Genijalni umovi krali vrijeme za velike uspjehe

Uspješni direktori IT kompanija, naučnici i političari  širom svijeta, dobrom organizacijom jutarnjih navika uspijevaju da budu u vrhu svjetskih lidera. Ustaju rano, a do doručka uspijevaju da pročitaju mejlove, druže se sa djecom i krenu na posao.

Konkurencija ne spava

Ako mislite da vam dan treba imati barem 48 sati da biste stigli obaviti sve obaveze, nemojte zaboraviti da vaš dan ima jednako sati kao i dan Leonarda da Vinčija, Toma Forda ili Stiva Džobsa.

Direktori poput Indre Noji koja radi u "Pepsiju" i Džek Dorsi koji radi u "Tviteru", san često žrtvuju kako bi obavili što više posla i uz to još imali vremena za privatni život. 
Džek Dorsi je osnivač "Tvitera" i izvršni direktor kompanije "Square". Rekao je kako je 2011. godine provodio osam  do 10 sati na dan radeći u "Squareu", i isto toliko  u "Tviteru", zbog čega mu je za san preostajalo četiri do šest sati. Uprkos tome, Džek kaže da svaki dan u 5.30 časova ide na trčanje. 

Indra Noji, izvršni direktor kompanije "Pepsi" kaže da spava samo četiri sata dnevno. 

Stiv Džobs je bio ranoranilac, svoj dan je započinjao u šest časova.

- Ustajem oko šest i radim dok se djeca ne probude. Onda doručkujemo, uradimo domaće zadatke i odvezemo se do škole. Ako imam sreće, radim od kuće još koji sat, ali najčešće odlazim na posao oko devet. Osam ili devet - rekao je svojevremeno Džobs za jedan američki magazin.

Slične navike ima i Tim Kuk koji je vjerovatno oblikovao svoje jutarnje navike, ugledajući se na bivšeg direktora Džobsa.

Kuk, direktor kompanije "Epl", svoj dan počinje oko 4.30 slanjem mejlova nakon čega odlazi u teretanu. Tek poslije vježbanja na red dolazi posao. On prvi dolazi u kancelariju i posljednji izlazi iz nje.

Nespavanje smanjuje sposobnost rasuđivanja

Čovjek se može navići na manje sna nego što mu je potrebno, kaže neurolog Siniša Miljković i naglašava da istraživanja pokazuju da, uprkos naviknutosti, nespavanje smanjuje sposobnost rasuđivanja, vrijeme reakcije i druge psihofizičke sposobnosti.

- Nedostatak sna u povratnoj sprezi pogoršava cjelokupno stanje organizma  - dodao je Miljković.

Ističe da čovjek koji kontinuirano provede samo sedamnaest sati bez sna gubi na sposobnostima ekvivalentno efektu koji izaziva 0,5 promila alkohola u krvi.

- Što se tiče činjenice da su Tesla i recimo Leonardo da Vinči spavali samo dva sata dnevno, svakako da se radi o izvanrednim naučnicima i genijima koji su na taj način "krali vrijeme" ne bi li što više napravili tokom svog života - kaže Miljković.

Kad bismo uspjeli na sadašnjem nivou nauke da analiziramo njihove mozgove, sigurno bismo došli do zaključka da oni ne rade na isti način kao mozgovi nas ostalih običnih smrtnika i u tome treba tražiti rješenje misterije njihovog kratkotrajnog spavanja, a pri tome odličnog funkcionisanja.

- Na neki, za sad nejasan način, njihov mozak se uspije napuniti za dva sata, a za šta bi običnom čoveku trebalo šest do osam sati sna - objasnio je Miljković.

Sa samo četiri sata spavanja može da se "pohvali" Serđo Markione, izvršni direktor kompanije "Fijat", a kaže da ga budnim održavaju kofein i cigarete. 

Merisa Mejer, izvršni direktor kompanije "Yahoo" radila je i 130 sati sedmično, što joj nije ostavljalo puno vremena za spavanje. Kaže da joj je dovoljno šest sati sna dnevno i sedmični odmor svaka četiri mjeseca. 

Helena Morisi, izvršni direktor kompanije "Newton Investment Management", tvrdi da ustaje u pet ujutro, a nekada i ranije i odmah počinje sa slanjem mejlova, dok njena djeca još spavaju.

S porodicom se druži na večeri u 19.30 časova, ali se nakon toga ponovo hvata posla. Kaže da često spava tek dva sata dnevno. 
Stiv Reinemund, bivši izvršni direktor kompanije "Pepsi", ispričao je da se budi u pet ujutro kada ide na trčanje, a spava pet do šest sati dnevno. 

Svoju tajnu uspjeha Tom Ford, modni dizajner ne vidi u svom talentu već u radnoj energiji. Dovoljno mu je da spava, tvrdi, tri sata dnevno. 

Tim Armstrong, izvršni direktor kompanije AOL, budi se u pet ujutro i radi do sedam naveče. Kaže da se trudi da spava šest sati dnevno, ali često spava mnogo manje. 

