Ivan Ivanji: Samo ga je Kardelj zvao Joža, a Jovanka Tito

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" književnik, novinar i nekadašnji prevodilac Josipa Broza Tita za njemački jezik Ivan Ivanji.

* GLAS: Na pomalo neobičan i nov način u svojim knjigama dajete sliku 20. vijeka. Mislite li da ste uspjeli u tome da čitaocima donekle rasvijetlite sve ono što se dešavalo?

IVANjI: Da li je čovek u nečemu uspeo ili nije, to niko ne može da kaže. Svako se verovatno u svom poslu trudi da uspe, a da li sam ja uspeo da prikažem 20. vek, zaista ne znam.

* GLAS: Pisali ste o najznačajnijim ličnostima Drugog svjetskog rata i poslijeratnog vremena. Ko je od njih na Vas ostavio najjači utisak?

IVANjI: To je bio, naravno, Tito. On je po mom mišljenju na ovim našim meridijanima bio daleko najznačajniji do svoje smrti. Bilo je zanimljivo sretati se i sa ljudima iz drugih zemalja. Najdublji utisak na mene je ostavio Vili Brant, nemački političar kojeg sam bolje upoznao.

* GLAS: Kazali ste da Vas je Koča Popović, tada ministar inostranih poslova, prvi put odveo kod Tita. Zašto Vas?

IVANjI: Kada sam počeo da prevodim (pošto sam iz kuće, iz Banata odakle sam, imao znanje nemačkog) za omladinske organizacije, jedan kolega iz tadašnje redakcije lista "Omladina", koji je postao službenik u Ministarstvu informacija, pitao me je da li hoću da prevodim za Petra Stambolića, koji je onda bio predsednik Saveznog izvršnog veća. Tada sam za vreme prevođenja upoznao Koču Popovića, kome se dosta sviđalo kako sam to radio. On je bio uman čovek, znao je nekoliko jezika odlično, pa me je vodio dalje.

* GLAS: Poznato je da smatrate da su sve teorije o Titovom drugačijem porijeklu besmislice. Ipak i dalje su te teorije aktuelne i mnogi vjeruju u njih?

IVANjI: Jednostavno ne razumem koliko gluposti može da provejava kroz medije. Titovo poreklo je, to je potpuno jasno, onakvo kako se to govorilo. Ima toliko ljudi koji su ga poznavali još iz Kumrovca. To je velika familija, imao je veoma mnogo rodbine. Tu nije moglo da bude nikakvih spekulacija i nikakvih zabuna: to je Joška Broz, rođen u Kumrovcu od oca Hrvata i majke Slovenke. To je sasvim sigurno istina. Meni je veoma zanimljivo to što se o Titu usuđuju da pišu mnogi koji nisu imali nikakve veze s njim. A oni ljudi koji su najviše znali o njemu ćute. Ne znam da li će malo više govoriti profesor Lalović, lekar koji je bio neprestano pored njega. Kada sam mu rekao "Hajde opovrgni te gluposti što piše neki lekar koji je jednom ili dva puta video Tita, pa posle priča gluposti", on je rekao "Lekarska tajna". Rekao je da će ipak pisati, ali bojim se da će uglavnom pisati anegdote. Onaj koji je najduže bio pored Tita, a koji je među živima je Blažo Mandić. Arhivi su delimično otvoreni, u to sam siguran, jer sam tragao za nekim stvarima. Objektivnu sliku o svemu, kako to obično, biva treba da napiše neko iz sljedeće generacije koji nije bio subjektivno vezan za ono vreme, ni pozitivno ni negativno, nego da govori o ličnostima. Samo mogu da potvrdim da su na velikim međunarodnim skupovima, kao što je osnivačka skupština CSCE, današnji OEBS drugi državnici imali prema Titu odnos krajnjeg uvažavanja.

* GLAS: Čime Vas je Tito najviše iznenadio?

IVANjI: To što se, za razliku od priča koje su postojale, s njim moglo razgovarati veoma direktno. Primetio sam da se u situacijama kada mu je bilo neprijatno uvek okretao u drugu stranu i počeo da priča sa nekim drugim. Neki naši veliki glumci koji su s njim imali bliže kontakte pričali su mu viceve o njemu. Kada je reč o pričama da je neko išao u zatvor zbog vica - ja ne znam nijedan konkretan slučaj.

* GLAS: Da li ima događaja koje svjesno niste objavili u knjizi "Titov prevodilac" i zašto?

IVANjI: U toj sam knjizi rekao sve što sam mislio da treba da se kaže. Ima stvari koje nisu na prevodiocu da priča dalje. Samo ću navesti kao primer sporazum sa Saveznom republikom Njemačkom o obeštećenju. Za to me često pitaju šta je tu istina, šta se tu dogodilo, pa moram da kažem: arhivi postoje, zapisnici postoje, pa izvolite pogledajte i objavite. To su osetljive stvari i o tome ne treba pisati bez pisanog dokumenta pored sebe koji je jasan podsetnik.

* GLAS: Bili ste u Titovoj pratnji prilikom njegovih odlazaka na sastanke sa državnicima. Na koga je Tito imao najviše uticaja, a ko na njega?

