Ljubi­ša Vla­du­šić: Gra­đa­ni ne tre­ba da stra­hu­ju za svo­ju štednju

Do­dao je da su sve ko­mer­ci­jal­ne ban­ke u BiH li­kvi­dne.

- Mi to zna­mo pra­te­ći oba­ve­znu re­zer­vu. Da­kle, ci­je­lo ovo vri­je­me njiho­va li­kvi­dnost ni­je bi­la upi­tna - is­ta­kao je Vla­du­šić.

* GLAS: Ka­kvo je po­vje­renje u ban­kar­ski se­ktor BiH? Po­di­žu li gra­đa­ni i pre­du­ze­ća svo­je de­po­zi­te iz ba­na­ka?

VLA­DU­ŠIĆ: Mo­že se re­ći da su gra­đa­ni BiH za­drža­li po­vje­renje u ban­kar­ski se­ktor, što pot­vrđu­je i činjeni­ca da pos­te­pe­no vra­ća­ju u ban­ke de­po­zi­te ko­je su po­di­gli to­kom okto­bra. U sva­kom slu­ča­ju, fi­nan­sij­ski, odno­sno ban­kar­ski se­ktor u BiH po­lo­žio je prvi ispit pro­vje­re po­vje­renja. Na­ime, gra­đa­ni su, zbog glo­bal­ne kri­ze u svi­je­tu, to­kom ko­je su naj­ve­će ban­ke pro­pa­da­le i do­ži­vje­le gu­bit­ke, a i zbog stra­ha da se ne po­no­vi pri­ča sa sta­rom de­vi­znom štednjom, po­če­li di­za­ti šte­dne ulo­ge.

Ta njiho­va ner­vo­za, me­đu­tim, bi­la je pri­su­tna ne­ko­li­ko da­na, ali je va­žno re­ći da je si­tu­aci­ja bi­la dru­ga­či­ja od one ko­ju na­ši gra­đa­ni pam­te. Svi de­po­nen­ti su do­bi­li svoj no­vac, svi­ma su is­pla­će­ni njiho­vi de­po­zi­ti. Is­ti­na, u prva dva ili tri da­na  ne­dos­ta­ja­lo je ko­or­di­na­ci­je u po­gle­du snab­di­je­vanja go­to­vi­nom, ali je ka­sni­je sve bi­lo nor­mal­no. Posljednji po­da­ci go­vo­re da  gra­đa­ni vra­ća­ju no­vac u ban­ke. Njiho­vo po­vje­renje u ban­ke je, mo­žda u je­dnom tre­nut­ku bi­lo poljuljano, ali je u sva­kom slu­ča­ju i dalje na vi­so­kom ni­vou.

To­kom okto­bra pro­šle go­di­ne po­vu­če­no je oko 800 mi­li­ona KM od uku­pnog izno­sa de­po­zi­ta, od če­ga je sta­no­vniš­tvo po­vu­klo oko 678 mi­li­ona KM. U po­gle­du ro­čnos­ti, oko 270 mi­li­ona KM je bi­lo ugo­vo­rom oro­če­no, a 530 mi­li­ona KM su bi­li de­po­zi­ti po vi­đenju. Ina­če, gra­đa­ni u ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma u BiH, do ta­da, drža­li su bli­zu šest mi­li­jar­di KM de­po­zi­ta. Vrlo va­žna činjeni­ca je da ni­je­dna ko­mer­ci­jal­na ban­ka ni­je ima­la pro­ble­ma sa li­kvi­dnoš­ću, pa su svi zah­tje­vi gra­đa­na za is­pla­ta­ma ispo­što­va­ni. Ovaj pri­mjer je po­ka­zao ko­li­ko je ban­kar­ski se­ktor u BiH bio na zdra­vim osno­va­ma. Mje­re ko­je je pre­du­ze­la Cen­tral­na ban­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne zna­tno su po­drža­le na­po­re ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka. Ve­ći­na ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka je omo­gu­ći­la gra­đa­ni­ma po­vrat nov­ca u ban­ke pod is­tim uslo­vi­ma ka­kvi su bi­li i pri­je ra­zro­čenja, či­me su na­gra­di­le gra­đa­ne za njiho­vo po­vje­renje. Mo­že­mo re­ći da su se to­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne de­po­zi­ti u ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma sta­bi­li­zo­va­li, a da su to­kom de­cem­bra bilježi­li pos­te­pen rast.

* GLAS: Oče­ku­je­te li da će po­vje­renje gra­đa­na u ban­ke ras­ti ili opa­da­ti u to­ku ove go­di­ne?

