Ivan M. Lalić: Postali smo negativci iz video-igara

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" dramski pisac Ivan M. Lalić, umjetnički direktor Festivala "Cinema City" i direktor "Mikser festivala", koji je svojim tekstovima, ali zalaganjem u kulturi dao snažan pečat srpskoj kulturnoj sceni.

* GLAS: Kako Vama, uspješnom dramskom piscu, izgleda srpska životna drama?

LALIĆ: Trudim se da uvek budem pozitivan i da uvek idem napred kako me prošlost, a ona zaista nije bila laka, ni naša kolektivna, a ni moja privatna, ne bi vukla nazad. Podsetiću da je 20. vek, zapravo bio vek u kome je, u tri velika, istorijska navrata, izginulo oko tri miliona Srba. Za ovako mali, evropski narod kakav je naš, to je stravična činjenica. Od pobedničkog, veoma uglednog naroda s početka 20. veka, krajem 20. veka postali smo negativci iz video-igara. Strašne su greške pravljene u nacionalnoj politici. Ako Vam kažem da je period titoizma zapravo bio jedini period blagostanja i mira za srpski narod u 20. veku, onda ceo problem postaje još kompleksniji. Verujem da je 21. vek, vek blagostanja u kome će naša deca izbeći onaj standardni usud svakog Srbina - a to je da u svom životu mora da zakači makar jedan rat.

* GLAS: Ko su ljudi koji čine današnju društvenu elitu?

LALIĆ: Svaki rat neminovno izaziva velike društvene potrese, pa i prekomponovanje društvene elite. Ako govorimo o političkoj eliti, možda najbolji odgovor daje upravo predstava Nikole Pejakovića "Narodni poslanik". Ukoliko govorimo o kulturnoj eliti, ona je i dalje zarobljena u sedamdesetima u vremenu srpskog liberalizma, ranih Bitefa, Beograda, kao kulturnog tampona između istoka i zapada. Kontekstualno, ta energija je bila značajna, ali je danas potpuno prevaziđena i kontraproduktivna, jer je ova elita uvek zavisila isključivo od dvorskog novca koga danas ima sve manje i sve ga je teže dobiti diskrecionim odlukama političara. A pošto je ta generacija sklona komesarskom načinu odlučivanja o distribuciji javnog novca i pošto je još uvek veoma blizu vlasti, onda situacija nije nimalo ružičasta za ljude koji misle i delaju drugačije, poput moje malenkosti.

* GLAS: Kakva je Vaša slika srpskog duhovnog prostora?

LALIĆ: Moram da Vam kažem da pripadam korpusu ljudi koji prefiks "srpski" ne doživljava kao suštinsku determinantu svog intelektualnog i kreativnog delovanja. S druge strane, veoma sam involviran u promociju srpske kreative - evo sada na Multidisciplinarnom festivalu "Mikser" u Beogradu koji prethodi Festivalu "Cinema City", trudim se da predstavimo najbolje od srpskog dizajna, muzike, vizuelnih komunikacija. Prevedeno, veliki sam promotor i ambasador srpske pameti, kreativnosti i inovativnosti što smatram vrhunskim patriotizmom, bez bilo kakvog političkog predznaka. Dva filma koja sam uvrstio u nacionalnu selekciju, a koja dolaze iz Banje Luke, a koji imaju sufinansijere iz Srbije, nisu uvršćena u selekciju iz nekakvih "srpskih" dnevno-političkih razloga, već zato što verujem da će takav potez s jedne strane osvežiti festival, a s druge strane dati legitimitet jednoj sjajnoj energiji koja se pojavljuje u Republici Srpskoj i kojoj svakako treba odati priznanje, pospešiti je i dalje razvijati.

Čujem i da je najnoviji Zečevićev film, koji je sniman u Republici Srpskoj, sjajan, šteta što nije mogao da stigne na naš festival. To su sve lepe stvari, a mešanje energija, talenata i kreative je nešto što me veoma inspiriše i čini zaista srećnim stvaraocem i kreatorom kulturnih događaja.

* GLAS: Kako ocjenjujete ovogodišnju domaću filmsku produkciju?

