Jelena Erceg: Držala sam Oskara u rukama!

Rekla je to u intervjuu "Glasu Srpske" arhitekta i majstor za specijalne efekte Jelena Erceg. Ova Beograđanka od kraja osamdesetih godina prošlog vijeka živi u Los Anđelesu i radi na specijalnim efektima na najpoznatijim holivudskim filmovima.

- Od mojih početaka 1996. godine rad na specijalnim efektima promenio se hiljadu odsto, i u softveru i u samom pristupu rešavanju problema - kaže Jelena, koja je, između ostalog, zaslužna za specijalne efekte i magiju u kojoj smo uživali gledajući "Hari Potera", "Iks Mena", "Ljude u crnom", "Zlatni kompas", kao i "Narniju", film koji je za Jelenu, ipak bio najzahtjevniji.

- Kada je reč o uspehu u filmskoj industriji, sve se sastoji u tome da prvo moraš ozbiljno da pristupiš poslu i da budeš istrajan, uporan i da radiš na sebi. Samo napornim radom sve se može postići - naglasila je Jelena.

* GLAS: Karijeru u Holivudu započeli ste 1996. godine na filmu "Vulkan", koji je u to vrijeme obilovao specijalnim efektima. Koliko su se stvari u vašem poslu od tada do danas promijenile, da li je danas lakše ili teže ispuniti zahtjeve filmske publike i kritike?

ERCEG: Što se tiče razvoja tehnologije, to nekako ide paralelno sa razvojem čipova i novih kompjutera, ali drugo je pitanje koliko se stvari olakšavaju kada je reč o radu na specijalnim efektima. Traži se, naime, sve komplikovaniji scenario i sve bolji efekti, odnosno kako da se nešto izvede, kako da izgleda što bolje. Tu je mnogo novih softvera, uvek ima novih stvari. Nikada se ne ponavlja jedan efekat od filma do filma. Razlika od mojih početaka do danas je sigurno hiljadu odsto u načinu na koji se radi, i u softveru i u samom pristupu rešavanju problema. Mogu slobodno da kažem da stvari postaju sve komplikovanije, a ne jednostavnije.

* GLAS: Radili ste, između ostalih, na holivudskim hitovima "Stjuart mali, "Put oko svijeta za 80 dana", "Narnija", "Hari Poter", "Iks Men", "Ljudi u crnom", "Zlatni kompas"... Koji je Vam je film bio najzahtjevniji i najkomplikovaniji?

ERCEG: Što se mene tiče, najzahtevniji je bio film "Narnija", jer smo tu prvi put radili bez određenog softvera na kojem se rade scene, gde ima na hiljade raznih karaktera i sve treba uklopiti u prirodnu sredinu. I tu smo opet radili takozvani grin skrin, gde se pozadina snima uživo, pa se deo izbaci i ubacuju se veštački elementi odrađeni na kompjuteru. U tom smo filmu imali scene sa hiljadama raznih životinja i ljudi, koje je trebalo napraviti i ubaciti. Ipak, možda je najkompleksnije kada kompanija koja se bavi specijalnim efektima pristupi nekom takvom poslu, a prvi put to radi. To je veoma ozbiljan posao, a sve to treba da se uradi na vreme i da izgleda atraktivno.

* GLAS: Koliko je zahtjevan Vaš dio posla, takozvani "character ritting"?

ERCEG: Onaj deo posla koji radim je zapravo tehničke prirode. Ne radim animaciju, ali da bi neko animirao mora da se pripremi podloga za animatora, odnosno kontrole koje se odnose na to kako će se nešto pokretati, kako će funkcionisati. Treba da osmislim za bilo koji objekat, bilo da je jednostavan ili komplikovan, prvo kako funkcioniše, šta treba de uradi i na koji način i onda da to u okviru softvera i njegovih mogućnosti napravim tako da to izgleda normalno i prirodno. Na primer, kade je reč o nekoj životinji, treba da se uradi kompletan skeleton sistem, da se ubaci u njega kostur, onda da se ubace mišići i koža koji će se pokretati na osnovu tog kostura i da to izgleda ubedljivo. Tako da je taj deo posla zahtevan i ne radi se tako što će za jedan dan nešto biti postavljeno na neki nivo, nego se uradi osnova i onda se nadgrađuje nekoliko sedmica, jer se model razvija. Tako da prođe kroz neka provere i zavisno od toga da li je glavni karakter ili sporedni, menja se kompleksnost tog bića. Zavisno od toga šta treba da se uradi na kraju, kako treba de izgleda taj lik, dodaju se koža ili krzno, kosa ili odeća. Ima mnogo elemenata koji se uklope u celu tu strukturu. Moram da imam pregled od početka do kraja produkcije, odnosno kako će šta da izgleda, da bih mogla da pripremim celi element.