VLA­DU­ŠIĆ: Ve­ći­na ba­na­ka je u še­mi osi­gu­ranja de­po­zi­ta, što zna­či da ga­ran­tu­ju za šte­dne ulo­ge u izno­su do 20.000 KM, što ta­ko­đe mo­že bi­ti je­dan od ra­zlo­ga za ja­čanje po­vje­renja u ban­kar­ski se­ktor. Osim to­ga, po­slo­vanje na­ših ba­na­ka je zna­tno dru­ga­či­je od ba­na­ka u zemljama u ko­ji­ma su do­ži­vje­le slom. Na­še ban­ke se ba­ve tra­di­ci­onal­nim ban­kar­stvom, za njih je ka­ra­kte­ris­ti­čan ne­ri­zi­čan na­čin po­slo­vanja, te da ni­su ko­ti­ra­ne na ber­za­ma, odno­sno ni­su pre­dmet spe­ku­la­ci­ja na trži­štu. Pro­blem mo­že bi­ti sa pla­sma­ni­ma, odno­sno kre­di­ti­ma, ali što se ti­če sa­me si­gur­nos­ti nov­ca, ona ni­je upi­tna.

* GLAS: Da li je štednja gra­đa­na bez­bje­dna?

VLA­DU­ŠIĆ: Mi­slim da sam već dao od­go­vor, uz ra­zlo­ge ko­ji ga­ran­tu­ju štednju gra­đa­na.

* GLAS: Ka­kvo je tre­nu­tno stanje u ban­kar­skom se­kto­ru? Da li se i kod nas vi­di uti­caj kri­ze?

VLA­DU­ŠIĆ: Mi­slim da je ban­kar­ski se­ktor BiH u pro­šloj go­di­ni os­tva­rio skro­mni­je re­zul­ta­te po­slo­vanja, zbog uti­ca­ja svjet­ske fi­nan­sij­ske kri­ze, ali će­mo ipak sa­če­ka­ti zva­ni­čne po­ka­za­telje. Već sam spo­me­nuo ner­vo­zu gra­đa­na to­kom okto­bra, ka­da su po­di­za­li de­po­zi­te. Po­sli­je vi­še go­di­na pos­te­pe­nog smanjivanja ka­ma­tnih sto­pa, to­kom pro­šle go­di­ne smo bi­li svje­do­ci bla­gog po­ve­ćanja ka­ma­tnih sto­pa, što je ta­ko­đe posljedi­ca kri­ze. No, one su po­ve­ća­le i ka­ma­tnu sto­pu na štednju, ka­ko bi osi­gu­ra­le do­da­tna, pri­je sve­ga, do­ma­ća sred­stva iz ko­jih bi mo­gle vrši­ti pla­sma­ne.

Činjeni­ca je da ban­ke te­že do­la­ze do sred­sta­va na me­đu­na­ro­dnom trži­štu, pa je i u BiH pri­su­tan pro­blem pla­sma­na, odno­sno činjeni­ca da su uslo­vi za do­bi­janje kre­di­ta ne­što stro­ži­ji. CBBiH je već ne­ko­li­ko pu­ta is­ti­ca­la da će smanjena kre­di­tna akti­vnost do­da­tno ote­ža­ti rad pri­vre­dni­ci­ma i uti­ca­ti na smanjenje eko­nom­ske akti­vnos­ti, a sa­mim tim i ban­ka­ma će bi­ti ogra­ni­čen broj kva­li­te­tnih kli­je­na­ta sa ko­ji­ma će mo­ći ubu­du­će sa­ra­đi­va­ti. Kre­di­tna akti­vnost ni­je je­di­na akti­vnost ba­na­ka, pa bi ban­ke tre­ba­lo da ra­zmo­tre in­ter­ne mo­gu­ćnos­ti za smanjenje tro­ško­va u po­slo­vanju, ka­ko bi se na­do­kna­di­lo po­ve­ćanje tro­ško­va uzro­ko­va­no pos­kupljenjem ka­pi­ta­la na svjet­skim trži­šti­ma i iz­bje­glo pre­ba­ci­vanje tro­ško­va na kli­jen­te, po­se­bno pri­vre­du.

* GLAS: Da li su na­dle­žni na vri­je­me i pra­vil­no re­ago­va­li ka­ko bi se spri­je­či­le ve­će posljedi­ce kri­ze na BiH?

