Grujica Spasović Ima signala da će sličnu deklaraciju usvojiti i drugi

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" ambasador Srbije u BiH Grujica Spasović.

- Mislim da su odnosi između Srbije i BiH s jedne strane bolji nego što bi se moglo suditi po pisanju medija i na osnovu nekih reči. S druge strane, mislim da su ti odnosi daleko ispod nivoa koji je neophodan, pre svega, građanima dve zemlje, njihovim isprepletenim različitim vezama. Čini mi se da dolazi vreme da se naprave veći i ozbiljniji koraci na tom planu nego što su bili do sada - istakao je Spasović.

* GLAS: Kako ocjenjujete nedavno usvajanje Deklaracije u Narodnoj skupštini Republike Srbije kojom se osuđuju zločini nad Srbima i stanovnicima Srbije?

SPASOVIĆ: Reč je o jednom sasvim logičnom potezu poslije usvajanja Deklaracije o Srebrenici. Srbija na ovaj način šalje jasnu poruku da ima isti tretman prema svim zločinima i zločincima bez obzira na to kojoj naciji pripadaju. Na ovaj način Srbija šalje i poruku i drugima u regionu da slično urade jer je iskustvo Srbije pokazalo da je zločinac uvek zločinac, i da tu odrednicu nosi ne samo kada na frontu čini zločin nad čovekom druge nacionalnosti, nego i kada se vrati kući. To su pokazali i dramatični slučajevi koje smo imali u Srbiji oko ubistva premijera Zorana Đinđića. Drugim rečima, Srbija svojim deklaracijama sa jedne strane pokazuje da osuđuje zločine i da želi da se utvrdi istina, odnosno osude oni koji su ih činili, a sa druge strane da se zatvori to poglavlje da nas ne bi više saplitalo u stvaranju neke bolje budućnosti za nove generacije na ovim prostorima.

* GLAS: Očekujete li da sličnu deklaraciju usvoje i druge države na prostoru bivše Jugoslavije i kakvi su signali da to bude učinjeno?

SPASOVIĆ: Čini mi se da je usvajanje ove deklaracije još sveže i novo. Još bole rane završenih ratova i naprosto treba da dođe do svesti, da protekne određeno vreme i da se to učini. Ja sam optimista i već ima određenih signala koji nisu preterano glasni da će se to dogoditi i u drugim zemljama regiona.

* GLAS: Da li ovo govori da je Srbija možda demokratski zrelija od drugih zemalja regije?

SPASOVIĆ: Ne bih stepenovao demokratičnost u zemljama regiona, ali je možda Srbija teže podnela sve to pa je stoga ranije stigla do jednog ovakvog koraka. Srpski narod je zaista, zahvaljujući pre svega pogrešnoj i suludoj politici prethodnog režima Slobodana Miloševića, pretrpio velike žrtve u svakom pogledu. Suočila se sa velikim brojem poginulih, raseljenih, izbeglih... do velikih materijalnih razaranja imajući u vidu NATO bombardovanje 1999. godine.

* GLAS: Kako bi usvajanje ove deklaracije moglo da utiče na odnose Srbije i BiH?

SPASOVIĆ: U principu, jedna ovakva deklaracija ne mora da utiče ni "dobro ni loše", jer je jednostavno ona van tog odnosa. Deklaracijom se pokazuje želja Srbije da se konačno raščiste stvari iz ove naše novije istorije. Guranje problema pod tepih i njihovo odlaganje za neka druga vremena može da bude kontraproduktivno. Naprosto, to pokazuju i događaji iz Drugog svetskog rata kada se otvoreno nije pričalo o zločinima koje smo jedni drugima činili pa i danas imate priču o Jasenovcu u kojoj je po jednima tamo stradalo nekoliko hiljada ljudi, a po drugima i milion ljudi. Kako vreme teče i o tome je teško utvrditi pravu istinu.

* GLAS: Kako biste danas ocijenili odnose BiH i Srbije?