* GLAS: Na kojem filmu trenutno radite?

ERCEG: Posljednji film na kojem sam radila je "Svi vole kitove", koji još nije završen, koji se još uvek radi i toku je postprodukcija. Mislim da će izaći sledeće godine. Posle toga sledi "Snežana i sedam patuljaka".

* GLAS: Da li ima filmova na kojima niste radili, a imali ste želju?

ERCEG: Bilo je mnogo filmova na kojima bih volela da sam radila, ali ne možeš uvek da budeš na svakom mestu. Ne radiš na svakom filmu, nego radiš onako kako ti se uklopi raspored. Sve zavisi od toga šta si počeo da radiš i u kojem roku možeš da završiš. Ne može se sve tempirati da si uvek baš na svakom projektu. Meni to nije toliko ni važno, važnije mi je da posao dobro urađen.

* GLAS: Kakva je konkurencija u Holivudu, kada je riječ o poslu koji Vi radite?

ERCEG: Relativno je mali broj kompanija koje rade na vrhunskom nivou. Ako gledamo s jedne strane, postoji velika konkurencija, zato što postoje ustanove koje obrazuju ljude za određen profil, međutim, s druge strane, pošto sve te veće kompanije imaju svoje softvere, koji ne postoje na tržištu, treba vremena da se nauči i da se shvati kako se produkcija odvija. Možeš da se obrazuješ koliko hoćeš, ali treba ti određeno vreme trening, naročito za ovakve stvari kakve ja radim. A ne postoji trening van kompanije na kojem bi mogao da stakneš iskustvo i priđeš produkciji. To je dugoročni proces učenja, jer se softver razvija i dalje. U poslu sa specijalnim efektima nikada ne možeš da budeš statičan, uvek moraš da učiš nešto novo.

* GLAS: "Zlatni kompas" film na kojem ste radili, dobitnik je prestižne nagrade "Oskar" za specijalne efekte. Nadate li se da ćete nekada prisustvovati ceremoniji dodjele?

ERCEG: Želju da idu na dodelu "Oskara" imaju svi, pa tako i ja, ali je relativno mala grupa ljudi koji mogu da dođu na tu ceremoniju. Na dodelu "Oskara" ide ograničen broj ljudi, koji mogu da se nađu na sceni i prime nagradu, a to su obično supervizor i producent. Naravno, držala sam "Oskara" u ruci.

* GLAS: Koliko su naši ljudi uspješni u holivudskoj filmskoj industriji?

ERCEG: Imam nekoliko veoma dobrih prijatelja čiji je posao u vezi sa filmom, ali kada je reč o uspehu, sve je to individualno i sve se sastoji u tome da, prvo moraš ozbiljno da pristupiš poslu i da budeš istrajan, uporan i da radiš na sebi. Samo napornim radom sve se može postići. U mom slučaju je bilo osim napornog rada, i malo sreće i malo akreditacije koju doneseš sa sobom, pa se sve poklopilo kako treba.

* GLAS: Da li ste upoznati sa filmskom produkcijom sa ovih prostora? Na koje je ona nivou?

ERCEG: Videla sam nešto materijala koji je rađen u školi "Chiron" u Beogradu i nešto reklama, ali za filmskom produkcijom nisam upoznata. Ne znam koliko imaju mogućnosti da rade na nekim ozbiljnijim projektima. U principu, mogu, kada gledam film, da vidim da li je nešto rađeno posebno ili ne, ali imam slab pristup konkretnoj produkciji, odnosno nekom širokom dijapazonu filmova koji dolaze odavde. Jedino putem nekih festivala ili specijalnih projekcija, ali nemam dovoljno kontakata sa ljudima iz Srbije.

Počeci

Jelena Erceg završila je arhitekturu u Beogradu, a krajem osamdesetih godina prošlog vijeka otišla u Ameriku. U SAD se nekoliko godina bavila uglavnom arhitekturom, a zatim je završila master studije na Jejlu.

Poslije toga odlazi u Los Anđeles i počinje da se radi u filmskoj industriji na specijalnim efektima.

- Tada su bili tek počeci malo složenije produkcije u filmu, ali je bilo dosta raznih inovacija i već je postojao uhodan put razvoja kompjuterskih animacija i specijalnih efekata - kaže Jelena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.