Prof. dr Darko Tanasković: Bošnjačka inteligencija neće položiti ispit pred istorijom
Ako se analizira Zukorlićeva poruka crnogorskim muslimanima, može se zapaziti nekoliko indikativnih elemenata. Pre svega, reč je o kontinuitetu političke linije nastupanja još od rata u BiH, jer se favorizuje bošnjačko, a ne muslimansko nacionalno opredeljivanje, premda je poznato da u Crnoj Gori situacija donekle odstupa od uspostavljene slike u BiH i u Sandžaku.
Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" orijentalista prof. dr Darko Tanasković, vodeći autoritet za pitanja islama, profesor Filološkog i Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, Akademije za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, nekadašnji ambasador Jugoslavije u Turskoj i Azerbejdžanu i član srpskog PEN kluba.
On se osvrnuo na uputstva poglavara Islamske zajednice u BiH Mustafe Cerića i muftije sandžačkog Muamera Zukorlića, koja su dali pripadnicima bošnjačkog naroda u Crnoj Gori da se na predstojećem popisu izjasne kao Bošnjaci, da im vjera bude islamska, a jezik bosanski.
* GLAS: Kako komentarišete navode Mustafe Cerića i Muamera Zukorlića da je "popis stanovništva istorijska, a možda i posljednja prilika da se na civilizovan način ukloni višedecenijska nepravda osporavanja nacionalnog i jezičkog identiteta"?
TANASKOVIĆ: Sticajem određenih okolnosti, na bivšem jugoslovenskom prostoru postalo je uobičajeno da se verski poglavari i visoki verski
službenici oglašavaju u javnosti pozivima svojim vernicima da se na popisima, referendumima i u nekim drugim prilikama kao građani izjasne na način za koji se smatra da je u najvišem i trajnom nacionalnom interesu. U tom smislu muftija Zukorlić i reis Cerić nisu izuzeci. Još uvek ima onih koji se
osećaju Crnogorcima muslimanske vere, a i muslimana u nacionalnom smislu, što Zukorliću svakako ne odgovara.
* GLAS: Šta znači stalno insistiranje na takozvanom bosanskom umjesto bošnjačkom jeziku, kao čuvaru nacionalnog identiteta Bošnjaka?
TANASKOVIĆ: Insistira se na
"bosanskom" jeziku, što je odraz pretenzija na celinu Bosne i Hercegovine, u kojoj Srbi i Hrvati isti jezik nazivaju svojim nacionalnim imenima, pa bi, ako se jeziku već želi dati nacionalno ime, lingvistički (ali očigledno ne i politički!) logičnije bilo
uspostaviti nazivnu simetriju uvođenjem imena "bošnjački" jezik. U
Crnoj Gori je sociolingvistička situacija ionako opterećena nasilnim razbijanjem srpskog jezičkog jedinstva, tako da će ova Zukorlićeva preporuka uneti dodatnu nervozu. Najzad, a verovatno i pre svega ostalog, muftijino obraćanje prekograničnim muslimanima izraz je
njegovih pretenzija na (para)državno i administrativno zaokruživanje "velikog Sandžaka" koji on sasvim neosnovano naziva "istorijskim", a koji bi obuhvatao i neke crnogorske opštine. To je već u domenu međunarodnog prava, jer je danas reč o teritorijama i granicama dveju suverenih i međunarodno priznatih država, tako da su Zukorlićeve ambicije na ovom planu nerealne i iluzorne.
* GLAS: Šta je lice, a šta naličje inicijative za formiranje bošnjačkog nacionalnog vijeća u Sandžaku?
TANASKOVIĆ: Mislim da su prilikom prethodnog pokušaja konstituisanja Veća bošnjačke nacionalne manjine ispoljena nedopustiva nespretnost i voluntarizam tadašnjih nosilaca odgovornosti u resoru Vlade Srbije, nadležnom za problematiku nacionalnih manjina, što je muftiji Zukorliću dalo argumente za pojačavanje svoje razbijačke kampanje protiv "režima u Beogradu", za koji on, pored ostalog, bezočno tvrdi da se ne razlikuje od Miloševićevog i da nastavlja (tihi) genocid nad muslimanima. Izgleda da se poslednjih nedelja, posle rekonstrukcije Vlade Srbije, situacija nešto izmenila, pa je muftija bar deklarativno
postao kooperativniji i spremniji da pod određenim uslovima njegova lista učestvuje u ponovljenim izborima. Bilo bi dobro da se Bošnjačko nacionalno veće, uz učešće svih lista, što pre formira i počne da obavlja poslove koji su mu u nadležnosti, a ne da se proces njegovog uspostavljanja neprimereno politizuje. Inače, prihvatanjem da formiraju svoje manjinsko veće, Bošnjaci u Srbiji prihvataju status manjine, što i jesu, a ne "konstitutivnog naroda", kako je svojevremeno neosnovano lansirano iz krugova bliskih Zukorliću.
* GLAS: Kako gledate na teze istoričara Smaila Čekića da su Srbi u genima genocidan narod, da su im kultura, nauka i crkva fašističke. Može li bilo koji narod biti tako okvalifikovan?
