Kuba - svijet prekriven osmijehom

- Ovde dolaziš sa strepnjom, neizvesnošću, s malo povećanim adrenalinom, a vraćaš se sa setom i spoznajom da još postoji poneki začarani kutak nesputane slobode. Iako ideološki uniformisana, Kuba odoleva nekim drugim okovima, onim liberalne demokratije, globalnog pseudohumanizma i blagostanja - reći će, dok dodirujemo pistu, moj saputnik, ekspert za finansijsko-pravne marifetluke, zaljubljenik u kubanske čari života.

Silazak u aerodromske odaje, kroz hodnike poluosvetljene čkiljavim svetiljkama, podsećao je na neki pretorijanski aerodrom iz avanturističkih i špijunskih filmova davnih šezdesetih. Ovde su, kako se već u prvi mah može primetiti, šezdesete odavno pustile korenje. Ipak, ledenu policijsko-carinsku proceduru raskravljuje neposrednost i ljubaznost ležerno odevenih službenica aerodroma "Hoze Marti", koje će se u svakom trenutku putniku naći na usluzi.

Nakon nepoverljivog i hladnog policijskog dočeka na aerodromu, s mirisom ustajalog boljševizma, sa druge strane "granice" dočekuju nas vesela lica. Njihov žagor, prožet pozitivnim vibracijama, leprša na tropskom vetru i meša se sa ranim melodijama koje dopiru odasvud. Sve to inspirisano je i pokretano eruptivnom energijom života, kakvu teško da ćete sresti bilo gde drugde na svetu.

Uputstva i vremeplov 

Zahvaljujući Stevici, menayeru za protivpožarnu zaštitu, pasioniranom obožavaocu "kohibe", naš prvi susret sa Kubom bio je začinjen šarmantnom dobrodošlicom, na čistom srpskom jeziku, Marije Sančez, kćerke bivšeg ambasadora Kube u Beogradu. Osmeh ove sredovečne žene, kratke, skoro muške frizure, otkriva red kao sneg belih zuba, u jakom kontrastu s njenim tamnoputim licem.

Marija govori srpski skoro bez akcenta, iako nikada nije boravila u zemlji u kojoj je službovao njen otac. Vedra je i nasmejana, s opuštenom predusretljivošću, kao i većina stanovnika Kube. Laganim i gipkim koracima, u ritmu salse, vodi nas prema minibusu, udobnom i klimatizovanom, koji pomalo odudara od parkiranih starih "fordova", "bjuika", "ševroleta", "doyeva", "lada" i jedne tamnozelene "volge".

Na velikim teretnim kamionima grupa ratara kraj još jednog radnog dana završava pesmom. Filmskom brzinom menjaju se scene, bude se sećanja, a vremeplov one starije među nama vodi u epohu našeg socijalističkog preporoda, obnove, radnih akcija, kada se živelo od entuzijazma, s revolucionarnim pesmama, parolama revoluciji i voljenom komandantu.

Na ogromnom bilbordu pored puta Če Gevarin portret i poruka: "Tvoje ideje žive, nastavljamo tvojim putem".

Glavne saobraćajnice na Kubi su u veoma solidnom stanju, i pored dugog embarga (na šta se i dan-danas, deset godina kasnije, vade naši putari). "Štipanje" na debljini asfalta ovde se kažnjava dugotrajnim prinudnim radom na zelenim poljima.

Usput, dok se vozimo prema Santa Mariji, mestu udaljenom dvadesetak kilometara od Havane, dobijamo najvažnije informacije o kursu, o legalnoj i sivoj ponudi najboljih tompusa na svetu. Kao što neki kod nas ne prave uvek vino od grožđa, ni ovde se tompusi ne prave uvek od duvana. Sušeni list banane, pomešan sa duvanom, sporije gori i češće se gasi, a samo strastveni pušači i ljubitelji kubanskih cigara mogu primetiti razliku.

