Radovan Bigović: Ustoličenje patrijarha pamtiće se kao vreme strepnje, ali i vreme nade

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" doktor Radovan Bigović, ugledni teolog i prodekan Bogoslavskog fakulteta u Beogradu.

Uoči samog ustoličenja patrijarha srpskog podsjetio je na riječi Svetog arhijerejskog sinoda koji je saopštio da je ovo isključivo "radosni duhovni čin i zamolio sve da ga ne politizuju".

- Hteli to mi ili ne, srpski Patrijarh je važna ličnost ne samo za Crkvu već i državu - naglasio je Bigović.

* GLAS: Patrijarh srpski Irinej biće ustoličen u nedjelju, 3. oktobra, u centru srpske duhovnosti Kosova i Metohije manastiru Pećka patrijaršija. Po čemu je značajan ovaj duhovni događaj za Srpsku pravoslavnu crkvu i za srpski narod?

BIGOVIĆ: To je radostan i važan događaj ne samo za našu pomesnu Crkvu već i za celu Pravoslavnu Crkvu, pa i hrišćanski svet u celini. To na određeni način potvrđuju i delegacije Crkava koje će učestvovati u tom činu i biti gosti naše Crkve i države. Veliki je to događaj za samog Patrijarha, za pravoslavni narod koji živi na Kosovu i Metohiji danas u svojevrsnim koncentracionim logorima. Pećka patrijaršija i svi drugi znameniti Manastiri na tom prostoru, od kojih su neki pod zaštitom UNESCO-a, ograđeni su bodljikavom žicom i čuvaju ih naoružani vojnici. Bruka i sramota za ceo civilizovani svet. Nadam se da to stanje neće još dugo tako trajati. Daće Bog da se svi urazume, da dođe što pre do pomirenja i saradnje Srba i Albanaca na tom prostoru. Bilo je primera u prošlosti kada su sami Albanci čuvali pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji. Zašto to ne bi i danas činili? To jesu zadužbine pravoslavnih Srba, ali je njihov stvarni vlasnik sam Bog. To su Srbi Njemu zaveštali. To su Njegove kuće koje su otvorene za sve koji traže Boga, za sve ljude dobre volje. Mnogo je primera da su u tim svetinjama mnogi Albanci doživeli isceljenja od teških bolesti, nadu i utehu. Božja ljubav se izliva na sve. Bog brine o svim narodima sveta i svaki čovek mu je mio.

* GLAS: Koliko je ovaj događaj ispolitizovan?

BIGOVIĆ: Ovakvi događaji nisu politički, ali nisu ni bez određenog uticaja na društvene tokove. Sveti arhijerejski sinod je saopštio da je ovo isključivo radosni duhovni čin i zamolio sve da ga ne politizuju. Hteli to mi ili ne, srpski Patrijarh je važna ličnost ne samo za Crkvu već i državu. Zato je svim nadležnim subjektima iz Crkve i države veoma stalo da čin ustoličenja protekne u najboljem redu i da bude na potrebnom nivou.

* GLAS: Procjena analitičara je da će patrijarh Irinej doprinijeti mnogim promjenama u Crkvi. Kakav je Vaš stav?

BIGOVIĆ: Velika su očekivanja od Njega i u Crkvi i van Crkve. Očekuju se mnoge inicijative. Siguran sam da će on učiniti sa svoje strane sve što je u njegovoj moći da crkveni život iznapreduje. U tome će mu pomoći svi ostali episkopi, posebno članovi Sinoda. Ali treba imati na umu da se "promene" ne uspostavljaju "odozgo" s vrha, već "odozdo" iz našeg uma i srca.

* GLAS: O mjestu i ulozi Crkve u savremenom svijetu pišete u Vašoj novoj knjizi, "Crkva u savremenom svetu", koju je objavio "Službeni glasnik". Da li je crkva dobila mjesto koje joj pripada u društvu?

BIGOVIĆ: Crkva u Srbiji je slobodna u svom delovanju. Prisutna je na razne načine u javnom životu. Odnos države prema njoj je pozitivan i veoma dobronameran. Prema svim istraživanjima Crkva je institucija od najvećeg poverenja među građanima Srbije. Ima još određenih pitanja koja treba razrešiti, ali koliko vidim postoji dobra volja na obema stranama da se to uradi na zadovoljavajući način. Dosadašnji modeli odnosa Crkve i države (društva) su istrošeni. Više neprimenjivi. Zato treba tragati za novim odnosima. Te nove odnose još niko nije precizno artikulisao, ali se za njima traga u raznim hrišćanskim Crkvama.