IVANjI: Bio sam fokusiran na državnike sa njemačkog govornog područja, a on je naravno imao susreta i sa drugim državnicima iz celog sveta. Vili Brant je sa njim imao najbolji i najsrdačniji odnos. Bitno je i Titovo poznanstvo sa Herbertom Venerom, koji nije bio na tako visokoj funkciji, bio je u ono vreme predsednik frakcije svoje partije u parlamentu. Verner i Tito su se poznavali još iz Moskve. Često su znali da razgovaraju u četiri oka, jer je Tito dobro znao njemački jezik.

* GLAS: Ko je od rukovodstva republika bivše Jugoslavije najbolje, a ko najlošije kotirao kod Tita?

IVANjI: Nema sumnje da mu je Kardelj bio najbliži. Ja to često u sebi upoređujem sa prijateljstvom Marksa i Engelsa. Mislim da je Kardelj potcenjen. Nije on bio jedan mali slovenački učitelj, kako se danas često govori. Nisu ga voleli u Sloveniji zato što je bio Jugosloven. Postojala je generacija, malobrojna, kao Kardelj, koja je Tita intimno oslovljavala sa Joža, koji su ga poznavali pre nego što je postao poznat kao Tito. Postojala je nekolicina ljudi koji su mu govorili "stari", pa onda oni koji kažu "druže stari" i onda ona masa koja kaže "druže predsedniče" ili "druže maršale". Jedino ljudsko biće koje mu je govorilo Tito u smislu "Ej Tito dođi" bila je Jovanka.

* GLAS: Da li su i koliko odluke Tita uticale na sve ono što se dešavalo poslije njegove smrti i devedesetih godina?

IVANjI: To je pitanje koje i mene muči. Šta je moglo da bude drugačije, ko je pokvario sve ono čemu su se nadali mnogi iz moje generacije? Tito je verovatno bio zabrinut poslednjih godina svog života. Mogli su da se primete grč, bol i zabrinutost na njegovom licu. Više je znao on nego mi, obični ljudi. Imao je obaveštenja i politički instinkt.

* GLAS: Kako Vam danas izgledaju zemlje bivše Jugoslavije? Kako danas vidite situaciju u regionu?

IVANjI: Pesimistično, nažalost.

* GLAS: Jednom ste citirali izjavu Abdulaha Sidrana "Čak i da je danas sto puta bolje nego što jeste, još uvijek bi bilo sto puta gore nego što je bilo pod Titom!" Da li je to i Vaš stav?

IVANjI: To mi se činilo duhovito. Ono što na kraju uvek kažem posle svih tuga i strahova. Bure baruta stoji, fitilj leži na zemlji, okolo njega puše cigarete i bolje da ne domislim do kraja.

* GLAS: Pisali ste i o Slobodanu Miloševiću. Kako danas gledate na njegovu ulogu?

IVANjI: Mislim da je njegova politika osnovni uzrok raspada Jugoslavije. Nije mogao to da uradi bez drugih, bez Tuđmana, Izetbegovića i ostalih, ali koliko ja vidim, Milošević je hteo jednu skraćenu Jugoslaviju, koja bi njemu bila pogodna. Tu je i Dejtonski sporazum, koji je, smatram takva jedna nemoguća konstrukcija kada je riječ o BiH. Ne znam kako može da postane jedna država, u kojoj strani gubernator odlučuje o tome šta se sme a šta ne sme, samostalni član UN ili EU.

* GLAS: Kako komentarišete rehabilitaciju pojedinih u komunizmu ozloglašenih ličnosti?

IVANjI: Treba realno gledati na situaciju neposredno posle Drugog svetskog rata. Pobednici su svugde postupali veoma kruto. Pogledajte šta su radili Francuzi, Norvežani, a da ne govorimo o Poljacima i SSSR-u izdajnicima. Sigurno da je, kada pogledamo sa današnjeg, mirnijeg stanovišta, trebalo suditi lagano, pred sudovima, a ne onako na brzinu kao što se radilo.

* GLAS: Kako komentarišete navode da je Tito bio ljut što je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, jer je htio da to bude Krleža?

IVANjI: Ne znam, dokaze nemam, ali smatram da je to koješta. Tito i Krleža bili su intimni prijatelji, ali daleko pre nego što je Tito postao Tito. Krleža spada u one "Jože". Ivo Andrić je za Tita bio jedno poznanstvo, uzajamno poštovanje, ali zašto bi se Tito protivio da bilo ko iz Jugoslavije dobije Nobelovu nagradu i gde bi on sebi dozvolio da se meša u stvari koje ga se ne tiču. Tito je bio isuviše ozbiljan čovek. I ta priča spada u legende.

* GLAS: Šta novo pripremate?

IVANjI: Erika Koša su davno, kada je imao sedamdesetak godina, a ja imam 83, pitali kako je i on je rekao da će onoga jutra kada se probudi, a da ga ništa ne boli, znati da je mrtav. Tako i ja. Ali mrdam, pišem i čudim se da još to funkcioniše.

Biografija

Ivanji je rođen 1929. godine u Zrenjaninu. Njegovi roditelji, ljekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on je tri godine kasnije uhapšen, poslije čega je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Bušenvald.

Studirao je germanistiku i arhitekturu, a više od dvadeset godina bio je prevodilac za njemački jezik Titu, ali i drugim funkcionerima. Radio je kao pedagog, novinar, dramaturg. Objavio zbirke poezije, romane na srpskom i njemačkom jeziku, zbirke pripovjedaka i bajki, politički putopis iz Havane, TV i radio-drame, prevode. Najpoznatija mu je knjiga "Titov prevodilac". Živi i radi u Beogradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.