Mirko Klarin: Karadžićev sporazum o imunitetu ne utiče na njegov predmet

- U svim dosadašnjim odlukama o Karadžićevim zahtevima sud je samo potvrdio opšteprihvaćeno načelo međunarodnog prava da ne postoji imunitet od krivičnog gonjenja optuženih za genocid i zločine protiv čovečnosti - kaže Klarin.

GLAS: Možete li procijeniti hoće li suđenje Karadžiću početi krajem jula, kako je planiralo Sudsko vijeće Haškog tribunala, s obzirom na Karadžićeve stalne nerealne zahtjeve?

KLARIN: Kako trenutno stoje stvari, u julu će biti održana predraspravna konferencija, na kojoj će se odlučiti o broju svedoka i trajanju dokaznog postupka optužbe. Suđenje bi moglo da počne posle letnje sudske pauze, znači krajem avgusta ili u septembru. Veće sudije Bonomija je vrlo efikasno u "raščišćavanju terena" za suđenje, odnosno rešavanju o brojnim zahtevima, svejedno da li realnim ili nerealnim, kojima Karadžić koristi svoja procesna prava i nastoji da dobije na vremenu. 

GLAS: Šta može da znači to što Karadžićeva odbrana tvrdi da su od američke vlade dobili dokument koji dokazuje da je američki diplomata Ričard Holbruk garantovao Karadžiću da neće biti izveden pred Haški tribunal kad je taj sud ranije donio odluku da, i ako postoji takav dokument, to ne pruža zaštitu Karadžiću pred sudom?

KLARIN: Ukoliko zaista postoji dokument koji bi potvrdio Karadžićeve tvrdnje o obećanom imunitetu, to bi eventualno moglo da ima izvesne posledice po kredibilitet bivše administracije bivšeg predsjednika SAD Bila Klintona i Holbruka kao sadašnjeg Obaminog specijalnog izaslanika za Avganistan, ali ne i po Karadžićev predmet pred Haškim tribunalom. U svim dosadašnjim odlukama o Karadžićevim zahtevima sud je samo potvrdio opšteprihvaćeno načelo međunarodnog prava da ne postoji imunitet od krivičnog gonjenja optuženih za genocid i zločine protiv čovečnosti. Potvrdio je, takođe, da bilo čija obećanja imuniteta ni na koji način ne obavezuju Tribunal i njegovo tužilaštvo. Karadžiću bi imunitet mogao da pruži samo Savet bezbednosti, tako što bi ukinuo Tribunal i stavio van snage njegove optužnice, ali mi to ne izgleda verovatnim.

GLAS: Uporedite pretprocesne rasprave i izjašnjavanje Karadžićevih prethodnika sa njegovim, odnosno iznesite neke jače karakteristike ranijih, i ove Karadžićeve pretprocesne rasprave.

KLARIN: Mada i on ističe da "ne priznaje Tribunal" i da ga smatra "sudom NATO-a" a ne međunarodne zajednice, Karadžić u dosadašnjim nastupima u sudnici nije bio nadmen kao Milošević, niti vulgaran kao Šešelj. Naprotiv, ispoljava uvažavanje prema sudijama i poštuje proceduru i pravila ponašanja u sudnici. Dok su Milošević i Šešelj po dolasku u Hag insistirali da su spremni za suđenje "u roku odmah", Karadžić od početka nastoji da dobije na vremenu i protestuje zbog "zbrzavanja" postupka. Čini mi se da se još nije oslobodio iluzije da bi Tribunal – uz malu pomoć "ruskih prijatelja" – mogao da bude zatvoren pre kraja, ili čak početka, njegovog suđenja. Sećam se da je u proleće 1996. godine, u intervjuu grčkoj televiziji, "predvideo" da će – kako je rekao – "ova farsa sa sudom u Hagu... trajati do naših izbora ili izbora u SAD", dakle do novembra te 1996. godine. No, ironija je što je svojim trinaestogodišnjim skrivanjem i bežanjem od suda Karadžić zapravo produžio život Haškog tribunala.

GLAS: Prisjetite se nekoliko najupečatljivijih situacija sa mnogobrojnih suđenja.

KLARIN: Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka, posebno tokom potresnih svedočenja žrtava. No, na mene su najjači utisak ostavila priznanja krivice, kojih je do sada bilo ukupno 20. Mada se za neka od tih priznanja ispostavilo da su kontroverzna, data sa isključivim ciljem da se osigura blaža kazna, a ne zbog iskrenog sagledavanja odgovornosti i kajanja, smatram ih značajnim, jer se sa svakim takvim priznanjem otežavaju razumna poricanja zločina. A nerazumnih poricanja će, nažalost, uvek biti.

GLAS: Više od 18 godina je prošlo od Vaše inicijative za formiranje suda za zločine protiv čovječnosti. Šta bi bilo da je taj sud formiran odmah tada, a šta u slučaju da nije nikako?

KLARIN: Kada sam u maju 1991. godine u "Borbi" objavio komentar "Nirnberg sada", predložio sam osnivanje "malog međunarodnog suda" koji će našim "vođama i vođicama" suditi umesto, a ne posle rata koji su pripremali i koji je tada bio izvestan. Nažalost, kao i sve inicijative međunarodne zajednice u nastojanjima da reši jugoslovensku krizu, i ova je kasnila, ali bolje ikada nego nikada. Jer, da nije osnovan Tribunal i dalje bismo, kako je svojevremeno rekao haški osuđenik Tihomir Blaškić, "živeli u uverenju da su mogući masovni zločini za koje nikada niko neće biti kažnjen". Tribunal je uspostavio princip da se masovni zločini ne mogu činiti nekažnjeno i primenio je taj princip na ograničenom, svakako malom, broju odgovornih ili najodgovornijih. A na nama, na nacionalnim sudovima, je da taj proces nastave u narednim decenijama, kao što se i dan-danas ponegde sudi zločincima iz Drugog svetskog rata.

Zainteresovanost

GLAS: Da li je zainteresovanost novinara za suđenje Karadžiću veća nego za ostale procese?  

KLARIN: Svakako da jeste, ali to nije teško, budući da je mala ili nikakva zainteresovanost za ostale procese pred Tribunalom. A to je šteta, jer je trenutno u toku nekoliko izuzetno važnih postupaka: protiv hrvatskih generala optuženih za zločine u "Oluji", zatim "mega procesi" sedmorici oficira vojske i policije Republike Srpske i šestorici bivših čelnika Herceg Bosne, kao i suđenje bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću.

Pretpostavljam da će početak procesa Karadžiću pobuditi sličnu medijsku pažnju kao svojevremeno početak suđenja Miloševiću, a da će zatim sa odvijanjem postupka zainteresovanost slabiti, što se dogodilo i u Miloševićevom slučaju.

Karadžić-Mladić

GLAS: Da li bi došlo do zajedničkog suđenja sa Karadžićem ako uskoro bude uhapšen general Ratko Mladić?

KLARIN: Verovatno bi, ali pod uslovom da se to dogodi vrlo skoro, pre početka suđenja Karadžiću. Njih dvojica su zajedno optuženi, prvo u julu, a onda i u novembru 1995. godine, a njihov se slučaj u sudskim dokumentima i dalje vodi kao "predmet Karadžić-Mladić".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.