Matija Bećković Patrijarh Pavle najomiljenija i najubedljivija ličnost našeg vremena
U vreme opšte grabeži kad tolikima nikad nije dovoljno ma koliko blaga da su zagrabili i naslagali našao se jedan kome nije trebalo ništa. I od celog materijalnog bogatstva koje je stekao za svojih 95 godina života, Patrijarh Pavle testamentom je sinovcu ostavio jedan budilnik. Taj budilnik je simbol i onoga što je ostavio svome narodu, kako bi uvek držao budnom svoju dušu i svoju savest.
Rekao je ovo u intervju za "Glas Srpske" istaknuti srpski pjesnik Matija Bećković, čija besjeda povodom upokojenja Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, nije nikoga ostavila ravnodušnim.
* GLAS SRPSKE: Imali ste mnogo susreta sa Njegovom svetosti patrijarhom srpskim Pavlom. Koji susret Vam se najdublje urezao u pamćenje?
BEĆKOVIĆ: Svaki susret s Patrijarhom Pavlom je neizbrisiv. To nije čudo ako se zna da je Patrijarh Pavle ne samo najomiljenija nego i najubedljivija ličnost našeg vremena. Čovek prefinjene usmenosti i visoke pismenosti. Njegov glas je bio produhovljen isposništvom, njegova prirodna naracija došla je iz knjiga i duhovnog pesništva.
Od mnogih susreta jedan od onih dok je ležao u bolesničkoj postelji, nekako mi se sam izdvaja u ovom času. Već je veoma teško govorio, a tela gotovo nije ni imao. Kad smo na odlasku zatražili blagoslov, svojom iznemoćalom rukom zakrstio je vazduh tako spokojnim i sigurnim pokretom kao da je u njega uneo svu snagu koju je imao u sebi da mi se činilo da će on iščeznuti a taj krst tu zauvek ostati.
GLAS SRPSKE: Šta znači upokojenje Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod?
BEĆKOVIĆ: Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!
GLAS SRPSKE: Jesu li Srbi izgubili najveći duhovni oslonac u ovom teškom vremenu?
BEĆKOVIĆ: Oslonac nismo izgubili nego smo ga još više utvrdili i stekli. Zemlja nije na gubitku dok je nebo na dobitku.
GLAS SRPSKE: Šta je to što sad kada je srpski patrijarh upokojen Srbima može da bude melem za dušu?
BEĆKOVIĆ: U naše vreme ljudi ne veruju i ne veruju da neko veruje. Patrijarh Pavle je verovao i svi su mu verovali da veruje. A kad takav čovek veruje i ljudi veruju da veruje onda njegova vera postaje temelj njihove vere tako da počnu da veruju i u onog u koga on veruje.
GLAS SRPSKE: Patrijarh Pavle je najsvjetliji primjer kako treba biti hrišćanin, sveštenik, ali je često isticao kako prije svega treba biti čovjek. Koliko su njegove riječi doprle do onih do kojih treba da dopru?
BEĆKOVIĆ: To je ceo svet video prilikom njegovog poslednjeg ispraćaja. Pozvani od samih sebe ljudi su stajali u kilometarskim kolonama. I voleli su da stoje što duže kako bi na njegov odar priložili i taj mali podvig. Patrijarh je govorio da bi dao dve zime za jedno leto. I nebo mu je u sred ove poslednje zime dalo nekoliko svetlih letnjih dana da je mogao poslednji put da prođe kroz Beograd u otvorenom kovčegu. I da mu lice sve vreme bude kao da spava.
GLAS SRPSKE: Da li su Srbi spremni da slijede primjer Njegove svetosti, pazeći upravo po riječima patrijarha da se "naših djela ne postide naši preci"?
BEĆKOVIĆ: Verovali smo da takav srpski narod postoji, ali ga takvog nismo videli pre sahrane Patrijarha Pavla. Dve godine je on ležao na bolesničkoj postelji izgleda i zato da se narod pripremi da ga isprati onako kako ga je ispratio.
GLAS SRPSKE: Proteklih dana mnogo se pisalo i pričalo o životnom putu patrijarha srpskog Pavla? Šta je ono čime ste Vi fascinirani kada je riječ o Njegovoj svetosti ?
BEĆKOVIĆ: Sve je rečeno u odgovoru onog deteta koje je na pitanje ko je ovo reklo: "To je Patrijarh srpski Pavle - budimo ljudi!"
GLAS SRPSKE: Koje su to riječi Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla kojima srpski narod treba da se rukovodi?
BEĆKOVIĆ: To je definicija kosovskog zaveta koju je dao Patrijarh Pavle. To je ujedno reč koju pre njega nije rekao niko, a kamoli duhovni vođa jednog naroda.
Matija Bećković
Bogorodica Trojeručica
Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice,
Da bi mi otsečenu šaku zamirila,
Niti da te nosim kući, Svemoćnice,
Da bi zavađenu braću izmirila...
Iščupane su mi ruke iz ramena,
Kuća raskućena, a braća poklana,
Pa siđoh do svog najdonjeg kamena
Da sebe tražim, Majko sa tri dlana.
Jedino ovde, Carice Nebesa,
Na mom jeziku se moli bez zastanka,
I ne laže ništa, i ne jede mesa,
I osam vekova posti bez prestanka.
I kad bi mi zemlju i jezik zbrisali,
Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim,
Znam: još se iz ljudi nismo ispisali,
A dok tebe ima da i ja postojim.
Hilandar 1976. godine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