* GLAS: Šta je to što najviše šteti našem duhovnom zdravlju?

BIGOVIĆ: Ima mnogo faktora. Pomenuću jedan. To je jedna izopačena vizija života, jedna lažna slika o čoveku koja dominira. Čovek se danas sagledava uglavnom kao samodovoljno biće, samozatvorena monada kao biće koje gradi identitet na samome sebi. Odnos prema drugima uslovljen je samoživim interesom, utilitarni egoizam i pohlepa su kob savremene civilizacije. To skrnavi život i ljudsko dostojanstvo. Iz toga se rađaju sva ostala zla i društvene anomalije pa i duhovne, fizičke i psihičke bolesti.

* GLAS: Kako raščistiti lik Božiji u nama oskvrnjen grijesima i svom onom sujetom koja nas okružuje?

BIGOVIĆ: Prema tumačenju sv. Grigorija Niskog, znamenitog teologa iz 4. veka lik Božji u čoveku manifestuje se prvenstveno u Crkvi, zajednici, a ne samo individualno. To bi značilo da afirmaciju bogolikosti u nama postižemo prihvatanjem crkvenog načina postojanja–životom u Crkvi. Mimo Boga i protiv Boga nema bogolikosti.

* GLAS: Koliko su mladi ljudi otvoreni prema jevanđeljskim vrijednostima i jevanđeljskom načinu života?

BIGOVIĆ: Mnoga empirijska istraživanja pokazuju da su jevanđelske vrednosti prihvatljive za najveći broj mladih. Mladi su otvoreni prema Bogu. Vapiju za ljubavlju, razumevanjem, toplinom, zajednicom. Problem je što ima veoma malo pravih jevanđeljskih svedoka koji su u stanju da na pravi način mladima protumače Večnu Reč Božju. U tim tumačenjima, tamo gde ih ima ima mnogo krivotvorenja i falsifikata, poluistina i neistina. Ima malo primera gde ljudi mogu da čuju i vide da se Jevanđelje živi, svedoči. Hrišćani su prestali da budu "grad koji na gori stoji" – model svakog zemaljskog grada i društva. Iako su mladi otvoreni prema Jevanđelju, treba reći da imaju i velikih nesporazuma sa Crkvom. Kamen spoticanja je svakakvo seksualna etika.

* GLAS: Da li je porobljenost čovjeka materijalnim dobrima prepreka za duhovni život, budući da je Hristos rekao da je "teško bogatome ući u carstvo nebesko"?

BIGOVIĆ: Bogatstvo samo po sebi nije prepreka za duhovni život. Crkva se svakodnevno moli "za izobilje plodova zemaljskih", za "mir i blagostanje". Siromaštvo nije nikakva garancija za uspešan crkveni život. Sve zavisi kako koristimo i jedno i drugo. Sve stvari ovoga sveta mogu da nam služe na dobro ako ih pravilno koristimo i na pogibao ako ih loše upotrebljavamo. Ako je čovek umom i srcem prikovan za materijalna blaga onda ona jesu prepreka za duhovni život. Ali ako ih poseduje a od njih je slobodan i deli ih sa drugima onda ga to podstiče na duhovno usavršavanje i rast. Upoznao sam mnogo siromašnih koji su mrzovoljni, zavidni, prikriveno agresivni, paralizovani za duhovni život. Naravno znam mnogo imućnih ljudi kojima je njihov bog njihovo blago. Takvi poštuju Boga i od Njega očekuju da uveća i zaštiti njihovo blago. Patološka prikovanost za stvari ovoga sveta jeste prepreka za Carstvo nebesko. Crkva ne zagovara siromaštvo kao socijalni ideal koji nas vodi direktno u raj.

* GLAS: Koja je to duhovna lekcija koja bi nam omogućila napredovanje na svetosavskom putu?

BIGOVIĆ: Nema gotovog recepta i brzog rešenja. Okretanje celog bića ka Bogu. Poverenje i ljubav prema Njemu. Učlanjenje u Crkvu i življenje crkvenim ritmom života. To se vekovima pokazao kao najpouzdaniji put. To je pravoslavni stil egzistencije.

Bolesti

* GLAS: Postoji li anticrkveni duh koji razara i crkvu i sve društvene strukture?

BIGOVIĆ: Crkva egzistira u svetu. Duh sveta se reflektuje u Njoj. Bolesti i rane sveta su i njene rane. Egoizam, radikalni individualizam, oslabljeni duh zajednice i zajedništva potresa i Crkvu kao i ceo svet. Tu su još formalizam, sporadični elementi necrkvenog zlilotizma, i lažna vera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.