Iz fotelje do evropske diplome

Tako će od ove školske godine i srpski brucoši moći da upišu ekonomiju na Univerzitetu "Doba" iz Maribora, koji je već odškolovao pet generacija elektronskih diplomaca u "deželi". Upis se obavlja u sedištu ogranka u novobeogradskom Centru "Sava",  a  sve ostalo se završava iz omiljene kućne fotelje i uz pomoć kompjutera koji je umesto za "četovanje", ovoga puta sredstvo za dolazak do visokoškolske diplome.

Slovenački "on line" fakultet koji širi univerzitetsku mrežu na prostore Srbije pod sloganom "Internetom do EU diplome", nudi sedam semestara po Bolonjskoj deklaraciji i tako otvara vrata srpskim kadrovima za rad u kompanijama Starog kontinenta.

Rukovodstvo visoke poslovne škole iz Maribora, direktorka Jasna Dominko-Balov i dekan dr Boris Cizelj za "Glas Srpske" objašnjavaju da je ovo "školovanje na daljinu" idealno za sve koji su već u radnom odnosu i nemaju vremena da se posvete redovnom studiranju. Kako kažu "studiraj, iako radiš" i stići ćeš do diplome koja te kandiduje za EU. Dobro je i za sportiste koji su pretrpani treninzima i putovanjima i sve koji ne vole da provode vreme u učionicama na svakodnevnim predavanjima i vežbama.

Na Mariborskom fakultetu, studira se na srpskom jeziku, a osim računara i pristupa Internetu, potreban je još samo  radni elan.

Za sticanje znanja zaduženi su slovenački profesori s međunarodnim ugledom i domaći mentori, koji od trenutka kada rešite da stanete u red za buduće "akademce" postaju vaša senka, čitave sedmice, 24 sata dnevno.

Fakultetsku literaturu studenti dobijaju odlaskom u virtuelni amfiteatar, ali to ne treba da vas brine, jer je diploma stvarna.

Studenti imaju takozvane "projektne dane" u Sloveniji, odnosno niz susreta i razgovora sa kolegama koji su diplomirali na isti način, pa menayerima i priznatim profesorima ekonomskih nauka.

Dr Boris Cizelj, dekan i prvi ambasador Slovenije u EU kaže da na Visokoj poslovnoj školi "Doba" koja je vodeća za "studiranje na daljinu" u Sloveniji i sarađuje sa najboljima u Evropi, niko od studenata nije "broj", već partner u razvoju svog stručnog profila.

On otkriva da će "Doba", polaznicima u Srbiji, između ostalog, ponuditi i znanje u lobiranju, jednom od poslova novog milenijuma, koji je još uvek nepoznanica za nas, dok sedište EU u Briselu, vrvi od lobista.

- Lobiranje je nekada predstavljalo uticaj na donosioce odluka u oblasti zakonodavstva, a širenjem i rastom uticaja na druge sfere danas je postalo nova akademska disciplina - objašnjava on za "Glas Srpske".

Danas je toliko moćno, da se može reći da bez lobiranja, nema uspeha.

- Bez lobista van granica zemlje ne treba ništa započinjati. To su shvatile ne samo najrazličitije organizacije, konsultantske firme, regionalne i državne kancelarije, već i sindikalna i strukovna udruženja i svi otvaraju svoja sedišta u glavnom gradu Belgije.

- Brisel je svetska prestonica lobizma, ima 3000 kancelarija za ovu namenu i 16.000 lobista. Nekada je njihovo delovanje bilo retorika, a danas je udarno oružje - argument.

U osvrtu na države nastale iz bivše Jugoslavije, kako ističe, pokazuje se da je Hrvatska najozbiljnije shvatila važnost pojedinaca i grupa lobista.

- Zagreb ima pet kancelarija u Briselu, Srbija tri, Slovenija jednu manje od Srbije, a BiH, koliko znam, ima kancelariju Sarajevskog kantona - objašnjava ovaj stručnjak.

U administrativnom sedištu EU, se prema njegovim rečima, odlučuje na tri nivoa, pa nije ni čudno što je Brisel u fokusu brojnih lobista.

Mislite na sebe i, kako kaže direktorka fakulteta Jasna Dominko-Balov, investirajte u sopstvenu budućnost, studirajući na praktičan i privlačan način.

- Ovo studiranje, iskustvo je pokazalo, ne oduzima vreme planirano za porodicu, druženje s prijateljima i druga interesovanja - navodi.

U razgovoru za "Glas Srpske" otkriva da svi koji se odluče da uzmu indeks ove visokoškolske ustanove, ulaze u veliku svetsku porodicu od 18 miliona on-line studenata - ističe i objašnjava da zaposleni u Sloveniji koji su prošli virtuelno učenje u Sloveniji, popularno ga zovu "vikend studiranje".

Profesori akcenat stavljaju na razvijanje kreativnosti, pa je  mnogo manje teorije, a više seminarskih radova. Ispiti su svakog meseca, a ako se ovom Internet dolasku do diplome bilo šta može zameriti, onda je to obavezni dolazak na polaganje ispita.

U Sloveniji su e-studiranju prvenstveno naklonjene žene između 25 i 35 godina starosti. One imaju kućne obaveze, decu, a neke i rade.

U Srbiji su za sada zainteresovani više muškarci, a odeljenju mariborskog fakulteta u Beogradu su se javljali interesenti iz Republike Srpske, Crne Gore, pa čak i Makedonije.  

U Sloveniji je 40 odsto kompanija opredeljeno za ovaj vid studija i master usavršavanja svojih kadrova, pošto se pokazalo kao dobro, a on-line studenti, uspešni kao i redovni. Tako se, između ostalih, školuju kadrovi Pošta Slovenije i mobilne telefonije, "Merkatora", "Gorenja"...

Beogradski ogranak fakulteta je poveren Poloni Baloh. Ona nam objašnjava da se na net-fakultet mogu upisati i oni sa diplomom više ekonomske škole koji automatski kreću u treću godinu.

Od 2009. godine, u Beogradu će biti uvedene i master studije.

Stručnjaci ovog fakulteta imaju plan širenja fakultetske mreže, a on, prema rečima Baloh, zavisi od širenja kompjuterske mreže među građanstvom, pošto je važno da bar tri četvrtine studenata ima pristup Internetu.

Dozvoljeno i odustajanje    

Brucoše čeka uvodni susret na kojem se upoznaju sa načinom studiranja, nastavnicima, mentorima i kolegama, a tada dobijaju pristupnu lozinku i raspored časova. Svako se posle uvodne nedelje može ispisati, ako mu ovaj način školovanja ne odgovara. Uči se i polaže po jedan predmet, a vreme pripreme je zavisno od njegove težine četiri do sedam nedelja. Datumi ispita su unapred utvrđeni za svaku godinu.

Diplomci  

Polona Baloh koja vodi beogradsko odeljenje objašnjava da upis traje do 10. oktobra, a u Beogradu će ove godine biti primljeno 80 brucoša.

- Ljude koji se javljaju najviše zanima cena i misle da smo mnogo skuplji, jer naši diplomci dobijaju diplome priznate u EU. Mislim da smo sa cenom od 1.700 evra, gledajući beogradske privatne fakultete, negde u sredini - objašnjava ona i kao ohrabrujući podatak navodi statističke podatke iz Slovenije koji govore da je po završetku elektronskog  fakulteta, 61 odsto diplomaca napredovalo u poslu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.