Kako je burek postao prvi srpski brend

Da ovaj specijalitet turskog porekla postane izvozni adut Srbije, pobrinula su se dvojica Prokupčana, Dragiša Milovanović i Dragan Ristić, jedinstveni i po tome što su masnim korama dali epitet biljne, odnosno "zdrave" hrane, čime je njihov gastro doživljaj u užitku zalogaja spojio i pripadnike svih veroispovesti.

U ovaj više nego uspešan pionirski poduhvat krenuli su spajanjem svojih pekara "Carina" i "Demetra" u jedno preduzeće. Dali mu ime "Hammeum", po staro rimskom nazivu njihovog grada i pre tri godine krenuli na nemačko tržište, gde je i najviše ljudi sa naših prostora: Bosanaca, Srba i Hrvata. Kada su prve isporuke prošle stroga testiranja u Minhenu i "planule" tri i po tone, "srpski brend" je prokrčio put ka Švedskoj i Švajcarskoj, a ove godine stigao i u Holandiju. Putuje i u Izrael, a na osnovu dobijenog sertifikata o hrani koja odgovara i ljudima muslimanske vere, krenuo je i izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate.

Burek sa "južne pruge" doručkuje i Italija, hoće ga Slovenci, a uskoro će moći da se pojede i u Beču. Akteri naše priče ponosni su i na upravo pristigli poziv iz američke prestonice Vašingtona i izvesni put njihovog bureka preko Atlantika. Tako će "srpski brend" stići i na trpezu čuvene Bele kuće.

Da će proizvodi od kora iz grada na jugu Srbije biti toliko traženi u svetu, nije ni sanjao Dragiša Milovanović, kada je posle dve decenije rada u policiji, plavu uniformu, pre desetak godina, zamenio belim mantilom.

On za "Glas Srpske" objašnjava da novu profesiju nije izabrao slučajno, već se samo vratio zvanju i znanju svojih predaka.

- Moja porodica je imala staru vodenicu do 1929. godine, a i posle Drugog svetskog rata električni mlin. Tu tradiciju sam prekinuo, ali sam se posle dve decenije vratio na pekarski put – kaže Milovanović.

Ideja o izlasku njihovog glavnog specijaliteta van granica Srbije je potekla od Milovanovićevog zeta Dragana Ristića i to još sredinom 90-ih, ali su te zamisli dugo odlagale sankcije, a posle 2000. i prepreke Srbije na putu ka Evropi. Sve do pre tri godine, kada je spoj rodbinskih veza i poslovnih ideja krunisan prvim uspehom, a posle ljudi sa Balkana, željnih ukusa iz zavičaja, srpski burek probaše i druge evropske nacije.

Naš sagovornik objašnjava da pohod na stari kontinent nije bio nimalo lak, jer su organizacione i druge pripreme ulaska na strogo standardizovano zapadno tržište, zahtevale vremena. Kako je zet bio ideološki organizator, naš sagovornik je na svojim plećima poneo taj organizacioni deo.

- Ipak bih opet prošao isti put. Zato i vašim čitaocima mogu da poručim da veruju u sebe i svoje poslovne zamisli, ali i da nikako ne sme da im nedostaje hrabrosti da krenu u posao, jer se samo tako stiže do uspeha – kaže nekada lokalni lider u proizvodnji bureka i kora, čije je ortačko preduzeće stiglo do evropskog i svetskog renomea.

A, sve je počelo sa deset radnika, verom u čarobnu recepturu starih majstora i viševekovni ručni način spremanja ukusnog jela od kora.

Na isti način Prokupčani rade i danas, samo što je firma u ljudstvu upetostručena, a na prvom "srpskom brendu" koji svakodnevno putuje na razne strane sveta radi 40 ruku. Muškarci prave testa, a žene, vešto razvlače najfinije kore i filuju ih. Pravilo je da jedan radnik ne može da napravi više od 50 tepsija dnevno, a ovaj vredni tim dnevno pravi skoro tonu. 

Australija

Interesuju se i izdaleke Australije, ali prvenstveno za stari dobri burek sa sirom i mesom.

Prokupčani su zaštitili "recepturu i geografsko poreklo" tih vrsta i dobili odobrenje Ministarstva poljoprivrede za fil od junetine, koji klanice proizvode po obaveznom evropskom HACP standardu, a poslednjih dana decembra će srpska firma koja se bavi proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda dobiti evropske dozvole, pa osim bureka od zelja i biljnog sira, u svet polazi i onaj tradicionalni sa srpskim sirom.

Turcima ne smeta

Činjenica da Srbi izvoze burek i to uspešno nije zasmetala nikome u postojbini bureka. Naprotiv. Kontaktirao je sa njima i veliki proizvođač iz Nemačke, poreklom Turčin, koji svoj asortiman hoće da obogati i ovim sa naših prostora, jer kako je objasnio, burek koji jedu njegovi sunarodnici je prilično začinjen i ne odgovara širokoj lepezi kupaca.

- Turski burek je u obliku pitica ili savijača, a mi pravimo okrugle kolutove, od četiri kore, koji se seku na četvrtine i fil ide isključivo između druge i treće – otkriva Milovanović deo recepture sada svetu poznatog prokupačkog bureka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.