Kubanci kao narod nisu skloni prevarama, ali nemaština, embargo i činjenica da Kubu ne posećuju siromasi podstiču ih da svoju robu ponude po višestruko većim cenama od realnih. Ako upali, dobro je, ako ne, cenkanje je ionako ritual koji zbližava ljude. Neretko, i jedna i druga strana se rastaju s osećajem obostranog dobitka.

I pored činjenice da je Kuba jedna od najbezbednijih zemalja, Marija nam savetuje, da novac, pasoš i vrednosti ostavljamo u hotelskom sefu, kao i da obratimo pažnju na široku i šaroliku lepezu usluga koje se mogu dobiti na ostrvu sreće, strasti, ruma, "daikirija", "mohita", tompusa...

Imuni na depresiju

Osim lepote kojom je tvoritelj darovao, najveća draž ove po mnogo čemu čudesne zemlje je vreme kao zaustavljeno negde u ranim šezdesetim godinama prošlog veka. Tako zamrznuto stvorilo je nestvarni sklad raznih suprotnosti, pred kojima padaju mnoge predrasude savremenog čoveka, utemeljenog na zapadnim vrednostima. Usporeni ritam, s naglaskom na neponovljivosti ovozemnog života, ležerna jednostavnost, muzika u bojama strasti, more okupano suncem, ovim ljudima podarilo je sreću vidljivu na njihovim opuštenim i nasmejanim licima. A možda oni, reći će skeptici, svoje tužne dane popunjavaju osmehom. Međutim, dok posmatram vesele Kubance, bliža mi je definicija jednog od poslednjih pesnika-boema, pokojnog Ambrozija Maroševića, beogradskog Hrbina: "Pesnici su kao deca: malo nam daju, a i sa tom sirotinjom mi smo srećni."

Kontrast zapuštene spoljašnosti i unutrašnjeg sklada, bitisanje starog i novog, mladog i oronulog, sređenog i zapuštenog, lepog i propalog, najslikovitije se ocrtava u starom delu Havane. Jedna pored drugih stoje oronula zdanja i obnovljene zgrade ofarbane jarkim bojama. U spolja zapuštenoj kući, propalim stepeništem stižete u luksuzni ambijent jednog od prestižnijih restorana. Na ulicama, uz američke oldtajmere iz pedesetih godina prošlog veka, nabuyene i lakirane jarkim bojama, fijakere sa rasnim i do perfekcije izdresiranim konjima, popularne skutere obložene žutom sferom, poznatije kao koko taksi, bicikle sa prikolicom za dve osobe, možete sresti najnovije modele zapadne auto industrije. Pored starijih prodavačica suvenira, novina i revolucionarne literature, odevenih u arhaične široke haljine papagajskih boja, srešćete i mlade tamnopute lepotice odevene u najsavremenije markirane krpice.

Osim ovih starih, muzejskih primeraka, u kojima su napakovani motori i delovi ruskih automobila, američkih četvorotočkaša gotovo i nema. "Marlboro", "koka-kola" i još nekoliko malobrojnih artikala iz Amerike na Kubu stižu iz Meksika. Iako u prodavnicama nema velikih svetskih robnih marki, dobar deo građana je skladno i kvalitetno odeven.

Stoga pomalo nestvarno deluje zvaničan podatak da prosečna plata iznosi oko tridesetak konvertibilnih pezosa (1 evro je 1,30 pezosa).

Priče o velikom siromaštvu demantovane su ulicama prepunim života, prepunim ljudi iz kojih bukti energija i koji su, u duhu antičke mudrosti hleba i igara, lišeni velikih materijalističkih stremljenja, s krajnjom nonšalancijom prihvatili sve blagodati koje im ova rajska zemlja daruje. Čini se da su Kubanci stekli imunitet na epidemiju frustrativno-depresivene i pesimistično-suicidne bolesti globalnog materijalističkog "blagostanja".

Če, ikona revolucije

Međunarodni praznik rada na Kubi je najznačajniji praznik. U Havani parada radnih ljudi i građana iz svih delova zemlje. Preko milion ljudi besprekorno organizovanih, bez ijednog incidenta, uz igru i pesmu obeležavalo je dan narodne radosti.