VLA­DU­ŠIĆ: Mo­gu re­ći za CBBiH da je na vri­je­me i ade­kva­tno re­ago­va­la, do­no­se­ći mje­re ko­ji­ma je osi­gu­ra­la do­da­tnu li­kvi­dnost ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka i sa­mim tim ola­kša­la njiho­vo po­slo­vanje. Tu je, na­ra­vno, što se ti­če dru­gih in­sti­tu­ci­ja i odlu­ka Sa­vje­ta mi­nis­ta­ra BiH o po­ve­ćanju izno­sa osi­gu­ra­nog de­po­zi­ta sa 7.500 KM na 20.000 KM. Me­đu­tim, to je sa­mo je­dan ko­rak i mi­slim da bi i dalje tre­ba­lo ra­di­ti na po­ve­ćanju izno­sa osi­gu­ra­nog de­po­zi­ta, ka­ko su to uči­ni­le i zemlje u okru­ženju.

Ne­da­vno je Udru­ženje ba­na­ka BiH pre­dlo­ži­lo ne­ko­li­ko mje­ra ka­ko bi efe­kti kri­ze na BiH bi­li ubla­že­ni. Ne­ke od tih mje­ra, ipak, za­hti­je­va­ju da agen­ci­je za ban­kar­stvo do­ne­su odre­đe­ne odlu­ke ka­ko bi se te mje­re mo­gle i spro­ves­ti. Činjeni­ca je da je fi­nan­sij­ska sna­ga na en­ti­te­ti­ma, ta­ko da bi i oni tre­ba­li, a ko­li­ko znam ne­što je i ura­đe­no, da na­pra­ve odre­đe­ne pro­gra­me po­mo­ći, pri­je sve­ga u re­al­nom se­kto­ru, gdje će se im­pli­ka­ci­je svjet­ske kri­ze u ovoj go­di­ni po­se­bno ma­ni­fes­to­va­ti.

* GLAS: Ra­ni­je ste izja­vi­li da je u BiH sve te­že do­bi­ti kre­dit, jer ban­ke po­oš­tra­va­ju uslo­ve kre­di­ti­ranja. Da li se si­tu­aci­ja pro­mi­je­ni­la? Oče­ku­je­te li da će kre­di­ti u ovoj go­di­ni bi­ti skuplji, a uslo­vi kre­di­ti­ranja oš­tri­ji ili će si­tu­aci­ja bi­ti obrnu­ta?

VLA­DU­ŠIĆ: Uslo­vi za do­bi­janje kre­di­ta su stro­ži­ji, ali ne i za one ko­ji ure­dno ser­vi­si­ra­ju svo­je oba­ve­ze, jer ban­ke će, u upravljanju ri­zi­ci­ma, ima­ti se­le­kti­van pris­tup kli­jen­ti­ma, pa će oni ko­ji su ure­dni u ot­pla­ći­vanju svo­jih oba­ve­za pre­ma ban­ka­ma mo­ći do­bi­ja­ti kre­di­te po, da ka­žem, po­voljni­jim uslo­vi­ma. Me­đu­tim, ako go­vo­ri­mo o gra­đa­ni­ma, tre­ba re­ći da su gra­đa­ni kre­di­tno za­si­će­ni, da je mo­gu­će da to­kom go­di­ne bu­de i onih ko­ji će os­ta­ti bez po­sla, te da vi­še ne­će u to­li­kom bro­ju bi­ti onih ko­ji će bi­ti u po­zi­ci­ji da po­di­žu i ot­pla­ću­ju kre­dit, kao do sa­da.

* GLAS: Šta CBBiH, a šta vlas­ti mo­gu da ura­de ka­ko bi fi­nan­sij­ski sis­tem BiH os­tao sta­bi­lan?

VLA­DU­ŠIĆ: CBBiH će pra­ti­ti si­tu­aci­ju i pre­du­zi­ma­ti mje­re ko­je joj, u okvi­ru njene na­dle­žnos­ti, sto­je na ra­spo­la­ganju. Me­đu­tim, in­sti­tu­ci­je u BiH se, po glo­bal­nim i re­gi­onal­nim stan­dar­di­ma, sma­tra­ju sla­bim, a BiH je me­đu posljednjim drža­va­ma po tran­zi­cij­skim pro­mje­na­ma. Ta­ko­đe se oče­ku­je slo­žen okvir fis­kal­nog upravljanja ogro­mnom vla­dom i smanjenje fis­kal­ne fle­ksi­bil­nos­ti ko­ju pra­te ve­li­ke po­ten­ci­jal­ne oba­ve­ze, kao i sve ve­ća spoljna osjetljivost, pri­je sve­ga zbog de­fi­ci­ta te­ku­ćeg ra­ču­na. Za ban­kar­ski se­ktor, ko­ji go­di­na­ma os­tva­ru­je po­zi­ti­vne re­zul­ta­te, oče­ku­je se ja­čanje ka­pi­tal­ne osno­ve, te do­ka­pi­ta­li­za­ci­ja, ali svjet­ska kri­za mo­že zna­tno uspo­ri­ti ove pro­ce­se i uti­ca­ti na smanjenje di­rek­tnih stra­nih in­ves­ti­ci­ja, do­zna­ka iz inos­tran­stva i kre­di­ta iz inos­tran­stva. Iz tog ra­zlo­ga će ko­mer­ci­jal­ne ban­ke po­sve­ti­ti pažnju ap­sor­bo­vanju do­ma­će štednje kao klju­čnom izvo­ru do­da­tnog ka­pi­ta­la za dalju kre­di­tnu mul­ti­pli­ka­ci­ju.