- Nisam spavalica i nikada nisam bio, život je previše uzbudljiv da bi se spavalo - kaže on.

Zbog puno posla sa sopstvenim biznisom Marta Stjuart, predsednica kompanije "Martha Stewart Omnimedia", kaže da spava i manje od četiri sata dnevno. 

Hans Vestberg, generalni direktor "Eriksona", rijetko stiže u kancelariju poslije osam, a prije nego što dođe na posao provjeri i pošalje mejlove. Kasno ide na spavanje, ali kaže da mu je to sasvim dovoljno sna.

- Naša kompanija nikad ne spava, vodimo posao u 180 zemalja, tako da ne postoje realna jutra i noći - rekao je Vestberg.

Vitorio Kolaro, direktor kompanije "Vodafone", budi se u šest sati, radi vježbe i počinje s poslom. Odlazi na spavanje oko pola 12.

Trendu manje spavanje pridružili su se i druge javne ličnosti Stenli Mekristal, bivši američki general, jede jedan obrok dnevno i spava samo četiri sata dnevno. 

Barak Obama, predsjednik SAD za magazin "Vanity Fair" otkrio je svoj neobičan raspored. Na spavanje ide obično u jedan sat poslije ponoći, a budi se u sedam ujutro, što znači da tokom noći spava samo šest sati. A kad iskrsne neka kriza koju hitno treba riješiti, spava i manje. 

Bivši američki predsjednik, Bil Klinton, kaže da je za vrijeme obavljanja predsjedničke dužnosti dnevno spavao pet do šest sati,  a poznato je i da je Margaret Tačer trebalo tek četiri sata sna.

Džej Leno, voditelj emisije "The Tonight Show" tvrdi da noću spava samo pet sati. Donald Tramp, predsjednik kompanije "The Trump Organisation", kaže da je za njegov uspjeh zaslužno to što mu ne treba puno sna. Prema njegovim riječima, noću spava tri do četiri sata.

- Kako neko ko spava 12 ili 14 sati dnevno može biti konkurencija nekome ko spava tri ili četiri sata? - pitao je jednom prilikom Tramp. 

Preporuke za dobar san

Miljković objašnjava da se spavanje sastoji od takozvane non REM i REM faze koja je zaslužna za odmor tokom sna.

- Jedna od najčešćih žalbi i među zdravim i među bolesnim osobama je slab san. Barem 50 odsto odraslih zdravih osoba ima povremenu nesanicu, a 15 do 20 odsto odraslih osoba ima hroničnu nesanicu koja dovodi do ozbiljnih poremećaja u dnevnom funkcionisanju. Poremećaji spavanja mogu do pogoršaju mnoge somatske i psihičke bolesti - precizirao je Miljković.

Prema njegovim riječima odrasli prosječno spavaju jednokratno noću, sedam do osam sati.

- Novorođenčad spava u više navrata i do 18 sati na dan, a stari ljudi spavaju u prosjeku četiri do šest sati. Međutim, smatra se da stariji ljudi manjak spavanja tokom noći nadoknađuju popodnevnim odmorom, tzv. dremanjem - objasnio je Miljković.

Podsjeća da je spavanje stanje privremenog odmora organizma.

- Obično spavanje podrazumijeva da osoba leži u udobnom položaju sa zatvorenim očima u tišini, uz moguće prateće pojave poput hrkanja, mrmljanja. Spavanje ima ulogu u restorativnim procesima i služi za odmor od napora kojima je organizam bio izložen za vrijeme budnosti, te za konsolidaciju pamćenja i olakšavanje učenja - zaključio je Miljković.

Stari recept za uspjeh

Manjak sna kao put do uspjeha nisu "izmislili" najuspješniji ljudi današnjice već su je koristili veliki svjetski umovi u svim epohama. Slavnom inovatoru Tomasu Edisonu trebalo je samo tri ili četiri sata sna dnevno. Bendžamin Frenklin je u autobiografiji objavio svoj tipični dnevni raspored iz kog je bilo vidljivo da je spavao svega pet sati. Išao bi da spava u 23 časa, a budio se u četiri sata ujutro. U biografiji Nikole Tesle stoji da je noću spavao tek dva sata. Leonardo da Vinči svaka je četiri sata odspavao po 20 minuta.

Gen spavanja

Neurolog Siniša Miljković je objasnio da trajanje spavanja određuje DEC2 gen.

- Ljudi koji su nosioci mutacije ovog gena spavaju dva sata manje nego normalno. U tome treba tražiti objašnjenje za kratko spavanje mnogih istaknutih naučnika tokom istorije čovječanstva - rekao  je Miljković.

Dodaje da neki naučnici dijele ljude na večernje, sove i jutarnje tipove, ševe. 

- Jutarnji tipovi lako se bude i vrlo su produktivni ujutro. Umaraju se i odlaze na spavanje rano uveče. Sa druge strane, večernji tipovi se teško bude ujutro, a kada se probude osećaju se umorno. Postaju odmorniji kako se približava veče. Najproduktivniji su uveče, kasno ležu i ustaju kasnije ujutro - precizirao je Miljković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.