SPASOVIĆ: Mislim da su s jedne strane bolji nego što bi se moglo suditi po pisanju medija i na osnovu nekih prekih, nediplomatskih i nedržavničkih reči koji se čuju u javnosti od nekih odgovornih funkcionera. S druge strane, mislim da su ti odnosi daleko ispod nivoa koji je neophodan, pre svega, građanima dve zemlje, njihovim isprepletenim različitim rodbinskim, prijateljskim, političkim, ekonomskim i drugim vezama. Čini mi se da dolazi vreme da se naprave veći i ozbiljniji koraci na tom planu nego što su bili do sada. Od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje 2000. godine imali smo dve faze: jednu do 2006. godine kada se krenulo od nule i stvari su se relativno brzo kretale napred i lakše nego što su mnogi očekivali, da bi posle toga došlo do zastoja. Odgovornosti ima i na jednoj i na drugoj strani. Kada se 2006. godine raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, Srbija se okrenula ustavnim promenama, diplomatskim bitkama za očuvanje teritorijalne celovitosti, a u BiH je propao aprilski paket ustavnih promena, počele pripreme za izbore i pojačana je retorika, tako da su dve zemlje bile preokupirane više unutrašnjim problemima nego odnosima između njih. Čini mi se da posle ovih izbora dolazi vreme da se u izgradnji odnosa između dve zemlje ponovo krene napred.

* GLAS: Smatrate li da će odnosi Srbije i BiH biti bolji poslije odlaska Harisa Silajdžića sa političke scene?

SPASOVIĆ: Paradoks je u tome što je Haris Silajdžić kada je prestao da ponavlja kako neće nikada otići u Srbiju, odnosno Beograd, otišao sa scene. Mislim da je sazrelo vreme i mislim da je i on shvatio da je to kontraproduktivno i da treba razgovarati i sa onima sa kojima se u mnogo čemu ne slažemo. I sam mu često govorio da je pravo mesto gde može izneti svoje stavove, razgovor sa ljudima i sa kojima se i ne slaže, a Beograd je mesto gde ima mnogo više stranih novinara nego ovde i to bi sigurno imalo odjeka. Mislim da je i on bio prelomio da ode, da li sam, vremenom ili pod uticajem Turske, kako se spekuliše, ali u svakom slučaju bilo je govora o njegovom odlasku u Beograd. Čak je ta poseta bila i zakazana, ali zbog nekih problema u avionskom saobraćaju nije došlo do odlaska kako je bilo najavljivano. Potom su došli izbori i to je odgođeno. Nije bitno da li je Silajdžić na političkoj sceni ili nije. To je pitanje interesa naroda i građana obje zemlje, a interesi govore da treba uspostaviti i jačati tu saradnju. Ne treba zaboraviti da je za odnose dve zemlje zaduženo i Međudržavno veće Srbije i BiH koje se nije sastalo od 2005. godine. Dakle, pet godina je bačeno i otišlo niz Miljacku nepotrebno. Očekujem da će stvari krenuti sa mrtve tačke. Razgovarao sam sa novim ljudima od kojih se očekuje da će preuzeti funkcije i ima vrlo ozbiljnih signala da će se poseta Beogradu veoma brzo dogoditi.

* GLAS: Kako biste ocijenili poništavanje presude Iliji Jurišiću pred Apelacionim sudom u Beogradu?