Ustalasala kolona duga nekoliko kilometara slivala se prema jednom od centralnih trgova, na kome je svojevremeno Fidel Kastro držao svoje maratonske govore. Umesto njega grmeo je Raul Kastro, brat i saborac velikog komandanta Fidela. Plakati, transparenti, posteri sa njegovim likom, začuđujuće, bili su malobrojni. Ikona revolucije i dalje je legendarni Če Gevara. Njegov lik, sa beretkom i crvenom žabom, nezaobilazan je detalj većine suvenira na Kubi, a pesmom "Komandante Če Gevara" počinju i završavaju se skoro svi muzički programi po barovima i restoranima. Otac nacije Fidel Kastro pominje se sa velikim poštovanjem, kod starijih žitelja koji pamte Batistinu diktaturu on je heroj, Don Kihot, globalni simbol otpora američkom imperijalizmu. 

Magija života u srcu

Zahvaljujući ekonomskom embargu "Velikog brata", na Kubu još nije stigao duh globalizma i izbrendirane potrošačke gladi, nema ni jednojajčanih menayera, privrednih i ekonomskih eksperata, berzanskih špekulanata, nigde osnovnih simbola američkog imperijalizma poput "Mekdonaldsa", koji usidren čeka negde u Hemingvejevom Ki Vestu na Floridi, tamo gde se u utrobi brodova švercuju emigranti, a u suprotnom smeru razne potrepštine koje i danas nedostaju ovom izolovanom "arhipelagu za uživanje".

Zelenom i slatkom ostrvu (glavna kultura je šećerna trska) divili su se Lorka, Markes, Sinatra, Ava Gardner, Hemingvej... Al Kapone i njegovi kompanjoni, izbegavajući prohibiciju, ovde su izgradili hotele, kockarnice, restorane koji i danas svedoče o otmenosti i raskoši tih "zlatnih tridesetih".

Hemingvej, američki nobelovac, svojom novelom "Starac i more", inspirisanom lovom na sabljarke s ocem današnje Kube Fidelom Kastrom, proslavio je blagodatnu Kupolu (to na izvornom aravakan jeziku znači reč Kuba).

Romansijer, novinar, ratnik, ribolovac, boem, čovek nesputane mašte i prirode, krajem tridesetih godina prošlog veka, nakon dvodecenijskog izveštavanja sa raznih ratnih poprišta u Evropi, bežeći iz Amerike pred prohibicijom, našao je utočište za sebe i svoje ratne uspomene na ovom "ostrvu zemaljskog raja", gde je i napisao Za kim zvona zvone, svoj najpoznatiji roman.

U hotelu "Ambos", u centru Havane, na petom spratu se nalazi soba u kojoj je živeo slavni pisac, zaljubljenik u more i dobru kapljicu. Za ulaznicu od 10 konvertibilnih pezosa (međunarodna oznaka cuc, tako popularno i nazivan: cuc), možete u ovom intimnom kutku u kojem je Hemingvej boravio nekoliko meseci videti i fotografisati njegovu pisaću mašinu, nekoliko telegrama i pisama, fotografije Marlen Ditrih, Hemingveja sa Harli Ričardson, Martom Golhorn, Meri Hemingvej. Pored makete njegovog ribarskog broda, postavljene na starom lakiranom drvenom ormaru, nalazi se fotografija Valeri Hemingvej snimljena na piščevom ribarskom brodiću 1960. neposredno pred njegov poslednji i tragični odlazak za Ameriku. Tamo je 2. jula 1961. suočen sa životnim ćorsokakom, svojeručno podvukao ovozemaljsku crtu.