TANASKOVIĆ: Istupanje gospodina Čekića, (ne mogu reći kolege Čekića budući da se on ozbiljno naukom ne bavi) jeste najdrastičniji, najoguljeniji izraz jednog određenog pogleda na ukupna zbivanja u BiH 90-ih godina. Ovakva ideologija baca u blato sve prave vrednosti ne isključivo tuđeg naroda, nego i sopstvenog naroda. Kao što znamo, neki Bošnjaci i Hrvati su takođe na meti ovakvih stavova.
Na ljudskom planu je ovakvo istupanje u javnosti nemoralno, na intelektualnom planu ono je nedostojno intelektualca, na naučnom planu ono je potpuno pogrešno i nenaučno. Politički posmatrano ono je tendenciozno, ali i kontraproduktivno u odnosu na cilj koji želi da se postigne.
* GLAS: Može li se na mržnji, od koje je i satkano Čekićevo izlaganje, graditi pozitivna "građevina" međunacionalnih odnosa na ovim prostorima?
TANASKOVIĆ: Naravno da se na mržnji ništa ne može izgraditi. Osnovni problem ovakvog izlaganja i jeste što je u osnovi osećanje mržnje, prema tome, jasno je da to nema prave nosivosti za bilo kakvu budućnost.
Ostavio bih po strani intelektualnu dimenziju, jer je sasvim jasno da nešto što je u toj meri jednostrano, nekritički i nespremno za dijalog, takođe ne može biti intelektualno dostojno.
* GLAS: Čekić nije samo direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti, već i profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. Da li je pojava ovakvih profesora pogubna za obrazovni sistem?
TANASKOVIĆ: To je najpogubnije od svega. Naša generacija će proći i mi uglavnom znamo šta se zbivalo, bez obzira na to što neki iz određenih razloga neće da priznaju šta se stvarno dogodilo u BiH i u Jugoslaviji u celini, ali to trovanje naraštaja koji dolaze kroz obrazovni sistem postiže se time što se ove tri istine o ratu u BiH nekritički i u veoma ogoljenom vidu unose u programe određenih predmeta na svim nivoima obrazovanja. To sigurno ne može doprineti u budućnosti stvaranju svesti koja bi BiH kod mladih ljudi predstavila na pravi način i koji bi nju doživeli kao svoju domovinu jedinstvenu. To je apsolutno nemoguće i u tome i jeste problem budućnosti. Nažalost, ovakva izlaganja imaju uticaja na budućnost. Stvaranje vrednosnog sistema koji se oslanja na ovakve jednostrane i pogrešne predstave je sigurno dalekosežno štetno.
* GLAS: Da li je odgovornost i bošnjačke inteligencije pred istorijom za ovakve javno izgovorene riječi kao što su Čekićeve o Srbima?
TANASKOVIĆ: Mislim da bošnjačka inteligencija taj ispit pred istorijom u ovom trenutku neće položiti. Baš zato što ispit pred istorijom ne polažu kako treba i na političkom i na državotvornom planu oni neće moći da realizuju ono što su primenom ovakvih, po meni na intelektualnom planu kriminalnih sredstava, spremni da učine. Problem što se na ovakve istupe ne reaguje u bošnjačkom korpusu je deo naše stvarnosti.
* GLAS: Ko je na potezu da reaguje na ovakve izlive mržnje i iskrivljavanje istorijskih činjenica?
TANASKOVIĆ: Nažalost, kod nas na potezu nema nikoga još. Nije se stvorio novi autoritet koji bi bio racionalan, koji bi uvažavao našu prošlost ispunjenu konfliktima, ali koji bi umeo da gleda konstruktivno, dalekovidno u budućnost gde bi objektivno slični interesi svih naroda bivše Jugoslavije morali biti u prvom planu. Takav se autoritet ni na intelektualnom, ni akademskom ni na političkom planu nije pojavio.
* GLAS: Kako onda izaći na pravi put pomirenja?
TANASKOVIĆ: Možda jedino ukoliko snaga života, međunarodne okolnosti i istorija nametnu jasnije određivanje međusobnih odnosa naroda u BiH na ustavnom i na državnom planu. U takvim koordinatama će se onda moći postepeno ublažavati oštrica ovakvih patoloških iščašenosti.
Srebrenica
* GLAS: Smail Čekić dugo se bavio istraživanjem događaja u Srebrenici. Napisao je više knjiga i bio član Komisije Vlade RS za istraživanje događaja u i oko Srebrenice. Koji je Vaš stav o tome?
TANASKOVIĆ: Stvaranjem mita o Srebrenici nastoji se srebrenizovati čitav rat koji je vođen na prostoru BiH i kroz tu metaforu Srebrenice želi se u stvari učvrstiti predstava o muslimanima kao najvećoj žrtvi i onima koji su vodili pravedan odbrambeni rat i Srbima kao zločincima, vinovnicima rata i onima koji su praktično jedini izvršili genocid. Namera je da se to na jedan nedostojan način, prvenstveno u odnosu na žrtve koje su pale u ovom ratu, kapitalizuje na političkom planu i da se zapravo to funkcionalizuje u uskom sebičnom interesu jedne nacionalne grupacije, a to su Bošnjaci. Tu je ideologija kao iskrivljena svest, jer ne prepoznaje u sebi ono što zapravo želi pripisati drugima. Kada dođe do stanja svesti, koje bih nazvao i shizoidnim stanjem svesti, to je veoma opasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
