Prevode medicinske dokumente bez naknade i posrednika: Broje samo osmijehe i granice koje brišu:

Riječi su to jednog od koordinatora "Fejsbuk" grupe "Prevodilačko srce-besplatni prevodi medicinske dokumentacije", prevodioca Dragane Marković iz Novog Sada, kojima je opisana suština onoga što 500 prevodilaca iz Srbije, BiH i Hrvatske već deceniju rade iz srca sa željom da pomognu onima kojima je potrebno, vodeći se čuvenom rečenicom Jovana Jovanovića Zmaja "Nije znanje - znanje znati, već je znanje - znanje dati".

- Prevodilačko srce je nastalo kada je naša koleginica dobila na prevod medicinsku dokumentaciju i odlučila da takvu vrstu prevoda ne želi da naplati. Ubrzo je došla na ideju da to može da se proširi, a društvene mreže bile su najbolji način. Našoj grupi na "Fejsbuku" su brzo počeli da se pridružuju prevodioci za različite jezike, ali i ljudi kojima je potrebna ovakva vrsta prevoda. U bazu je upisano oko 500 prevodilaca za 25 jezika. Od toga je oko 25 odsto stalno aktivnih - priča za "Glas" Markovićeva.

Najviše je prevodilaca za engleski jezik, zatim njemački i italijanski, nešto manje za ruski, španski, francuski, turski, dok za neke jezike imaju samo po nekoliko ljudi, kao što su mađarski ili rumunski.

- Članovi tima su i lekari koji ponekad i sami prevode dokumentaciju, a neretko priskaču u pomoć prevodiocima kada je potrebno razjasniti skraćenice ili medicinske termine, kao i kod trijaže dokumentacije - pojašnjava Markovićeva i dodaje da s obzirom na to da su u različitim zemljama, udruženje funkcioniše tako što se korisnici javljaju i-mejlom.

Koordinatorke grupe Aleksandra Milovanović, Ivana Radojičić, Sabira Mehinović i Dragana Marković zatim provjeravaju podatke pacijenta i da li traženi prevod spada u domen njihovog volonterskog rada. Nakon toga u "Fejsbuk" grupi oglašavaju upit za prevod koji često glasi "Hitno, prevod na engleski, pet strana. Rok petak", ili šalju grupne mejlove svim prevodiocima za određeni jezik. Prevodioci koji su u datom trenutku slobodni preuzimaju dokumentaciju.

Način na koji je ova profesija od osnivanja grupe stavljena u službu solidarnosti za Markovićevu je bio motiv da podrži ideju i pridruži se.

- Izdvajajući samo malo slobodnog vremena nekome možemo mnogo da pomognemo. Prevodi medicinske dokumentacije su prvi i najvažniji korak za one koji stupaju u kontakt sa stranim klinikama. Veoma je značajno to što ne moramo da biramo kome ćemo pomoći ako su u pitanju prevodi dokumentacije radi daljeg lečenja u inostranstvu - istakla je.

Preciznu evidenciju o brojkama ne vode, jer im je mnogo bitnije da reaguju odmah i da prevod bude završen u što kraćem roku. U prosjeku dnevno dobijaju po jedan upit od po pet strana za prevod, a ponekad na njihovu adresu stigne i po pet upita sa desetak strana medicinske dokumentacije.

- I motiv i nagrada nam je kada shvatimo da nismo sami, da ima još mnogo kolega koji, bez ikakvih očekivanja, punog srca pomažu ljudima koje ne poznaju. Kada shvatimo da se povezujemo na najrazličitije načine, da mislimo i osećamo isto, da ne postoje granice među našim bivšim republikama, da se ljudi dele samo na ljude i na "one druge". Naravno, poseban je osećaj kada dobijemo povratnu informaciju i saznamo da je neko kome smo radili prevode uspeo i oporavio se. Ljudi nam često govore da im time što radimo vraćamo veru u ljude. To je takođe dosta dobra motivacija - ispričala je Markovićeva. Veliki izazov je, dodaje, objasniti onima koji traže prevod da je dokumentacija od ponekad i više od 30 strana preobimna i da nema potrebe da se prevodi sve. 

- Savetujemo pacijente da svog lekara zamole da im napiše sažetak toka bolesti, što ne nailazi uvek na razumevanje. Druga opcija je da u dogovoru s pacijentom konsultujemo lekare iz našeg tima i odaberemo najrelevantnije izveštaje za prevod - pojašnjava Markovićeva.

U timu "Prevodilačkog srca" već pet godina je i sudski tumač za grčki jezik Ivana Pandžić iz Banjaluke.

- Jako je teško da prevodite medicinsku dokumentaciju i da to naplatite, a onda i kada ne želite da naplatite drugoj strani bude veoma neprijatno. "Prevodilačko srce" je jedna vrsta sistemskog rješenja za to, jer mi prevodioci nemamo direktan kontakt sa onima za koje prevodimo dokumentaciju - kaže Pandžićeva i dodaje da je komunikacija među kolegama svakodnevna.

Jedni drugima pomažu kada zapnu sa stručnim medicinskim terminima.

- Velika je odgovornost na nama, jer ne bi bilo dobro da se pri prevodu nešto pogriješi - naglasila je Pandžićeva.

Uz svo znanje i ogromnu želju da pomogne, bez podrške najmilijih teško da bi mogla da odvoji vrijeme za prevode, a odvaja i od svoga sna.

- Uglavnom prevode radim noću, poslije svih obaveza, kada djeca odu na spavanje. Suprug je velika podrška, ukoliko je hitno ostavljam sve drugo i završavam prevod. Nema ništa ljepše od onog hvala koje stigne kada pošaljete dokumentaciju – priča ova Banjalučanka. Prevode je slala i dok je sa porodicom odmarala na moru.

- Jednostavno rodite se sa željom da pomognete i ne birate ni vrijeme ni mjesto. Imate znanje koje treba da iskoristite i to je suština - kazala je Pandžićeva. Na pitanje može li se ostati profesionalac i isključiti emocije kada ispred sebe ima dijagnozu djeteta koje se bori sa karcinomom, kaže da se emocije moraju isključiti da bi se sačuvala zdrava pamet i to je najteži dio zadatka.

O misiji ovih plemenitih ljudi, koji imaju za cilj samo jedno da pomognu, govori i to što su jedno od rijetkih udruženja koje je potpuno neprofitabilno, čak ni račun nemaju.

- Jedne prilike koordinatori su došli na ideju da se prevodiocima poklone majice sa logom "Prevodilačkog srca" i mejl adresom, a sve s ciljem da dopremo do svih kojima je prevod potreban. Preuzela sam na sebe da vidim kako se to može riješiti. Na pitanje da tražimo donaciju, koordinatorke su mi rekle da uopšte nemamo neki račun na koji bi se novac mogao uplaćivati, a potom je banjalučka firma "Makoprint" potpuno besplatno uradila majice za sve - ispričala je Pandžićeva.

Upiti za prevode na adresu tima [email protected]  stižu sa svih strana Balkana, a za prevodioce koji nesebično pomažu svi ljudi su isti bez obzira na vjeru, naciju, pol, pomažu jednako prevazilazeći granice.

Čovjek nije ostrvo

Iako ih ljudi često nazivaju tihim herojima, Dragana Marković kaže da ne smatraju da su heroji već da samo rade ono što mogu zato što to žele. To je ujedno i odgovor na pitanje zašto rade besplatno.

- Nijedan čovek nije ostrvo. Sami nećemo daleko stići. Možda ne deluje uvek tako, ali zajedno možemo da postignemo mnogo - poručila je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.