LALIĆ: Imam utisak da se trend od prošle godine nastavlja, a to je potpuno odsustvo stilskog, estetskog i žanrovskog zajedničkog imenitelja filmova koji su u međuvremenu završeni. Mene taj podatak raduje, mislim da je film, kao i svaka umetnost, potpuno individualno polje delovanja. Sve oko nas se unificira, globalizuje, sakuplja, ukrupnjava, nije loše imati ovakve male "borbene filmske oaze" koje nisu u korelaciji jedna sa drugom, bez obzira na razlog, a on nije veseo - mi naime i dalje nemamo filmsku scenu kakvu bismo voleli, nemamo funkcionalni filmski centar Srbije, mi smo i dalje jedan filmski provizorijum koji funkcioniše na snalaženju i energiji pojedinaca.

* GLAS: Koje su novine ovogodišnjeg Festivala "Cinema City" i izmjene u programskom konceptu?

LALIĆ: Teška je ova godina bila za sve, pa i za "Cinema City", tako da u programskom konceptu, nije bilo nekih radikalnih rezova, osim naravno redukcije broja filmova. Ja duboko verujem da "Cinema City" mora da ostane i pospeši svoj koncept potpune otvorenosti i dostupnosti prema mlađim autorima, prema low budget filmovima, te i mene veoma zanima šta je naš selektor selekcije "up to 10.000 bucks" Vladimir Perišić izabrao. Prevedeno, "Cinema City" mora da povrati nadu da za dobar film i dobru iduću filmsku šansu nije neophodno imati veliki budžet, državnu podršku ili partijsku knjižicu.

* GLAS: Na ovogodišnjem festivalu biće prikazana i dva filma iz Republike Srpske "Motel Nana" i "32. decembar". Kakvo je Vaše mišljenje o tim ostvarenjima i uopšte o radu filmskih stvaralaca iz Republike Srpske?

LALIĆ: Pa, možda je ovaj podatak upravo prava novina Festivala "Cinema City" 2010. i sjajno osveženje koje nam dolazi iz Republike Srpske. Naime, koprodukcije se definitivno predstavljaju kao dobitni, regionalni model za snimanje filmova, ja verujem da će uskoro biti - i jedini mogući s obzirom na to da svi znamo koliko je film - skupa igračka. Konsekventno, verujem da će male nacionalne kinematografije u regionu neminovno morati da uđu u permanentna partnerstva sa kolegama iz regiona. U tom smislu biće jako teško odrediti šta je nacionalni film, a šta nije. Zato verujem da su i Velinovićev i Hajdukovićev film zapravo ledolomci koji u budućnosti mogu odrediti i karakter selekcije "nacionalna klasa" Festivala "Cinema City".

* GLAS: S obzirom na to da ste pisali o medijima i medijskoj svijesti naroda, kako komentarišete činjenicu da u medijima sve manje ima vijesti iz kulture?

LALIĆ: Ovo je pravo pitanje, mislim da su mediji najnespremnije dočekali tranziciju i da je smrt kulturnih redakcija svih medija jedna opaka činjenica koja u dobroj meri može uticati na kreiranje kulturnog obrasca nacije. Ovih dana sam u velikim pripremama pred "Mikser festival" i moram da kažem da se osećam jako dobro, jer sam ubedio naš najveći nacionalni medij da prati i izveštava sa našeg festivala, čak i u drugom Dnevniku. Moramo se boriti i moramo ubediti "nadležne" da je kultura najvažnija! Čak i ako to nije istina, mi to moramo činiti! Verujem da bez etičke tranzicije nema ni ekonomske tranzicije. Kultura je svakako ta koja promoviše apsolutne vrednosti da bismo išli dalje. U srećniji, mirniji, prosperitetniji 21. vek!

Poslanik

* GLAS: Kako ocjenjujete rad pozorišnih stvaralaca iz Republike Srpske?

LALIĆ: Prošle godine sam kao direktor Sterijinog pozorja sa velikim zadovoljstvom ugostio predstavu "Narodni poslanik" Nikole Pejakovića, čiji sam veliki fan. I predstave Nikole Pejakovića, ali i mlade banjolučke glumice Nikoline Đorđević, koja ima sve predispozicije da postane naša buduća Mira Stupica, Svetlana Bojković, Mirjana Karanović ili Vesna Trivalić. Dakle, klasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.