SPASOVIĆ: Slučajevi Ilija Jurišić i Ejup Ganić su bili veliko opterećenje u odnosima dve zemlje i razlog čestih krajnje histeričnih napada i neodgovornih izjava koji su trovali te odnose. Kada su ti slučajevi Ganić i Jurišić rešeni na ovakav način, mislim da je to dobro za odnose dve zemlje. No, nije stvar u tome da li je neko kriv ili nije, nego u tome da li je Tužilaštvo uspelo da dokaže nečiju krivicu. U slučaju Ilije Jurišića Tužilaštvo nije uspelo da dokaže krivicu. No, svima je jasno da su i u Dobrovoljačkoj i u "Tuzlanskoj koloni" počinjeni zločini i da se tu još ne zna istina, kako se to desilo i ko je odgovoran za te zločine. Dok se to ne završi i rasvetli, stajaće ogromna senka i zabrinutost. Dobar potez dve zemlje je i bilateralni sporazum na polju saradnje pravosuđa da se ne bi duplirale istrage. Nadam se da se neće desiti da neki slučajevi završe u fiokama. Što se tiče Jurišića, veoma cenim i poštujem njegovu izjavu da će se odazvati svim pozivima i da će otići na sva suđenja. Kada je reč o povjerenju u sudstvo, mora se znati da je jedna od najbolnijih reformi koje se trenutno sprovode u Srbiji reforma pravosuđa. Ne radi to Srbija zbog nekog drugog ili evropskih integracija nego zbog sebe. Neefikasno pravosuđe je rak-rana svakog demokratskog društva. Smatram da je Srbija izabrala dobar put i da će reforma pravosuđa doneti rezultate, ne samo za Srbiju, nego za pravdu u celini.

* GLAS: Koliko se po Vašoj ocjeni politika miješa u rad pravosuđa?

SPASOVIĆ: Smatram da se politika tu zaista previše petljala. Veoma je važno da pravna država radi svoj posao pa makar boljelo na drugim frontovima, pa i u politici. U Srbiji se reformom nastoji ako ne potpuno eliminisati, a onda bitno umanjiti uticaj politike na pravosuđe.

* GLAS: Kako biste ocijenili primjenu Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske i koji su njegovi najbolji efekti?

SPASOVIĆ: Pre svega u ekonomiji, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, izgradnji infrastrukturnih objekata... Sada je izgrađen most između RS i Srbije, planira se gradnja još jednog, izgrađena je škola... No, ipak, je to daleko od onoga što taj sporazum predviđa i nudi. Iskreno se nadam da će efekti biti još veći, ali da će i otpor tim paralelnim i specijalnim vezama u FBiH slabiti, jer je Srbija to isto ponudila i njima. Za sada nije stigao pozitivan odgovor.

* GLAS: Kako biste ocijenili najave BiH da će obnoviti tužbu protiv Srbije za agresiju i da li će to dodatno zakomplikovati odnose ove dvije zemlje?

SPASOVIĆ: Od kada sam došao ovde bilo je ljudi koji su se zalagali za što bolje i tješnje odnose dve zemlje, ali bilo je i onih koji su protiv poboljšanja tih odnosa. Smatram da je jedna takva najava nagoveštaj da snage koje su protiv boljih odnosa ne miruju. Smatram da, ipak, do toga neće doći, jer u celom regionu procesi idu drugim pravcem i napred. Mislim da ne treba da se vraćamo nazad i ponovo otvaramo neke stvari koje ni pravno gledano ne mogu baš da se dokažu.

* GLAS: Koji su to, po Vašoj ocjeni, prioriteti koje BiH treba da riješi da bi se brže kretala ka EU?

SPASOVIĆ: Kao novinar bih mogao mnogo toga da vam kažem, a kao diplomata ne bih smio. No, mogu reći da su to ustavne promene, jer Evropa ne trpi takvu diskriminaciju kakva postoji u BiH kada je reč recimo o izboru članova Predsedništva, zatim ekonomija, jer je situacija veoma loša, i korupcija. To su ključne stvari, a sve drugo je pokušaj da se pobegne od glavnih problema.

* GLAS: Da li je, po Vašoj ocjeni, postojanje Kancelarije visokog predstavnika smetnja daljem demokratskom razvoju BiH?

SPASOVIĆ: Smatram da je u BiH u dobroj meri postignut konsenzus da OHR treba da ode. Država ne može da ima pun demokratski kapacitet sa visokim predstavnikom i ovlašćenjima. Pitanje je kada će se to desiti, jer jedni žele da se to desi odmah, dok drugi žele da se na to sačeka posle reformi Ustava. OHR treba da ode, ali i unutar BiH treba da se nađe odgovor na pitanje kada će se to desiti i posle kojih poteza međunarodne zajednice. Različita su očekivanja. Jedni očekuju više, drugi manje. Oni koji očekuju da visoki predstavnik bude ključni i krajnji arbitar, pitam se kako će reagovati ako donese neku odluku koja im se ne dopada. No, mnogo je zdravije i normalnije za BiH i njene građane da preko svojih legitimnih predstavnika sami odlučuju o svemu.