* GLAS: Ka­ko vi­di­te fi­nan­sij­sko trži­šte u 2009. go­di­ni?

VLA­DU­ŠIĆ: Fi­nan­sij­sko trži­šte je plit­ko i ne­ra­zvi­je­no, pa će se ta­ko nas­ta­vi­ti njego­va izlo­že­nost ve­ćoj ranjivos­ti i špe­ku­la­ti­vnim uda­ri­ma. Da­kle, fi­nan­sij­ski se­ktor BiH ne mo­že­mo po­sma­tra­ti u po­tpu­nos­ti odvo­je­no od glo­bal­nih de­ša­vanja, odno­sno fi­nan­sij­skih trži­šta ši­rom svi­je­ta, sa je­dne stra­ne i sa dru­ge stra­ne od ra­zvi­je­nos­ti in­sti­tu­ci­ja i re­al­nog se­kto­ra u BiH. Po­se­bne po­te­ško­će u na­re­dnoj go­di­ni ima­će re­al­ni se­ktor eko­no­mi­je, a kre­tanja će si­gur­no ima­ti naj­ve­ći uti­caj na dva ma­kro­eko­nom­ska po­ka­za­telja ko­ji su ve­oma lo­ši u BiH, ne­za­po­sle­nost i spoljno­trgo­vin­ski de­fi­cit. I na kra­ju, ne manje va­žno, re­al­no je oče­ki­va­ti po­ve­ćanje pos­to­je­ćeg so­ci­jal­nog pri­tis­ka. Ko­na­čno, mo­že­mo zaključi­ti, ko­li­ko god fi­nan­sij­ski se­ktor u BiH, po­se­bno ban­kar­ski se­ktor, bio na zdra­vim osno­va­ma, li­kvi­dan i na kra­ju kra­je­va po­zi­ti­van pri­mjer u BiH, njego­vo fun­kci­oni­sanje u 2009. go­di­ni uve­li­ko će za­vi­si­ti od dru­gih kre­tanja u zemlji i okru­ženju.

In­fla­ci­ja

* GLAS: Mo­gu li gra­đa­ni da oče­ku­ju ve­ću in­fla­ci­ju to­kom ove go­di­ne?

VLA­DU­ŠIĆ: In­fla­ci­ja je u zna­tnom slabljenju u posljednja tri mje­se­ca, usljed glo­bal­nog pa­da ci­je­na, ugla­vnom ener­ge­na­ta. Na in­fla­ci­ju u BiH uti­ču spoljni fa­kto­ri, kao što su in­fla­tor­na kre­tanja u EU i zbi­vanja na svjet­skom trži­štu, jer s je­dne stra­ne je mo­del va­lu­tnog odbo­ra ko­jim se ve­zu­je na­ša va­lu­ta za evro, a s dru­ge stra­ne je bh. eko­no­mi­ja, ko­ja je još u tran­zi­ci­ji i uvo­zno je ori­jen­ti­sa­na. BiH, kao ma­la zemlja, ne­ma moć da za­us­ta­vi na­pri­jed na­ve­de­ne ne­ga­ti­vne uti­ca­je. Uko­li­ko se ne­ga­ti­vni uti­ca­ji do­da­tno stva­ra­ju unu­tar BiH, bi­lo kroz odre­đe­ne mje­re fis­kal­ne po­li­ti­ke ili odre­đe­ne po­li­ti­čke kri­ze, in­fla­ci­ja mo­že bi­ti i ve­ća ne­go in­fla­ci­ja u EU, da­kle i ve­ća od oče­ki­va­ne, kao što se to de­si­lo u pro­šloj go­di­ni. Pro­cje­ne go­vo­re da bi in­fla­ci­ja u ovoj go­di­ni mo­gla izno­si­ti oko 5,5 od­sto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.