Kad služba zakaže: Pet decenija od napada na izraelske sportiste na OI u Minhenu

Taj 5. septembar 1972. godine ostaće upamćen po terorističkom napadu

koji je poljuljao mir, te rezultate bacio u drugi plan.

Nakon napada u Minhenu takvi događaji nisu se više dešavali na Igrama upravo zbog činjenice da su se države opametile i shvatile terorizam kao pošast kojoj se moraju suprotstaviti. Kazao je ovo za “Glas Srpske” bivši pripadnik Službe državne bezbjednosti (SDB) Božidar Spasić.

- Danas kada analiziramo minhenski događaj, odnosno napad palestinskih radikalnih grupa na OI na izraelske sportiste, sa sigurnošću možemo tvrditi da je to bila jedna od  prekretnica i u terorističkim napadima i začetku nove metodologije borbe protiv terorizma - kazao je Spasić.

Prema njegovim riječima, očigledno je da su zakazale obavještajne službe.

- Nemačke obaveštajne i kontraobaveštajne službe su slabo, ili gotovo nikako, pokrivale ne samo OI. Tek nakon napada i masakra i u Nemačkoj i u celom svetu došlo je do reorganizacije i stvaranja specijalnih antiterorističkih jedinica - dodao je Spasić.

Ovaj događaj bio je dobro osmišljen, dodaje.

- Napad je bio do detalja razrađen i tačno se znalo ko će šta raditi. Sve ukazuje da su u masakr bile umešane brojne službe, ne samo u to vreme interesantnih iz Iraka, Irana i drugih zemalja nego da je moguće da su bile umešane i zapadne službe - ističe Spasić.

Spasić naglašava, da se ovaj teroristički napad izučava u svim međunarodnim školama.

- Analize koje su vršene kasnije donekle su otvorile vrata ka tome kako su palestinski teroristi uspeli da uđu u olimpijsko selo, kako su uspeli da zarobe sportiste i da naprave masakr. To je jedan od najtežih napada koji se dogodio prema izraelskim građanima posle Drugog svetskog rata - rekao je Spasić

Svoju jačinu nije pokazala ni izraelska obavještajna služba (MOSAD).

- Činjenica je da je i MOSAD, koji je u to vreme bio jedna od najuspešnijih službi, tada zakazao oko obezbeđenja sportista, da nije pokazao da ima raspoložive glavešine. To je dokaz da su se sve službe ponašale laički, bez plana i dogovora - rekao je Spasić.

Ovaj događaj tada je uzburkao svjetsku javnost.

- Podsećam da su svi učesnici napada od strane MOSAD-a posebno likvidirani po čitavom svetu - rekao je Spasić.

Kada su velike manifestacije u pitanju, Spasić apostrofira da je neophodno imati operativce koji djeluju na terenu.

- Naša, jugoslovenska služba državne bezbednosti imala je posebno odelenje operativaca koji su pratili naše sportiste po čitavom svetu jer je tada Jugoslavija imala neprijatelje po svim zemljama. Naša zemlja je uspela da zaštiti svoje sportiste - istakao je Spasić.

Svako veliko takmičenje kao što su OI nose sa sobom veliki rizik.

-  Ideolozi terorizma su primetili da su veliki sportski događaji, ne samo veliki skup ljudi sportista i navijača na stadionu, nego da to posmatra i milijarde ljudi putem televizije. Iz tih razloga, teroristi žele da njihovo delo ne ostane nezapaženo -  rekao je Spasić.

Prisjeća se Spasić da je prije pet decenija i na našim prostorima bilo napeto.

- Te 1972. godine kada je bio teroristički napad u Minhenu, Jugoslavija se suočila sa upadom ustaških terorista kod Bugojna. To je samo jedan znak koliko je terorizam postao ozbiljan i koliko su zemlje morale da ulože truda da to spreče - rekao je Spasić.

Spasić naglašava da se ubrzo i na našim prostorima održao jedan veliki događaj, Zimske olimpijske igre 1984. godine u Sarajevu.

- Olimpijada  u Sarajevu bila je uzor kako bezbednosno treba organizovati  velika sportska takmičenja - istakao je Spasić.

Film

Da je ovaj događaj važan i sa filmske strane potvrđuje i film “Minhen” čiji je producent i režiser Stiven Spilberg, a snimljen je 2005. godine. Film se zasniva na romanu “Osveta”. “Minhen” je dobio pet nominacija na 78. dodjeli “Oskara” i to za najbolji film, najboljeg režisera, adaptirani scenario, montažu i najbolju originalnu muziku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.