Jedan od najvećih klasika američke književnosti bio se od 1940. godine nastanio u mestu Kohimar, udaljenom dvadesetak kilometara od Havane. Hemingvejeva kuća danas je jedna od najposećenijih turističkih tačaka. U dvorištu se nalazi i piščev ribarski brod, bazen u kojem je plivala Ava Gardner, filmska diva, jedna od mnogih lepih žena iz ljubavnog albuma ležernog boema i šarmera, za koga njegova sekretarica, novinarski šegrt i biograf Valeri Hemingvej tvrdi da je bio stidljivi usamljenik.

 Dva pečata u boji revolucije

U danas najskupljem baru na Kubi "El Floriditi", nekada omiljenom mestu Ernesta Hemingveja, uz čiju asistenciju je spravljen čuveni koktel "daikiri", svakodnevna gužva. Nadlakćen nad šankom stoji bronzani nobelovac, dok su na zidovima okačene fotografije slavnog pisca sa poznatim ličnostima, među kojima dominira Fidel Kastro. Uz Hemingvejev omiljeni "daikiri", ledeni koktel s vrućom cenom, turisti s raznih meridijana, uz sevanje bliceva, ovekovečuju sebe pored bronzane statue majstora reči.

"Stari sladokusac nije slučajno odabrao ovaj sunčani arhipelag, u kome najskladnije bitišu darovi prirode sa onim najeruptivnijim delom ljudskog bića", reći će, kao za sebe, doministar, dok svoje rasplamsane misli, kao i ostali prisutni, rashlađuje Hemingvejevim čarobnim napitkom.

Posmatrajući gomilu Italijana isprepletanih s vitkim meleskinjama, s čijih su usana, prepunih života, lepršali rojevi raznobojnih leptirića, đeneral s četiri zvezdice, najstariji član naše ekspedicije, uz još jednu turu belog ledenog napitka, naglas sabira utiske:

"Ovo je zemlja za one s potisnutim egom, za onu Frojdovu polovinu ljudskog bića. Toplota, sunce, more i talasi, vrelina noćnog života, rasplamsavaju i bude sva čula i samo mrtav ne oseća bujanje energije, koja izvire iz svake pore, iz svakog pokreta. Šta li je sve dobri i pošteni Sigmund propustio u životu zato što nije boravio na Kubi. Ali da je ovde živeo nikada ne bi napisao ništa o histeriji i depresiji. U njegovim delima izostala bi ona pesimistična, mračna i suicidna strana ljudske prirode."

"Ovo je čudo od zemlje!" uzviknuo je ekspert za bankarsko pravo, dok mu je otrgnuti pogled skakutao po rasnoj crnkinji, pokušavajući da bujicom reči dočara i domami minulu noć istopljenu s prvim mamurnim jutarnjim zracima, ali još budnu u njegovom pospanom i sočnom sećanju.

Centar Havane oko trga Plaža dela Katedral odiše živopisnim bojama velelepnih restaurisanih fasada, čija obnova i vraćanje starog sjaja svedoči da kapital kao živa voda polako nalazi puteve kroz ideološka naprsnuća jednog od poslednjih komunističkih režima na svetu. Stari deo grada vrvi od turista koji svojim kamerama ovekovečuju monumentalne građevine iz kolonijalnih epoha.

Na kaldrmisanim trgovima život teče 24 sata. Smenjuju se razne muzičke grupe, animatori, dame za fotografisanje odevene u živopisne aljine, žongleri, a tu je i jedna od živih turističkih ikona Havane, stara gatara u beloj haljini s neupaljenim tompusom.

"Vidi je, kao da je pobegla iz nekog od filmova Emira Kusturice", promrmlja đeneral, zaustavljajući kočijaša Ričarda na još jednu turu u obližnjem baru, dok je Šumar, uhvaćen u zamku animatorki, nakon "sendviča" za fotografisanje stigao sa dva pečata u boji revolucije.