* GLAS: Jedna od omči oko vrata Srbiji, pa i BiH, na šta je upozorio i glavni haški tužilac Serž Bramerc, je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića?

SPASOVIĆ: To je jedna od ključnih stvari i Srbija mora da završi taj posao. Ponekad to izgleda i kao nemoguća misija, jer nema sigurnosti da li je Mladić živ ili nije. I sam Tadić je rekao da je to pitanje vremena i da će se ta priča u dogledno vreme završiti. I Evropa sa sve većim podozrenjem gleda na naš region. Oseća se umor i od regiona i uvoza problema koji novoprimljene zemlje donose sa sobom ulaskom u EU. Mislim da će naš put biti zaustavljen i u dobroj meri usporen ako se haški begunci ne uhapse.

Huligani

* GLAS: Da li je Vama, ali i ostalim ambasadorima Srbije, teško ispraviti sliku o Vašoj zemlji poslije dešavanja kao što su "Parada ponosa" i incidenata na utakmici u Italiji?

SPASOVIĆ: Teško, ali meni je ipak mnogo lakše nego nekim mojim kolegama na daljim destinacijama. Ovde mnogi ljudi od diplomatskog kora do običnih ljudi manje-više poznaju Srbiju i znaju da huligani nisu pravo lice Beograda i Srbije. U isto vreme to što se desilo i u Beogradu i u Đenovi pokazuje da država još uvek nije bila našla pravi i dobar odgovor za to nasilje. Mislim da će se to veoma brzo desiti, jer se očekuje da će Skupština Srbije zaoštriti kaznenu politiku i da će to vrlo značajno uticati na ponašanje huligana. I sam predsednik Boris Tadić je pozivajući se na Margaret Tačer i njen obračun sa huliganima u Engleskoj rekao da će nešto slično uraditi i Srbija.

Prijetnje

* GLAS: Prije dvije godine su Vam prijetili smrću, spominjući Srebrenicu. Da li Vam je teško biti ambasador Srbije u Sarajevu i kakva je situacija danas?

SPASOVIĆ: Imao sam lični razlog zašto sam prihvatio posao ambasadora u BiH. Dosta sam se kao novinar bavio događajima u BiH i imao sam dosta informacija o BiH. S druge strane, imao sam i pre rata mnogo prijatelja u celoj BiH, a posebno u Sarajevu. I pored toga, mnoge stvari mi nisu bile jasne, pa sam i sebi samom često postavljao pitanje kako je moguće da se sve ovo dogodilo u BiH. Kada mi je ponuđen posao ambasadora to je bio razlog da ga prihvatim. Ovde mi je dobro, prijatno, zanimljivo i nikada dosadno. Sva vrata su mi otvorena, ali ipak se plašim da ću se vratiti kući sa mnogo nerazjašnjenih nedoumica sa kojima sam i došao, a neke stvari su mi možda i manje jasne nego pre dolaska ovde. Nadam se ipak da ove četiri godine nisu uzalud prošle u Sarajevu. Imao sam jedan vrlo neprijatan slučaj, pretnju smrću u februaru 2008. godine. Ovdašnje bezbednosne službe su utvrdile o čemu se radi. Pretio mi je jedan mladi čovek koji živi u Danskoj i nije mu prvi put da nekome preti. Javio mi se i njegov otac koji mi se izvinjavao zbog njegovog ponašanja, ali on je to isto ponovio i ambasadoru BiH u Danskoj. Ovde sam imao velike izraze solidarnosti, počev od predsedavajućeg Saveta ministara Nikole Špirića, pa do mnogih običnih građana i kolega novinara. Nisam ni potcenjivao ni precenjivao značaj tih pretnji, ali moram reći da sam mnogo više pretnji imao dok sam bio urednik lista "Danas" nego kao ambasador ovde.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.