svojim odlukama menja, ili određenim odlukama dezavuiše - istakla je Đukić-Dejanović.

Naglasila je da Srbija čini sve da ispuni, na zadovoljavajući način, sve uslove koje zahtijeva Evropska unija.

- Očekujemo da ćemo dobiti na jesen ne samo status kandidata, već i datum otpočinjanja pregovara sa EU. Ne očekujemo nova uslovljavanja, mada obaveza prema Haškom tribunalu u vezi sa Goranom Hadžićem ostaje - kazala je Đukić-Dejanović.

* GLAS: Kakvom ocjenjujete saradnju parlamenata Srbije i Republike Srpske? Postoje li planovi za unapređenje međusobne saradnje parlamenata dvije zemlje?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Saradnja dva parlamenta bazira se na Memorandumu o saradnji koji je potpisan još 2008. godine. Smatram da je saradnja na izuzetno visokom nivou, ali ništa nije toliko idealno da ne bi moglo da bude na još višem nivou. Konstatovali smo da se skupštinska tela mogu češće sastajati i mislim da će se to i dogoditi u budućem periodu.

* GLAS: U kojim oblastima je potrebno prvenstveno poboljšati saradnju?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Pre svega, na nivou razmene iskustava u radu nadležnih odbora, ali i na nivou grupe prijateljstva koje, pokazalo se u mnogim slučajevima, mogu dati značajan doprinos ne samo razvoju odnosa dva parlamenta, već i na nivou bilateralnih odnosa Srbije i Republike Srpske.

* GLAS: Kakvi su rezultati primjene Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i RS i koliki je njegov značaj?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Sporazum je od velikog značaja za razvoj odnosa između Srbije i RS. Dosadašnji rezultati su zadovoljavajući, posebno na političkom i ekonomskom planu. Po vrednosti ostvarenog ukupnog obima razmene i vrednosti izvoza, Srbija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner RS, dok je po vrednosti uvoza na drugom mestu. Srbija je, sa oko 840 miliona evra drugi najveći strani investitor u BiH, s tim da je većina investicija u RS. Ima mnogo značajnih investicija, kao što su kupovina "Telekoma Srpske", Robne kuće "Boska" te banjalučkog "Kosig osiguranja". Sa zadovoljstvom hoću da naglasim da je JAT uspostavio 2007. godine avio-liniju za Banjaluku. Postoje dalje mogućnosti za ekonomsku saradnju, posebno u elektroprivredi, gasifikaciji te prehrambenoj industriji.

* GLAS: Hoće li Srbija uspjeti da ispuni sve uslove koji se pred njom nalaze na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, da bi na jesen mogla da dobije status kandidata?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Srbija čini sve da ispuni, na zadovoljavajući način, sve uslove koje zahteva EU i u tome imamo veliku podršku svih zemalja članica EU. Očekujemo da ćemo dobiti na jesen ne samo status kandidata, već i datum otpočinjanja pregovara sa EU. Ohrabruje nas nedavna izjava komesara Štefana Filea koji je zvanično rekao da smatra da Srbija na jesen treba da dobije status, ali i da treba utvrditi datum otpočinjanja pregovora.

* GLAS: Srbija je hapšenjem generala Ratka Mladića eliminisala jednu od najvećih "kočnica" ka EU? Postoji li mogućnost novih uslovljavanja, kao što su hapšenje Gorana Hadžića, rješavanje pitanja Kosova i Metohije, revizija privatizacije preduzeća, kao i da se uslovi prošire i na Vojvodinu i Sandžak?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Ne očekujemo nova uslovljavanja, mada obaveza prema Haškom tribunalu u vezi sa Goranom Hadžićem ostaje. Dijalog između Beograda i Prištine je počeo i ne smatramo da bi bilo opravdano uslovljavati naš napredak ka punopravnom članstvu u EU rešenjem pitanja Kosova i Metohije. Ne vidim niti razloge, niti moguću sadržinu uslova koji bi se postavljali u vezi sa Vojvodinom i Raškom oblašću. Očigledno je da predstoji određeni posao u vezi sa preispitivanjem jednog broja do sada obavljenih privatizacija, što je, pre svega, u interesu Srbije.

* GLAS: Kako teče dijalog sa Prištinom i ima li napretka o tom pitanju?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Dijalog sa Prištinom se odvija određenim tempom koji zahteva pažljivo razmatranje svakog pitanja. Sam početak dijaloga između Prištine i Beograda već predstavlja sam po sebi određenu pozitivnu činjenicu. Mislimo da, ako bude prisutna želja i potreba za iznalaženjem konsenzusa u vezi sa pitanjima na dnevnom redu, ne vidim razloga da taj dijalog ne dovede do određenih rezultata.

* GLAS: Kako gledate na ideju da zapadni Balkan treba u isto vrijeme da bude integrisan u EU?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Istovremeni ulazak svih zemalja zapadnog Balkana u EU bio bi od koristi ne samo za te zemlje već i za EU koja bi tada mogla da napravi sveobuhvatan pristup prilagođavanju novih članova uslovima članstva u EU.

* GLAS: Formiranje vlasti na nivou BiH još nije završeno, iako su izbori održani u oktobru prošle godine. Situacija je posljednjih dana dodatno zakomplikovana predlaganjem za mandatara Savjeta ministara BiH Slave Kukića, kandidata SDP-a BiH i stranaka potpisnica programske platforme na nivou FBiH, iako nije obezbijeđena parlamentarna većina za njegov izbor?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Ovo smatram isključivo unutrašnjom stvari BiH. Mi sa pažnjom pratimo događaje i želimo da se kompletiranje vlasti u BiH što pre završi na bazi dogovora, jer jedino dogovor može da obezbedi funkcionisanje vlasti.

* GLAS: Kako Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, gleda na pokušaje pojedinih političkih partija iz Sarajeva da stvore unitarnu BiH u kojoj bi konstitutivni narodi, Srbi i Hrvati, bili marginalizovani?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Srbija je ne samo kao potpisnik, već i garant Dejtonskog sporazuma, zainteresovana za njegovu punu primenu. Svaka promena u ovom sporazumu može da bude ostvarena samo ukoliko postoji konsenzus sva tri naroda, odnosno dva entiteta koji postoje u BiH.

* GLAS: Kakva je, prema Vašem mišljenju, trenutna uloga OHR-a i visokog predstavnika u BiH, koji je u nekoliko navrata, svojim odlukama, zakomplikovao situaciju u BiH?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Međunarodni faktor u BiH mora svojim aktivnostima i odlukama u potpunosti da bude u saglasnosti sa odredbama Dejtonskog sporazuma, te ne može svojevoljno da tumači Dejtonski sporazum, a još manje da ga svojim odlukama menja ili određenim odlukama dezavuiše.

Strukturalni dijalog

* GLAS: U BiH je počeo strukturalni dijalog sa Evropskom unijom o reformi pravosuđa. Kako gledate na inicijativu RS da se krene u ovom pravcu i spremnost Evrope da se uključi u ovo pitanje?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Pratimo razvoj situacije u vezi sa reformom pravosuđa u BiH. Mi u Srbiji smo već preduzeli prve korake u tom pravcu te mislim da bi razmenom iskustava u tom pravcu mogli jedni drugima da pomognemo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.