Mješavina krvi i stilova

Većina zdanja potiče s kraja XVIII i iz XIX veka, kao barokna Državna rezidencija iz kolonijalnog perioda, sagrađena 1791. Tu se prepliću razni stilovi kolonijalne arhitekture, od baroka, neoklasicizma, mavarskih uticaja... Na jednom od trgova nalazi se velika barokna katedrala Svetog Kristofera, sagrađena 1666. godine na temeljima srušene crkve. Fasadu ovog sakralnog zdanja kubanski pisac Alejo Karpertner je opisao kao okamenjenu muziku. Danas se na ovom trgu, koji predstavlja jednu od žila kucavica grada, čuju najvedriji tonovi salse, rumbe, yeza...

Iz obližnjih barova dopiru zvuci jedne od kafanskih himni u Havani, "Gvantanamere", što je u prevodu "Devojka iz Gvantanama", mesta planetarno poznatog po jednom od najvećih američkih kazamata i najbrutalnijih mučilišta.

"Kohiba" guga 45 metara

U blizini Kapitolia nalazi se "Habanos", fabrika za proizvodnju najboljih cigara na svetu. "Kohiba", "monte hristo", "romeo i julija" ovde se decenijama prave isključivo ručno. Najbolje su one od celog lista utrljane na devojačkim butinama, tvrde strastveni zaljubljenici u kubanske tompuse.

To potvrđuje penzionisani komandant žandarmerije, nabijajući na čačkalicu ostatak tompusa da bi što duže uživao u opojnom mirisu čistog duvana.

"Otmena gospoda puši do polovine, oni siromašniji do trećine, a ti bi pušio dok ti usne ne izgore..." šeretski mu dobacuje ekspert za bankarsko pravo i pokretna apoteka naše ekspedicije.

Na tvrđavi Moro prošle godine je oboren Ginisov rekord u motanju najduže cigare. Majstor Hose Kastelar uspeo je da ručno zavije "kohibu" dugu 45,38 metara. Na pitanje kako, odgovorio je:

"Prava magija nije u rukama nego u srcu."

Poljoprivreda i turizam

Osnovne privredne grane su poljoprivreda i turizam. Kuba je lider u proizvodnji šećera i duvana. Nacionalno piće je rum, koji se proizvodi od šećerne trske i to u tri varijante: stari zlatni, ekstra star i svetli suvi.

Rum je glavni sastojak najpoznatijih kubanskih koktela: "daikiri", "kuba libre", "mohito", "ernest hemingvej specijal". Do 1960. na Kubi se nalazila i čuvena destilerija Bakardija, kasnije premeštena u Dominikansku Republiku.

Osim Havane, najpoznatije turističko mesto je Varadero, sa belim peskom i predivnim plažama dugim skoro 30 kilometara.

Otkrivanje

Bujna vegetacija, beličaste i prostrane peskovite plaže, bistro i uvek toplo more, veseli ljudi, razni arhitektonski stilovi XVII, XVIII i XIX veka, zdanja obojena jakim bojama života, svrstali su Kubu u jedan od retkih masovnošću još nezagađenih rajskih vrtova. Poslednjih godina on sve više odškrinjuje svoja blagodatna vrata, penjući se lagano ka samom vrhu liste najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu. Stari deo Havane, gradić Trinidad, kao i park prirode Pinar del Rio, pod dvostrukom su zaštitom UNESCO-a.

I nije ni čudo što je 1492. kada je otkrio Kubu, veliki pustolov Kristifor Kolumbo uzviknuo: "Ovo je nešto najlepše što su moje oči ikada ugledale!"

Kuhinja

Kubanska kuhinja, nastala kao mešavina španske, kreolske i južnoafričke, ne može se baš pohvaliti velikim dijapazonom kulinarskih đakonija. Ipak, uz izdašnu ponudu iz morske bašte, domaćini preporučuju kristianos (jelo od pirinča i crnog pasulja, koji su i ovde, kao nekada kod nas, najveći saveznici sirotinje), zatim pikadilo (biftek sa pirinčem) ili aroz kon polo (piletinu sa crnim pasuljem). Osim belog i crnog ruma, na Kubi se proizvode dve vrste odličnog piva "kristal" i "bukanero" (pirat).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.